Politička scena Brazila, uoči predsedničkih izbora u oktobru 2026, ne predstavlja samo unutrašnju borbu za stolicu izvršne vlasti u palati Planalto, već i epicentar geopolitičkog rata niskog intenziteta.
To je sukob koji će odlučujuće uticati na ravnotežu snaga u Latinskoj Americi i dobrim delom na konsolidaciju Globalnog juga u narednoj deceniji. Na brazilskoj političkoj šahovnici, pod veoma snažnom spoljnom opsadom, uz aktivno učešće Sjedinjenih Država, podržavajućih krajnju desnicu predstavljenu Flavijom Bolsonarom, kao udarnim ovnom protiv suvereniteta južnoameričkog giganta — ne radi se samo o izbornoj borbi dvaju suprotstavljenih modela, već o sprovođenju scenarija intervencije, orkestriranom iz Vašingtona, kojim se nastoji slomiti strateška autonomija vlade Luiza Inasija Lule da Silve, otvoreno držeći stranu klana Bolsonaro i njegovih ultradesničarskih operativaca u svetu.
Cilj? Rekolonizovati najveću ekonomiju Latinske Amerike i dati više zamaha krajnje desničarskim vladama koje su se uspostavile na kontinentu. Vašington, u svojoj upornoj kriminalnoj politici, ne odustaje od svoje istorijske politike gledanja na Latinsku Ameriku kao na svoje zadnje dvorište, nego je još pojačao i uraznoličio svoje instrumente intervencije kroz takozvani hibridni rat1.
Za brazilsko naprednjaštvo i njegove međunarodne saveznike Lulina pobeda je apsolutno neophodna, kako bi se sačuvao nacionalni suverenitet i u isti mah očuvala nada u povratak prostora za levicu na kontinentu i polaznu tačku za Globalni jug.
Brazilska desnica pokazala je svoje nedostojno lice potčinjavanja Vašingtonu, čiji izraz naziremo u prijemu na crvenom tepihu za desničarskog stegonošu Flavija Bolsonara u Ovalnoj sobi, da zatraži trampovski blagoslov i željenu fotografiju koja treba da spasi njegovu kandidaturu2 i koja razgolićuje prirodu tog kolonijalnog pakta. Taština i golemaštvo pojačavaju se na medijskim scenama.
Vašington nastoji da uzme pod starateljstvo sledeću brazilsku vladu i za to mu je potreban Flavio Bolsonaro — figura oblikovana po liku i željama Trampa. Zato je politički, obaveštajni i medijski aparat osmislio i poduprъo postavljanje na vlast poslušnog, uslužnog kandidata, figure potčinjene interesima nadnacionalnog kapitala i američke hegemonije, koja bi delovala kao brana protiv procesa regionalne i svetske integracije.
Dok predsednik Lula štiti nacionalnu industrijalizaciju, regionalnu integraciju Globalnog juga i višepolarnu spoljnu politiku preko BRIKS-a, bolsonarizam ide u Belu kuću da odaje počast i nudi strateška bogatstva nacije u zamenu za starateljstvo i političku podršku. Posle susreta s Trampom u Beloj kući, Flavio Bolsonaro uputio je konkretan zahtev, upravo ono što Lula nastoji da izbegne:
„Otišao sam kod Trampa naročito zbog toga da uputim ovaj otvoreni zahtev: Sjedinjene Države moraju Komando Vermeljo i PCC proglasiti brazilskim terorističkim organizacijama“ — izjavio je Bolsonaro. Taj zahtev je doživljen kao primer sramote i pokornosti stranoj sili, a zapravo je poslužio za skretanje pažnje od glavne ponude: predaje brazilskih bogatstava i njegove autonomije kao zemlje.
Ovim sastankom desničarski senator nastojao je ojačati svoju kandidaturu pošto je u javnost procurila informacija koja ga povezuje s Danijelom Vorkarom, bankarom zatvorenim zbog sumnje da stoji iza najveće finansijske prevare u istoriji zemlje — a ta mu je afera podrila podršku u anketama. Tramp služi krajnjoj desnici da zaštiti korumpirane, što pokazuje moralni karakter tog političkog krila, kako u Brazilu, tako i u ostalim našim zemljama.
Retki zemni metali budzašto
Kandidatura Flavija Bolsonara i njegovih pristalica ne predstavlja izolovan oblik delovanja. Ona oličava interese pljačkaškog agrobiznisa, ultrakonzervativnih frakcija jevanđeoskog pokreta (cionističko hrišćanstvo tesno povezano s izraelskim režimom) i vojnih krugova koji žude za povratkom države pod vojnom upravom.
Bolsonarova vlada u savezu s Vašingtonom ima i materijalnu pozadinu: kontrolu nad kritičnim mineralima. Usred hegemonističke borbe s Kinom, Sjedinjene Države nastoje da reše svoju ranjivost u pogledu tih strateških sirovina nametanjem pljačke nalazišta širom sveta — među njima i ona južnoameričkog džina.
