После првог круга председничких избора у Перуу, политичка сцена те земље ушла је у нову фазу неизвесности. Неочекивани пласман Роберта Санчеза у други круг, тесан пораз Рафаела Лопеза Алијаге и наставак политичке поларизације покренули су бројне расправе о будућности земље.
Сада, уочи самог другог круга избора, о овим темама смо поразговарали са перуанским економистом и политикологом Хорхеом Паредесом Теријем — етнокасеристом, антиимперијалистом и човеком кога систем не воли.
Пре него што ће одговорити на питања Два Југа, Хорхе Паредес Тери се обратио нашим читаоцима:
Част ми је поздравити читаоце „Два југа”, гласила које се интересује за латиноамеричку стварност изван уобичајених медијских наслова. Овде, између брда и корупције, навикли смо да нас нико не примећује. Због тога смо вам захвални. Идемо редом, са суровошћу једног националисте…
Како је у Перуу, на локалном нивоу, доживљен исход првог круга избора: Фухимори је прва са 17,19%, Санчез други са 12,04%, док Лопез Алијага није ушао у други круг с минималним заостатком од 21.209 гласова?
Видите, Драгане, то проглашење Националног изборног жирија (JNE) за народ је мртво слово на папиру. Са 17% и 12%, ни Кеико ни Санчез немају мандат да представљају народ. Они представљају крах страначког система.
Овде је обичан Перуанац, нарочито у Андима и прашуми, гласао држећи нос запушен. Лопез Алијага је изгубио за 21 хиљаду гласова, али то није случајност: то је одраз чињенице да ултрадесница католичког типа плаши чак и оне који мрзе Кеико.
Распарчаност је потпуна. Ни Фухиморијева ни Санчез не могу владати без пакта са ђаволима. Перу је подељен на три дела: елитистичку Лиму, заборављене провинције и дубоки југ, који се још сећа Веласка и Кастиља.
Шта је омогућило Роберту Санчезу да неочекивано уђе у други круг? Да ли је реч о гласу за леву агенду, носталгији за Педром Кастиљом, протесту против Лиме и елита, или једноставно последици поделе десног електората?
Санчезов успон? Чист казнени глас.
Народ не воли тог господина, нити његову странку „Заједно за Перу“. Али у регионима као што су Пуно, Куско или Ајакучо антифухиморизам је јачи од глади.
Многи још оплакују смену Кастиља — коју ја не браним, али је била државни удар Конгреса — и Санчез се појављује као његова сенка.
То није носталгија, већ бес.
А десница, глупа као и увек, поделила се између Лопеза Алијаге и Фухиморијеве. Санчез је прошао јер су се гласови левице ујединили у последњем тренутку, а не због његових сопствених заслуга. Он је дух који плаши тржишта, али без стварне снаге.
Како јавност оцењује жалбе Рафаела Лопеза Алијаге и његових присталица о могућим неправилностима у изборном процесу?
Видите, у Перуу неправилности увек има.
Да ли је било изборне крађе? Сумњам.
Али систем Националног изборног жирија и Националне канцеларије за изборне процесе (ONPE) толико је непрозиран да сваки поражени кандидат има право да сумња.
Лопез Алијага је изгубио за мало, а његове присталице — лимска средња класа, евангелисти и антикомунисти — не могу да схвате да је њихов месија поражен.
Али бићу вам искрен: већина Перуанаца те жалбе види као бес хировитог богатог детета.
Алијага је предузимач, навикнут да купује оданост; не уме да губи.
Међутим, ни изборни процес није пример беспрекорне чистоте. У мом крају гласови се броје оловком, а новац од трговине дрогом прекраја записнике. То је оно што је заиста озбиљно.
Због чега предизборне анкете нису успеле да предвиде Санчезово друго место у првом кругу?
Перуанске анкете су лакрдија. Праве их људи из Лиме који никада нису крочили на пијацу у Уанкавелики. Нису измерили скривени левичарски глас јер не разговарају са сељацима, припадницима сеоских стража, нити с онима којима је доста естаблишмента.
Поред тога, многи Санчезови бирачи одлучили су се у последњој недељи, сити гледања Кеико како се осмехује с истим предузетницима који су је и раније укопали.
И још један податак: 30% Перуанаца нема интернет, а агенције за истраживање јавног мњења користе само телефоне.
То је као да желите да упознате прашуму из хеликоптера: видите крошње, али не и корење.
Ко делује као озбиљнији противник у другом кругу 7. јуна: Фухимори, која има снажну партијску инфраструктуру али и висок антирејтинг, или Санчез, који располаже протестним левим електоратом, али изазива бојазан предузимача и средње класе?
Ко је опаснији противник?
За дубоки Перу Кеико је рак. Она представља фухимористичку мафију која је крала, стерилисала жене и затварала новинаре.
Али за лимску средњу класу Санчез је живо оличење „терукеа“ (израз којим се неко етикетира као терориста — прим Д. Б.). Овде је страх од левице јачи од разума.
Оно што ће одлучити изборе јесте:
- Безбедност: Кеико ће говорити о „чврстој руци“. Санчез ће говорити о „дијалогу“. У земљи у којој се 80% становништва осећа небезбедно, побеђује прва порука.
- Економија: Пословни свет се плаши Санчезових великих пореза. Финансираће кампању страха.
- Антифухиморизам: И даље постоји, али је слабији него 2016. године. Људи брзо заборављају.
- Гласови Лопеза Алијаге: Ту је кључ. Ако Алијага позове да се гласа за Кеико — што је мало вероватно, јер се узајамно мрзе — она побеђује. Ако то не учини, многи његови гласачи поништиће листић или чак гласати за Санчеза како би казнили Кеико.
Пред нама је други круг који ће бити одлучен одбијањем, а не подршком.
Завршна порука
За крај, Драгане, рећи ћу Вам нешто што Вам ниједан аналитичар из Лиме неће признати: прави победник ових избора је апстиненција.
Више од 25% грађана није изашло на гласање. То је највећа политичка снага у земљи: народ који више не верује ни Кеико, ни Санчезу, ни Лопезу Алијаги, па чак ни мени.
Но, док нас ви из Србије посматрате са пажњом, ми ћемо наставити борбу за Перу са сопственим идентитетом, без подаништва и корупције.
Чувајте уређивачку линију, пријатељу.
Овде, доле, истина је субверзивна.
Разговарао: Драган Бунарџић
