Direktor Centra za američke studije Univerziteta u Havani Raul Rodrigez ocenio je da je život Kubanaca poslednjih meseci znatno otežan zbog nestašica goriva, struje i lekova, ali da je vojna intervencija SAD za sada pre svega sredstvo pritiska u pregovorima sa Havanom. Smatra da postoje određene sličnosti sa događajima u Venecueli, ali da je takav scenario na Kubi znatno teže sprovesti.
Kuba je sledeća, rekao je Donald Tramp 3. januara, samo nekoliko sati pošto su američki specijalci u Karakasu zarobili predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Gotovo pola godine kasnije Vašington nastavlja da steže obruč oko vlasti u Havani.
Kubanci svakodnevno trpe nestašice struje, hrane i lekova. Embargo na jeftinu venecuelansku naftu dodatno je otežao život na karipskom ostrvu.
Istovremeno je primorao kubansko rukovodstvo da sedne za pregovarački sto.
Razgovori sa unukom Raula Kastra Raulom Giljermom Rodrigezom završili su se neuspehom, pa se poput Madura i Kastro stariji suočio sa američkom optužnicom.
Tužilac u Majamiju tereti 95-godišnjeg Kastra da je pre tri decenije naredio obaranje dve letelice u kojima su poginuli američki državljani.
Istovremeno, gomilanje vojnika između obala Kube i Floride vojnu akciju čini sve izvesnijom.
Da li se posle gotovo sedam decenija bliži kraj kubansko-karipskom komunizmu ili će kubanski režim još jednom pokazati veštinu preživljavanja, pojašnjava za RTS direktor Centra za američke studije Univerziteta u Havani, profesor Raul Rodrigez.
Nestašice struje, goriva, lekova
U emisiji „Svet.Uživo“, profesor Rodrigez je rekao da je život na Kubi danas teži nego pre godinu dana, a da su nestašice struje, goriva, lekova i problemi u funkcionisanju javnih službi direktna posledica pojačanog američkog pritiska na ostrvo.
Govoreći o svakodnevici na Kubi, Rodrigez je naveo da je poseban problem prekid snabdevanja gorivom, koje je godinama bilo ključno za funkcionisanje privrede i javnih službi.
„Zamislite zemlju koja ima samo osminu goriva koje joj je potrebno. U proteklih pet meseci samo je jedan tanker sa naftom ušao u kubanske luke, a Kubi je potrebno osam tankera mesečno“, rekao je Rodrigez.
Ipak, smatra da bi bilo preuranjeno sadašnju situaciju nazvati humanitarnom krizom.
„Postoje problemi sa zdravstvom i svakodnevnim životom Kubanaca, ali baš da to nazovemo humanitarnom krizom bilo bi malo preterano u ovom trenutku“, istakao je Rodrigez.
Upozorio je, međutim, da bi nastavak sadašnjih okolnosti mogao da dovede do ozbiljnijih posledica, uključujući i rizik od epidemija tokom predstojeće kišne sezone.
„Još uvek ne postoji takva kriza, ali sve ide u tom smeru“, rekao je Rodrigez.
Teško je predvideti ishod razgovora Havane i Vašingtona
Osvrćući se na kontakte Havane i Vašingtona, Rodrigez je potvrdio da razgovori postoje, ali je ocenio da Sjedinjene Države pokušavaju da kroz ekonomski pritisak i sankcije primoraju Kubu na ustupke.
Prema njegovim rečima, teško je predvideti ishod aktuelnih pregovora, ali je kubanska strana zainteresovana za pronalaženje rešenja i izlazak iz krize.
Na pitanje o mogućnosti američke vojne intervencije, Rodrigez smatra da pojačano vojno prisustvo SAD u Karipskom regionu trenutno predstavlja deo šire strategije pritiska.
„Ne treba da potcenimo mogućnost oružane intervencije na Kubi, ali u ovom trenutku, po mom mišljenju, to je pre svega deo nastojanja da kubanska vlada bude primorana na ustupke“, naveo je profesor.
Sličnosti i razlike sa događajima u Venecueli
Poredeći situaciju na Kubi sa nedavnim događajima u Venecueli, Rodrigez je ocenio da postoje određene sličnosti u metodama političkog i ekonomskog pritiska, ali i važne razlike koje takav scenario na Kubi čine znatno složenijim.
Na pitanje da li je moguć scenario sličan onom u Venecueli, profesor Rodrigez kaže da određene sličnosti postoje.
„Ako pogledamo šta se dešavalo u Venecueli od septembra do januara i ono čemu svedočimo na Kubi u poslednjih pet meseci, videćemo niz sličnih elemenata – povećano vojno prisustvo u regionu, jačanje ekonomskih sankcija i pojačan ekonomski pritisak“, naveo je Rodrigez.
Ipak, ukazuje da postoje i važne razlike.
„Sada postoji optužnica protiv jednog političkog lidera i to bi, teoretski, moglo da posluži kao opravdanje za vojnu operaciju, kao što je bio slučaj u Venecueli. Međutim, Raul Kastro više nije predsednik Kube, a operacija slična onoj u Venecueli dovela bi do mnogo više žrtava i smrtnih slučajeva“, ocenio je profesor.
„Ne vidim da bi Raul Kastro odustao. Otmice i operacije kakve su viđene u Venecueli ne bi imale istu svrhu na Kubi, jer ovde ne postoji drugi centar moći ili sektor vlasti koji bi mogao da preuzme upravljanje zemljom“, istakao je Rodrigez.
Na dodatno pitanje da li to znači da u Havani ne postoji figura koja bi mogla da preuzme vlast u slučaju dramatičnog političkog obrta, profesor je kratko odgovorio: „Da, tako je“.
Izvor: RTS