Glasnogovornici i senatori bliski tvrdoj liniji u Vašingtonu zagovaraju potrebu da se podrži pobeda krajnje desnice s Flaviom Bolsonarom, jer taj kandidat američkim korporacijama jamči prvenstven i bezuslovan pristup brazilskim zalihama retkih zemnih elemenata, žrtvujući industrijski suverenitet i dodatnu vrednost koje brani Lulin narodni projekat.
Imperijalna industrija žudi za kontrolom nad neodijumom i prazeodimijumom, elementima neophodnim za proizvodnju moćnih trajnih magneta, koji se koriste u motorima električnih vozila, vetroturbinama i naprednoj robotici; disprozijumom i terbijumom — radi obezbeđivanja toplotne stabilnosti magneta u zahtevnim visokotehnološkim i vojnim uslovima; kao i niobijumom i litijumom — strateškim mineralima, kojih Brazil ima u ogromnim zalihama, životno važnih za vazduhoplovne legure, odbranu i skladištenje energije.
Izjave američkih velikodostojnika otvoreno potvrđuju ovu intervencionističku doktrinu. Sâm Tramp često izjavljuje da se takozvani Globalni jug mora ponovo uskladiti s američkim bezbednosnim i trgovinskim prioritetima, upozoravajući zemlje BRIKS-a, čiji je član Brazil, da njegov stav o traženju alternativnih valuta ili platnih sistema predstavlja izravan napad na američku ekonomiju.
Na svojim društvenim mrežama Tramp je otvoreno pretio južnoameričkoj naciji, tvrdeći da je čeka ekonomska katastrofa ukoliko nastavi da dovodi u pitanje prevlast dolara i „sarađuje s našim globalnim konkurentima“, ukazujući na Kinu kao glavnog neprijatelja.
U zanimljivoj analizi, što dolazi iz samog srca imperije, povodom Trampovih težnji ka gospodarenju, ističe se da ova strategija „utvrđuje da Sjedinjene Države moraju kontrolisati zapadnu poluloptu u političkom, ekonomskom, trgovinskom i vojnom smislu“. To je trampovska dopuna Monroove doktrine, koja je utrla put vašingtonskoj hegemoniji do kraja XX veka i u poslednje tri decenije bila zapostavljana3. Tramp je sada u potpunosti posvećen oživljavanju te doktrine dominacije.
Marko Rubio, državni sekretar i ključna figura politike gušenja regiona, jasno pokazuje svoje neprijateljstvo prema brazilskom suverenom projektu tvrdeći: „Lulino vođstvo u Brazilu predstavlja direktnu prepreku strateškim interesima Sjedinjenih Država na zapadnoj hemisferi“. Tome je dodao neskrivenu pretnju: „Postaraćemo se da se one vlade koje otvore vrata kineskom uticaju na naše kritične resurse suoče s teškim ekonomskim i diplomatskim posledicama“. Rubiove reči izazvale su oštru Lulinu kritiku: „Taj Marko Rubio je smrtni neprijatelj nekoliko latinoameričkih zemalja”4.
Senke nad brazilskom demokratijom
Vratimo se dilemi s kojom se suočava Brazil: predsednik poput Lule, uzor za Globalni jug i sposoban da baci rukavicu američkoj hegemoniji, sučeljava se na sledećim predsedničkim izborima s Flavijom Bolsonarom, čija fotografija sa stanovnikom Bele kuće u Ovalnoj sobi sažima ne samo nedostojnost krajnje desničarskih političara našeg kontinenta, već i jedan od paradoksa hemisferne geopolitike.
Dok američka administracija pooštrava carine — poput nameta od 25% na hiljade brazilskih proizvoda — pod izgovorom nelojalnih trgovinskih praksi, republikanski predsednik obasipa pohvalama klan Bolsonaro, nazivajući kandidata Flavija „mladim, inteligentnim čovekom koji veoma voli svoju zemlju“. To je senka taštine, tapšanje slabijega po ramenu.
Ovo je deo smišljene strategije meke intervencije uoči izbora. Lulina vlada ocenila je tu meru kao „žalosnu prekretnicu“, osuđujući saučesništvo porodice Bolsonaro u kažnjavanju nacionalne ekonomije radi sticanja izborne prednosti. Otvorenom podrškom Bela kuća nastoji da legitimiše krajnju desnicu, koristeći ekonomski pritisak kao sredstvo za slabljenje vladajuće stranke.
Kako može voleti svoju domovinu onaj ko predaje ključeve njenih bogatstava stranom gospodaru u zamenu za izborno tapšanje po ramenu? To je imperijalni dvostruki moral i slugeranjsko ponašanje krajnje desnice. S tim se suočava Brazil, pred kojim je neophodnost da se odluči za dostojanstvo i suverenitet, a ne za potčinjeno i nisko izdajstvo.
