Šarolik i neobičan cvetni pokrivač prekriva pustinju Atakama, jedno od najsuvljih mesta na Zemlji, nakon što je klimatski fenomen El Ninjo izazvao obilne zimske kiše na severu Čilea.
Pod pustinjskim tlom cele godine se kriju milioni semena i lukovica oko 200 vrsta rastinja što čeka padavine da bi proklijalo, među njima suspiros blancos (beli uzdasi) i las patas de guanaco (kopito gvanakoa), koje boje velike površine u ljubičasto.
Desetine turista zaustavljaju vozila pokraj puta da se fotografišu pred oživelim predelom, gde se u srećnim okolnostima može pojaviti duga pomešana s jarkocrvenom bojom zalaska sunca.
Kiše ove južne zime premašile su 180 milimetara u nekim tačkama regiona, „veoma velike količine koje nikada nisu zabeležene“, objašnjava za AFP Sezar Pisaro, šef odeljenja za očuvanje bioraznolikosti čileanske Nacionalne šumarske korporacije (Conaf) u Atakami.
Voda je prodrla dublje u pesak i podstakla bujanje života u ovom prirodnom parku, smeštenom oko 800 kilometara severno od Santijaga, kaže on.
Prema podacima Konafa, cvatuća pustinja, kako se naziva ova prirodna pojava, ove godine će dostići vrhunac svoje lepote u oktobru, prekrivajući površinu od oko 15.000 hektara, što će biti jedan od najznačajnijih prizora te vrste u istoriji.
„Fenomen El Ninjo ove godine, iako postoji velika zabrinutost (…) zbog uticaja koje izaziva na mnogim mestima, takođe stvara ili budi život“, kaže Pisaro.
Jako isparavanje vode u Pacifiku pred obalama Perua izazvalo je provale oblaka, posebno na severu Čilea, između 16. i 22. jula, mapominje on. Prema podacima vlasti, u snažnom nevremenu život je izgubilo 13 osoba, dok je oko 4.000 kuća uništeno ili teško oštećeno.
El Ninjo, prirodna klimatska pojava koja se javlja svakih dve do sedam godina, povećava površinske temperature u centralnom i istočnom delu ekvatorijalnog Pacifika, što stvara globalne promene vetrova i padavina, kao i nestabilne vremenske uslove.
Prema Pisaru Gasitui, cvatuća pustinja, koja se širi između dina i ravnica, jeste „nešto više od cveća“. Da bi ono postojalo, potrebni su insekti, puževi, ptice, gmizavci i sisari.
Pčele oprašuju biljke. Tvrdokrilci se hrane njihovim ostacima i đubre zemljište svojim izmetom, bogatim azotom i fosforom, za sledeću kišu.
Povodom očekivanog dolaska hiljada turista u to područje, Pizaro se nada da posetioci neće gaziti biljke, da će koristiti utvrđene rute i da neće dovoziti kućne ljubimce u to područje, iz straha da će preneti bolesti na ovdašnje divlje životinje.
„Za našu zemlju, cvetna pustinja je izvor ponosa, deo našeg nasleđa“, kaže on, stojeći među žutim izdancima koji se uzdižu iz peska. „Mada postoji nekoliko pustinja koje procvetaju kada padne kiša, teritorijalni obim i raznolikost vrsta koje ovde postoje su jedinstveni.“
Izvor: NCC
