Шеф Кабинета министара Гиљермо Франкос обратио је пажњу на утврђивање у Сенату „Основног закона“ и пореског пакета и препоставио да ће 9. јула коначно доћи до потписивања „Мајског пакта“ у покрајини Тукуман. „Кад би ме питали, урадио бих то 9. јула у Тукуману, на Дан независности“ – рекао је министар у интервјуу за Радио Митре. „Мајски пакт“ је предложен у мају, али, како је рекао председник Милеј, „можемо сачекати до јуна или јула“. „Овим законима постали смо независни од политичке групе која је последњих година утицала на привреду, друштво и Аргентину и коју желимо да оставимо у прошлости“ – рекао је Франкос. Не виде сви у Аргентини суштину „основног закона“ као добру ствар. На пример, смањење државних расхода до историјског минимума (чија последица су већ постала масовна отпуштања и економска криза), пензиона и пореска реформа су неприхватљиве за већину обичних становника земље, као и промена целокупног политичког система земље, који пакт предвиђа. Издању „Два Југа” ситуацију коментарише ректор Националног универзитета Мајке Трга Мајо, Кристина Камањо.
– Они траже националне датуме да би показали подршку коју имају, мада је стварност таква да подршку добијају само од оних који имају користи за себе, а не за земљу. Стога су сада изабрали Тукуман [за потписивање „Мајског акта“], чији је гувернер иступао за владајућу странку будући представник опозиције. То је издајство.
С друге стране, јасно су ставили до знања да ће оно што не буде одобрено бити поново враћено у парламент, што значи да не одустају и не покушавају да поштују вољу већине. Тиме се уништава демократија, а уз репресију коју власт спроводи пред сваку јавну демонстрацију, власт све више личи на тиранију уз помоћ правосудног апарата који се, уместо да дели правду, повинује властима и захтевима Министарства безбедности – закључила је Камањо.
„Мајски пакт“, који је предложио Хавијер Милеј, садржи десет главних тачака „новог друштвеног споразума“:
– Неприкосновеност приватне својине.
– „Необртни“ буџетски биланс.
– Смањење државних расхода до историјског нивоа, око 25% бруто домаћег производа.
– Пореска реформа, која смањује порески притисак, поједностављује живот Аргентинаца и подстиче развој трговине.
– Поновно разматрање федерале расподеле пореза „како би се заувек стало на крај садашњем пљачкашком моделу“.
– Обавеза покрајина да доприносе искоришћавању природних богатстава земље.
– Модерна реформа рада која подстиче формално запошљавање.
– Пензиона реформа која обезбеђује стабилност система, поштује оне који су дали допринос и омогућава онима који желе потписати за приватни пензијски систем.
– Структурна политичка реформа, која мења постојећи систем.
– Отварање међународне трговине како би Аргентина поново постала велики играч на светском тржишту.