Vašington ne trpi nezavisan, suveren Brazil kao predvodnika ka višepolarnom svetu. Očigledno je da će predstojeći oktobar doneti sučeljavanje dva viđenja: jedno je Brazil u kome krajnja desnica nije ništa drugo do poslušno oruđe, spremna da založi strateške resurse svog naroda kako bi zadovoljila hegemonističke diktate imperije; a drugo je Brazil predvođen ličnošću obdarenom viđenjem dostojanstva i nade, što je zahtev za nastavak pozitivnog napredovanja, kako pokazuju i same izborne ankete koje sadašnjem predsedniku daju 6 do 7 procentnih poena prednosti.
Opasnost koju nosi talas krajnje desnice prevazilazi granice Brazila i proteže se na celu Latinsku Ameriku i ostatak Globalnog juga. Pokušajem likvidacije brazilskog suvereniteta preko ovih marioneta, ljubitelja hegemonizma, teži se ponovnom uspostavljanju strategije direktne intervencije putem mekih prevrata prema priručniku politikologa Džina Šarpa5. Pred stranom iznudom i bolsonarističkim klečanjem, odbrana integrativnog, narodnog i suverenog projekta na čelu s Lulom da Silvom postaje odlučujuće uporište u borbi za dostojanstvo čitavog kontinenta.
Iza fasade međunarodne usklađenosti, politički projekat Bolsonarovih kreće se po minskom polju pravnih neizvesnosti. Najuzorniji slučaj je primer Žaira Bolsonara, osuđenog na zatvorsku kaznu zbog učešća u pokušaju državnog udara. Ovome se pridružuju istrage o mrežama za širenje dezinformacija, gde se pojavljuje argentinski konsultant Fernando Serimedo, čija uloga tvorca kampanja manipulacije i digitalne dezinformacije ukazuje na institucionalnu ranjivost pred algoritamskim uticajima. Pravne posledice pokazuju da krajnja desnica deluje u hibridnom limbu, gde digitalna agitacija nadoknađuje političku i moralnu trulež njenih lidera. To je senka intervencionizma.
Savez između Bolsonarovih i Trampa otkriva protivrečnost koja je isto toliko očigledna, koliko i opasna: pljeska se patriotskim govorima dok se odobravaju mere koje štete političkoj, socijalnoj i trgovinskoj stabilnosti južnoameričkog džina. Sa zagušljivom pravosudnom scenom i propagandnim sklopom pod lupom, desnica se uzda u spoljnu potvrdu kako bi održala u životu polarizaciju, koja ugrožava institucionalnu demokratiju pred izbore 4. oktobra. Na kocku je stavljen suverenitet Brazila i kontinenta.
Izvor: Terra Brasil Notícias
1 Hibridni rat je mehanizam kojim savremeni imperijalizam sprovodi „politiku maksimalnog pritiska“, kombinujući posrednu vojnu silu, sabotažu, sajber opsadu i, u bitnoj meri, manipulaciju javnim mnenjem, kako bi asimetrično oborio nacionalne projekte koji odbijaju da se potčine njegovoj hegemoniji.
2 [https://www.ntn24.com/noticias-actualidad/flavio-bolsonaro-visito-la-casa-blanca-y-pidio-a-trump-que-declare-terroristas-a-bandas-criminales-brasilenas-623826]
3 Prema Marijanu Agireu, da bi ponovo aktivirao Monroovu doktrinu, Vašington ponovo aktivira, a u nekim delovima prilagođava, svoje vojno prisustvo u regionu, povećava pomorske snage radi kontrole migracionih ruta i trgovine drogom i raspoređuje jedinice na granicama. Osim toga, koristiće „vojni sistem nadmoćniji od onog bilo koje druge zemlje na svetu” da bi pristupio energetskim i mineralnim resursima regiona. [https://www.chathamhouse.org/2025/12/trump-corollary-us-security-strategy-brings-new-focus-latin-america-it-disordered-plan] (https://www.chathamhouse.org/2025/12/trump-corollary-us-security-strategy-brings-new-focus-latin-america-it-disordered-plan)
4 [https://www.france24.com/es/minuto-a-minuto/20260603-lula-acusa-a-marco-rubio-de-enemigo-mortal-de-pa%C3%ADses-de-am%C3%A9rica-latina] (https://www.france24.com/es/minuto-a-minuto/20260603-lula-acusa-a-marco-rubio-de-enemigo-mortal-de-pa%C3%ADses-de-am%C3%A9rica-latina)
5 [https://rebelion.org/el-manual-sharp-y-los-golpes-suaves-en-america-latina/] (https://rebelion.org/el-manual-sharp-y-los-golpes-suaves-en-america-latina/)
