Антропоморфна бакарна маска сведочи о занимљивим погребним обичајима древних земљорадничко-сточарских заједница.
Анализа антропоморфне бакарне маске старе 3.000 година из темеља је променила историјско схватање развоја предхиспанске металургије, која се до сада приписивала искључиво централним Андима. Након испитивања овог артефакта, истраживачице Летисија Инес Кортес и Марија Кристина Скатолин навеле су у часопису Antiquity да овај налаз представља „најстарији намерно обрађени бакарни предмет који је до сада откривен на Андима“.
Ово научно откриће потврђује да се експерименти с обрадом метала истовремено одвијаху у више области Јужне Америке. Према речима ауторки, које преноси National Geographic, „више од једног региона учествовало је у настанку ове технологије“, што представља прекретницу која мења досадашње представе о развоју древних техничких знања.
Како је откривена бакарна маска стара 3.000 година на Андима, изван Перуа?
У априлу 2005. године, после обилних киша у долини Кахон, мештани су поред људских остатака уочили металну плочу. Откриће се десило на локалитету Бордо Марсијал, у аргентинској покрајини Катамарка. Археолошка ископавања потврдила су проналазак антропоморфне маске старе готово 3.000 година, која се данас сматра најдревнијим сведочанством о обрађеном бакру на Андима.
Предмет је висок 18 центиметара, широк 15 центиметара и дебео свега један милиметар. Његове црте лица — очи, нос и уста — обликоване су техником искуцавања са задње стране, а дуж ивица се налази девет отвора који служаху за његово свечано причвршћивање. На масци је откривен још један отвор који показује да предмет беше поправљан пре него што је сахрањен. Металуршким анализама утврђено је да је израђен од готово чистог бакра, обликованог ковањем и загревањем, без употребе легура или ливења.
Артефакт је лежао изнад заједничке гробнице у којој беше сахрањено најмање 14 особа — мушкараца, жена и деце. На костима су уочене зеленкасте мрље настале услед дуготрајног контакта са минералима бакра током векова проведених под земљом. Радиокарбонским датирањем погребни комплекс је смештен у период између 1400. и 1000. године пре нове ере, чиме је ова реликвија постала један од најзначајнијих налаза предхиспанске андске металургије.
Зашто ова бакарна маска мења историју андске металургије?
Дуги низ година званична историографија сматрала је да је обрада метала у претколумбовској Америци настала искључиво на простору данашњег Перуа. Међутим, истраживачице истичу да је такво гледиште проистекло из каснијег значаја централних Анда. Ново откриће показује да становници јужних Анда експериментисаху са бакром још у веома раном периоду, што сведочи о далеко сложенијим почецима технолошког развоја.
Чињеница да је маска пронађена у гробници указује на њену симболичку улогу, јер археолози сматрају да је „намерно положена преко људских остатака као део погребног ритуала“. Отвори на њеним ивицама указују да је била причвршћена за лице покојника, за неки носач или за обредни предмет од органског материјала. Због тога овај налаз представља кључан доказ о обичајима првих земљорадничко-сточарских заједница јужних Анда.
Не смањујући значај Перуа, ово откриће проширује слику о технолошком развоју читавог региона. Ауторке сматрају да су се знања о обради меди могла развијати упоредо у различитим деловима планинског ланца Анда. На тај начин, металуршке технике настале су у више међусобно повезаних жаришта иновација, повезаних мрежама размене, много пре успона великих цивилизација.
Извор: La República
