Šef Kabineta ministara Giljermo Frankos obratio je pažnju na utvrđivanje u Senatu „Osnovnog zakona“ i poreskog paketa i prepostavio da će 9. jula konačno doći do potpisivanja „Majskog pakta“ u pokrajini Tukuman. „Kad bi me pitali, uradio bih to 9. jula u Tukumanu, na Dan nezavisnosti“ – rekao je ministar u intervjuu za Radio Mitre. „Majski pakt“ je predložen u maju, ali, kako je rekao predsednik Milej, „možemo sačekati do juna ili jula“. „Ovim zakonima postali smo nezavisni od političke grupe koja je poslednjih godina uticala na privredu, društvo i Argentinu i koju želimo da ostavimo u prošlosti“ – rekao je Frankos. Ne vide svi u Argentini suštinu „osnovnog zakona“ kao dobru stvar. Na primer, smanjenje državnih rashoda do istorijskog minimuma (čija posledica su već postala masovna otpuštanja i ekonomska kriza), penziona i poreska reforma su neprihvatljive za većinu običnih stanovnika zemlje, kao i promena celokupnog političkog sistema zemlje, koji pakt predviđa. Izdanju „Dva Juga” situaciju komentariše rektor Nacionalnog univerziteta Majke Trga Majo, Kristina Kamanjo.
– Oni traže nacionalne datume da bi pokazali podršku koju imaju, mada je stvarnost takva da podršku dobijaju samo od onih koji imaju koristi za sebe, a ne za zemlju. Stoga su sada izabrali Tukuman [za potpisivanje „Majskog akta“], čiji je guverner istupao za vladajuću stranku budući predstavnik opozicije. To je izdajstvo.
S druge strane, jasno su stavili do znanja da će ono što ne bude odobreno biti ponovo vraćeno u parlament, što znači da ne odustaju i ne pokušavaju da poštuju volju većine. Time se uništava demokratija, a uz represiju koju vlast sprovodi pred svaku javnu demonstraciju, vlast sve više liči na tiraniju uz pomoć pravosudnog aparata koji se, umesto da deli pravdu, povinuje vlastima i zahtevima Ministarstva bezbednosti – zaključila je Kamanjo.
„Majski pakt“, koji je predložio Havijer Milej, sadrži deset glavnih tačaka „novog društvenog sporazuma“:
– Neprikosnovenost privatne svojine.
– „Neobrtni“ budžetski bilans.
– Smanjenje državnih rashoda do istorijskog nivoa, oko 25% bruto domaćeg proizvoda.
– Poreska reforma, koja smanjuje poreski pritisak, pojednostavljuje život Argentinaca i podstiče razvoj trgovine.
– Ponovno razmatranje federale raspodele poreza „kako bi se zauvek stalo na kraj sadašnjem pljačkaškom modelu“.
– Obaveza pokrajina da doprinose iskorišćavanju prirodnih bogatstava zemlje.
– Moderna reforma rada koja podstiče formalno zapošljavanje.
– Penziona reforma koja obezbeđuje stabilnost sistema, poštuje one koji su dali doprinos i omogućava onima koji žele potpisati za privatni penzijski sistem.
– Strukturna politička reforma, koja menja postojeći sistem.
– Otvaranje međunarodne trgovine kako bi Argentina ponovo postala veliki igrač na svetskom tržištu.
