U ovim primernim danima upravnog sirotanstva, medijski predstavnik najprevrtljivijeg levoidnog krila, sin „ptičice“, a imenom Huan Grabois, uhvaćen je prilikom posete koja je za mnoge njegove pristalice (ali ne i za mene) u najmanju ruku sporna — caru međunarodne fašističke špijunaže, Piteru Tilu.
I ne govorimo o nekom običnom medijskom statisti: Grabois ima iskustvo u pokretima narodne ekonomije i sindikatima. Upravo zbog toga ga u unutarpolitičkoj borbi ne mali broj lidera smatra ubačenim agentom, a ovaj tajni susret na kojem je zatečen samo bi potvrdio tu sumnju. Veliko pitanje je: da li je uhvaćen slučajno ili zbog izdaje od strane „prijateljske vatre“?
Neke peronovinarske verzije (nije greška u kucanju) pripisale su tu „slučajnost“ fanatizmu obojice prema fantastičnom romanu Gospodar prstenova.
Paralela:
Pre izvesnog vremena napisah tekst u kojem povukoh paralelu sa pričom iz crtanog filma o mornaru Popaju, koji je trebalo da podstakne decu da jedu spanać. Polazeći od toga, usudio sam se ustvrditi da je serija Robokap bila usmerena na raspaljivanje dečje mašte, kako bi deca poželela da nose karakterističnu opremu represivnih snaga.
Jer, da rečemo… u kom trenutku se želja čestitih ljudi da budu policajci, kako bi čuvali radni narod, pretvara u želju da ga lemezaju pendrecima, truju suzavcem i sadistički podjarmljuju? Usudio bih se kas’ti da u podsvesti, skrivena, obitava ona slika „policajca“ koji ne razmišlja, ispod šlemova što ispiraju mozak.
Povratak na temu:
Na isti način, čini se da fantazija ponovo uspeva da poremeti prirodne tokove. Dečak Huan, rođen u „zadnjem dvorištu“, i dečak Piter, iz samoproglašenog „prvog sveta“, preskaču uporednike, podnevke i druge nevidljive zidove pomoću motke britanskog pisca Dž. R. R. Tolkina, autora pomenute fantazije.
Dečak Piter je svojoj kompaniji za špijunažu i kršenje prava dao ime Palantir (što bi trebalo da znači „oni koji vide izdaleka“, a u priči Engleza to su neuništive kristalne kugle). A dečak Huan je, kako kažu njegovi prijatelji, radio prevod pomenute bajke. I to je, navodno, iznedrilo susret koji Grabois (sin ptičice) odbija da objasni.
Ideja da dečje fantazije mogu delovati kao simbolička podloga političkih sklonosti razumljiva je, ali, u ovom slučaju, čini se da služi pomirenju tobože dibiduz suprotstavljenih stavova. Ili nam ovo služi da potvrdi mrske sumnje u ideološke laži? Ili bi, u svakom slučaju… trebalo da proučimo metaporuku Gospodara prstenova kako bismo otkrili njegovu pravu svrhu?
Bez sumnje, ovaj „protivpolitički“ fenomen pokreće sve vrste najgorih spekulacija. Za sada ja, kada su u pitanju dečje fantazije, više volim da se ogledam u zanosnim pričama Kapetana Pilusa i mornara Kokita, koji nam uvek jasno stavljahu do znanja da je sve to izmišljotina, učeći nas da prepoznamo apsurd, kako bismo iz njega mogli da izgradimo sopstveno mišljenje.
Nadam se da ćete mi vi reći svoje mišljenje, ili u nedostatku istoga, neko tuđe i unapred pripremljeno.
Izvinite, ljudi. Ja sam Enrike Boks, dr Crna Ovca.
(Stručnjak za ono o čemu nema pojma)
Izvor: El Ovejo Negro
