Истовремено јача јединство демократских снага
Победа Камила Переза као кандидата Националне републиканске асоцијације (АНР), Колорадо партије, на њеним унутарстраначким изборима у недељу 7. јуна, као и победа већине кандидата картесистичког покрета за градоначелнике у преостале 262 општине у земљи, дале су нову снагу хегемонистичком покрету „Част Колораду“ (Honor Colorado – ХЦ), који предводи Орасио Картес (такође ХЦ). Покрети Колорадо партије који се противе картесизму нису доживели пораз само у покушају да победе са Арналдом Самнијегом у Асунсиону, већ и у готово свим другим општинама земље.
Хегемонија картесизма је готово потпуна. У многим случајевима, као у Сиудад дел Естеу, другом по величини граду у земљи, оба главна такмаца су била из ХЦ-а, мада је у овом случају победио Ригоберто Чаморо, наневши нови пораз некадашњим неприкосновеним локалним моћницима, породици Закаријас Ирун. Један од њих обавља дужност генералног директора Итаипуа, „коке што носи златна јаја“, са огромним дискреционим буџетима, али ни то није било довољно да спречи њихов пораз, што показује ограничења моћи новца.
Ова практично потпуна доминација картесизма у Колорадо партији, која управља земљом већ 80 година, осим прекида током власти Фернанда Луга (2008-2012), на овим унутарстраначким локалним изборима из више разлога могла би имати „глинене ноге“.
Прво, њен једини лидер, Орасио Картес, претрпео је почетком ове године тежак кардиоваскуларни удар. Његово стање је, мада стабилно, и даље осетљиво, па он више није у могућности да своју хегемонију и руковођење спроводи с истом посвећеношћу као раније. Ако га нека коначна околност уклони из политичке игре — што је данас прилично могуће, барем у средњем року — картесизам би се могао поделити, па чак и урушити.
Друго, Педро Алијана, којег је ХЦ изабрао за кандидата за председника Републике на изборима у априлу 2028. године, „не напредује“, па се у бољем положају налази унутрашњи противник из групе „Ањетете“ Абда Бенитеза, Арнолдо Виенс.
Трећи критични изазов за картесизам биће локални избори 4. октобра ове године, јер се опозиција појављује уједињена у многим општинама, посебно у три најважније: Асунсиону, Сиудад дел Естеу и Енкарнасиону. У две од ових општина највероватнији сценарио је победа Соледад Нуњез и Данијела Переире Мухике, а чак би могао да се догоди и „триплет“ — победа Карлоса Переире у Енкарнасиону. Ако би се ова двострука — или још горе, трострука — победа опозиције остварила, картесизам би пред опште изборе 2028. године био ослабљен.
У уторак 9. јуна Соледад Нуњез, кандидаткиња више од 15 опозиционих странака и прва у анкетама, представила је своју листу „Уједињени за Асунсион“ за градску скупштину, са значајним именима. То најављује да она не само да може освојити место градоначелника, већ и већину у локалном законодавном телу.
Слабост картесизма види се у његовој упорности да гони Мигела Пријета, смењеног градоначелника Сиудад дел Естеа — против кога се води око 42 судска поступка, од којих је сваки наредни мање утемељен од претходног — али он не престаје да јача своју председничку кандидатуру. Великим делом управо зато што га картесизам прогони, он је први у свим анкетама, далеко испред било ког кандидата Колорадо партије или опозиције.
Ове недеље је постала позната и одлука (6 према 3) Врховног суда правде, којим доминира картесизам, против бивше сенаторке Катје Гонзалес, такође кандидаткиње за председника Републике, која се налази на другом месту по намерама гласача, иза Мигела Пријета. Оно што „Картесу највише одузима сан“ јесте чињеница да су се оба кандидата, као и други са мањом подршком, обавезали да ће се ујединити око једне заједничке кандидатуре — оне која буде имала најбоље изгледе. Када се то оствари, као што је било са Фернандом Лугом 2008. године, демократске снаге имају довољно гласова да поразе Колорадо партију, која има добру „основу“ од око 35 одсто, али не може пребацити много изнад 40 одсто, што представља веома низак „плафон“.
У овом покрету за уједињење нису се окупили само Изворна радикална либерална партија (ПЛРА), друга политичка снага у земљи, покрет „Јо Крео“, странка Мигела Пријета, и све друге странке „трећег простора“ са парламентарним представницима, већ и угледне личности попут Хозеа Луиса Чилаверта, чувеног голмана парагвајске фудбалске репрезентације, који је био маргинални кандидат за председника Републике 2023. године (освојио је мање од 1 одсто гласова), а сада се кандидовао за градоначелника Лукeа, другог по значају града у метрополитанском подручју Асунсиона после Сан Лоренса, у департману Сентрал. Јавно залагање Чилаверта за јединство демократских снага привукло је пажњу, јер је до сада говорио да ће ићи до краја, упоредо са још две кандидатуре — једном ПЛРА и другом из „трећег простора“. Јединство у Луки и евентуална победа тамо — заједно с Асунсионом, Сиудад дел Естеом и Енкарнасионом — додали би још уља на ватру и додатно ојачали могућности демократске промене у априлу 2028.
Важно је нагласити да је на унутарстраначким изборима ПЛРА, такође одржаним ове недеље 7. јуна, победила са готово 50 одсто гласова линија која више заговара дијалог и јединство, предвођена Алсидесом Риверосом, која ће имати убедљиву већину у руководству странке. Други је био Евер Виљалба, из борбеније, али такође савезнички оријентисане струје. Велики губитник био је либерал-картесиста, Дионисио Амариља, чиме Картес губи савезника унутар ПЛРА.
Овом прегруписавању демократске опозиције придружује се и све већа друштвена мобилизација. Синдикати електропривреде су ове недеље путем протеста успели да извојују победу која је изгледала немогућом: укидање указа којима су додељиване вишемилионске субвенције великим транснационалним потрошачима струје, попут X8-Cloud-а из Калифорније и компанија изТајвана, које подржава Доналд Трамп.
Ветрови промена дувају све снажније, док се истовремено чини да картесизам јача — иако се његов главни лидер, Орасио Картез, налази близу интензивне неге.
