Шаролик и необичан цветни покривач прекрива пустињу Атакама, једно од најсувљих места на Земљи, након што је климатски феномен Ел Нињо изазвао обилне зимске кише на северу Чилеа.
Под пустињским тлом целе године се крију милиони семена и луковица око 200 врста растиња што чека падавине да би проклијало, међу њима suspiros blancos (бели уздаси) и las patas de guanaco (копито гванакоа), које боје велике површине у љубичасто.
Десетине туриста заустављају возила покрај пута да се фотографишу пред оживелим пределом, где се у срећним околностима може појавити дуга помешана с јаркоцрвеном бојом заласка сунца.
Кише ове јужне зиме премашиле су 180 милиметара у неким тачкама региона, „веома велике количине које никада нису забележене“, објашњава за АФП Сезар Писаро, шеф одељења за очување биоразноликости чилеанске Националне шумарске корпорације (Conaf) у Атаками.
Вода је продрла дубље у песак и подстакла бујање живота у овом природном парку, смештеном око 800 километара северно од Сантијага, каже он.
Према подацима Конафа, цватућа пустиња, како се назива ова природна појава, ове године ће достићи врхунац своје лепоте у октобру, прекривајући површину од око 15.000 хектара, што ће бити један од најзначајнијих призора те врсте у историји.
„Феномен Ел Нињо ове године, иако постоји велика забринутост (…) због утицаја које изазива на многим местима, такође ствара или буди живот“, каже Писаро.
Јако испаравање воде у Пацифику пред обалама Перуа изазвало је провале облака, посебно на северу Чилеа, између 16. и 22. јула, мапомиње он. Према подацима власти, у снажном невремену живот је изгубило 13 особа, док је око 4.000 кућа уништено или тешко оштећено.
Ел Нињо, природна климатска појава која се јавља сваких две до седам година, повећава површинске температуре у централном и источном делу екваторијалног Пацифика, што ствара глобалне промене ветрова и падавина, као и нестабилне временске услове.
Према Писару Гаситуи, цватућа пустиња, која се шири између дина и равница, јесте „нешто више од цвећа“. Да би оно постојало, потребни су инсекти, пужеви, птице, гмизавци и сисари.
Пчеле опрашују биљке. Тврдокрилци се хране њиховим остацима и ђубре земљиште својим изметом, богатим азотом и фосфором, за следећу кишу.
Поводом очекиваног доласка хиљада туриста у то подручје, Пизаро се нада да посетиоци неће газити биљке, да ће користити утврђене руте и да неће довозити кућне љубимце у то подручје, из страха да ће пренети болести на овдашње дивље животиње.
„За нашу земљу, цветна пустиња је извор поноса, део нашег наслеђа“, каже он, стојећи међу жутим изданцима који се уздижу из песка. „Мада постоји неколико пустиња које процветају када падне киша, територијални обим и разноликост врста које овде постоје су јединствени.“
Извор: NCC
