Posle prvog kruga predsedničkih izbora u Peruu, politička scena te zemlje ušla je u novu fazu neizvesnosti. Neočekivani plasman Roberta Sančeza u drugi krug, tesan poraz Rafaela Lopeza Alijage i nastavak političke polarizacije pokrenuli su brojne rasprave o budućnosti zemlje.
Sada, uoči samog drugog kruga izbora, o ovim temama smo porazgovarali sa peruanskim ekonomistom i politikologom Horheom Paredesom Terijem — etnokaseristom, antiimperijalistom i čovekom koga sistem ne voli.
Pre nego što će odgovoriti na pitanja Dva Juga, Horhe Paredes Teri se obratio našim čitaocima:
Čast mi je pozdraviti čitaoce „Dva juga”, glasila koje se interesuje za latinoameričku stvarnost izvan uobičajenih medijskih naslova. Ovde, između brda i korupcije, navikli smo da nas niko ne primećuje. Zbog toga smo vam zahvalni. Idemo redom, sa surovošću jednog nacionaliste…
Kako je u Peruu, na lokalnom nivou, doživljen ishod prvog kruga izbora: Fuhimori je prva sa 17,19%, Sančez drugi sa 12,04%, dok Lopez Alijaga nije ušao u drugi krug s minimalnim zaostatkom od 21.209 glasova?
Vidite, Dragane, to proglašenje Nacionalnog izbornog žirija (JNE) za narod je mrtvo slovo na papiru. Sa 17% i 12%, ni Keiko ni Sančez nemaju mandat da predstavljaju narod. Oni predstavljaju krah stranačkog sistema.
Ovde je običan Peruanac, naročito u Andima i prašumi, glasao držeći nos zapušen. Lopez Alijaga je izgubio za 21 hiljadu glasova, ali to nije slučajnost: to je odraz činjenice da ultradesnica katoličkog tipa plaši čak i one koji mrze Keiko.
Rasparčanost je potpuna. Ni Fuhimorijeva ni Sančez ne mogu vladati bez pakta sa đavolima. Peru je podeljen na tri dela: elitističku Limu, zaboravljene provincije i duboki jug, koji se još seća Velaska i Kastilja.
Šta je omogućilo Robertu Sančezu da neočekivano uđe u drugi krug? Da li je reč o glasu za levu agendu, nostalgiji za Pedrom Kastiljom, protestu protiv Lime i elita, ili jednostavno posledici podele desnog elektorata?
Sančezov uspon? Čist kazneni glas.
Narod ne voli tog gospodina, niti njegovu stranku „Zajedno za Peru“. Ali u regionima kao što su Puno, Kusko ili Ajakučo antifuhimorizam je jači od gladi.
Mnogi još oplakuju smenu Kastilja — koju ja ne branim, ali je bila državni udar Kongresa — i Sančez se pojavljuje kao njegova senka.
To nije nostalgija, već bes.
A desnica, glupa kao i uvek, podelila se između Lopeza Alijage i Fuhimorijeve. Sančez je prošao jer su se glasovi levice ujedinili u poslednjem trenutku, a ne zbog njegovih sopstvenih zasluga. On je duh koji plaši tržišta, ali bez stvarne snage.
Kako javnost ocenjuje žalbe Rafaela Lopeza Alijage i njegovih pristalica o mogućim nepravilnostima u izbornom procesu?
Vidite, u Peruu nepravilnosti uvek ima.
Da li je bilo izborne krađe? Sumnjam.
Ali sistem Nacionalnog izbornog žirija i Nacionalne kancelarije za izborne procese (ONPE) toliko je neproziran da svaki poraženi kandidat ima pravo da sumnja.
Lopez Alijaga je izgubio za malo, a njegove pristalice — limska srednja klasa, evangelisti i antikomunisti — ne mogu da shvate da je njihov mesija poražen.
Ali biću vam iskren: većina Peruanaca te žalbe vidi kao bes hirovitog bogatog deteta.
Alijaga je preduzimač, naviknut da kupuje odanost; ne ume da gubi.
Međutim, ni izborni proces nije primer besprekorne čistote. U mom kraju glasovi se broje olovkom, a novac od trgovine drogom prekraja zapisnike. To je ono što je zaista ozbiljno.
Zbog čega predizborne ankete nisu uspele da predvide Sančezovo drugo mesto u prvom krugu?
Peruanske ankete su lakrdija. Prave ih ljudi iz Lime koji nikada nisu kročili na pijacu u Uankaveliki. Nisu izmerili skriveni levičarski glas jer ne razgovaraju sa seljacima, pripadnicima seoskih straža, niti s onima kojima je dosta establišmenta.
Pored toga, mnogi Sančezovi birači odlučili su se u poslednjoj nedelji, siti gledanja Keiko kako se osmehuje s istim preduzetnicima koji su je i ranije ukopali.
I još jedan podatak: 30% Peruanaca nema internet, a agencije za istraživanje javnog mnjenja koriste samo telefone.
To je kao da želite da upoznate prašumu iz helikoptera: vidite krošnje, ali ne i korenje.
Ko deluje kao ozbiljniji protivnik u drugom krugu 7. juna: Fuhimori, koja ima snažnu partijsku infrastrukturu ali i visok antirejting, ili Sančez, koji raspolaže protestnim levim elektoratom, ali izaziva bojazan preduzimača i srednje klase?
Ko je opasniji protivnik?
Za duboki Peru Keiko je rak. Ona predstavlja fuhimorističku mafiju koja je krala, sterilisala žene i zatvarala novinare.
Ali za limsku srednju klasu Sančez je živo oličenje „terukea“ (izraz kojim se neko etiketira kao terorista — prim D. B.). Ovde je strah od levice jači od razuma.
Ono što će odlučiti izbore jeste:
- Bezbednost: Keiko će govoriti o „čvrstoj ruci“. Sančez će govoriti o „dijalogu“. U zemlji u kojoj se 80% stanovništva oseća nebezbedno, pobeđuje prva poruka.
- Ekonomija: Poslovni svet se plaši Sančezovih velikih poreza. Finansiraće kampanju straha.
- Antifuhimorizam: I dalje postoji, ali je slabiji nego 2016. godine. Ljudi brzo zaboravljaju.
- Glasovi Lopeza Alijage: Tu je ključ. Ako Alijaga pozove da se glasa za Keiko — što je malo verovatno, jer se uzajamno mrze — ona pobeđuje. Ako to ne učini, mnogi njegovi glasači poništiće listić ili čak glasati za Sančeza kako bi kaznili Keiko.
Pred nama je drugi krug koji će biti odlučen odbijanjem, a ne podrškom.
Završna poruka
Za kraj, Dragane, reći ću Vam nešto što Vam nijedan analitičar iz Lime neće priznati: pravi pobednik ovih izbora je apstinencija.
Više od 25% građana nije izašlo na glasanje. To je najveća politička snaga u zemlji: narod koji više ne veruje ni Keiko, ni Sančezu, ni Lopezu Alijagi, pa čak ni meni.
No, dok nas vi iz Srbije posmatrate sa pažnjom, mi ćemo nastaviti borbu za Peru sa sopstvenim identitetom, bez podaništva i korupcije.
Čuvajte uređivačku liniju, prijatelju.
Ovde, dole, istina je subverzivna.
Razgovarao: Dragan Bunardžić
