Posle prvog kruga predsedničkih izbora u Peruu, politička scena zemlje ušla je u novu fazu neizvesnosti. U drugi krug plasirali su se Keiko Fuhimori i Roberto Sančez, dok je favorit dela desnice Rafael Lopez Alijaga ostao ispod crte sa minimalnim zaostatkom. Izborni rezultati pokrenuli su rasprave o legitimnosti političkog sistema, ulozi anketa, optužbama za neregularnosti i dubokim društvenim podelama koje već godinama oblikuju peruansku politiku.
O ovim temama razgovarali smo sa peruanskim politikologom Haimeom Gutijerezom Bordom, koji smatra da se zemlja nalazi pred istorijskim izazovom te da je neophodna sveobuhvatna reforma političkog sistema.
Kako je u Peruu, na lokalnom nivou, doživljen ishod prvog kruga izbora: Fuhimori je prva sa 17,19%, Sančez drugi sa 12,04%, dok Lopez Alijaga nije ušao u drugi krug s minimalnim zaostatkom od 21.209 glasova?
Verujem da je peruanskom političkom sistemu hitno potrebna sveobuhvatna reforma kako bi se povratio legitimitet upravljanja državom. Današnja usitnjenost političke scene posledica je normativnog okvira koji su oblikovale stranke koje trenutno imaju predstavnike u Kongresu Republike. Već dugi niz godina zakonska regulativa prilagođava se interesima stranaka koje imaju hegemoniju u zakonodavnoj vlasti.
Zbog toga danas imamo situaciju da dve stranke ušavše u drugi krug zajedno predstavljaju samo 29,23 odsto građana koji su izašli na izbore, dok su nevažeći i prazni listići dostigli visok procenat.
To ukazuje da će pobednik drugog kruga imati ograničen legitimitet i da će obrazovati slabu vladu, bez dovoljno snažne narodne podrške da dovrši svoj mandat. Tim pre što će se suočiti sa dvodomnim Kongresom koji raspolaže ovlašćenjima da smeni predsednika Republike.
Šta je omogućilo Robertu Sančezu da neočekivano uđe u drugi krug? Da li je reč o glasu za levu agendu, nostalgiji za Pedrom Kastiljom, protestu protiv Lime i elita, ili jednostavno posledici podele desnog elektorata?
Izborni i politički uspeh Roberta Sančeza rezultat je više činilaca prisutnih u nacionalnom kontekstu.
Pre svega, peruanska oligarhija, koju predstavljaju stranke desnice, sprovela je sistematski i nekonvencionalni udar protiv narodne volje oličene u predsedniku Pedru Kastilju. Od 2021. godine peruanska desnica koristila je državne institucije kako bi srušila narodnu vladu Pedra Kastilja. Već istog dana kada je Kastiljo izabran za predsednika, počele su optužbe o izbornoj prevari i odbijanje da se prizna izborna volja građana.
Od tog trenutka nisu prestajali zavera i sabotaža vlade. Usledili su pokušaji opoziva iz Kongresa, smenjivanje jednog kabineta za drugim, kao i medijska kampanja usmerena protiv njegovog skromnog porekla i profesije nastavnika. Sve je to prethodilo nezakonitom svrgavanju i zatvaranju predsednika. Uporedo s tim, ogorčeni građani izlazili su na ulice braneći svoje glasove i predsednika Kastilja. Ta borba bila je surovo ugušena, što je dovelo do desetina poginulih i povređenih, a ti događaji ni danas nisu dobili sudski epilog.
S druge strane, Roberto Sančez je politička ličnost sa dugogodišnjom karijerom. Njegov društveni angažman i rastuće liderstvo omogućili su mu da izvuče korist iz nezadovoljstva i razočaranosti miliona Peruanaca, posebno u regionima koje je država godinama zanemarivala. To su isti oni građani koji su 2021. godine glasali za Pedra Kastilja i potom videli kako je njihova nada u bolji život blokirana. Danas u Robertu Sančezu vide mogućnost preporoda Perua zasnovanog na ekonomskom rastu i socijalnoj pravdi.
Bogatstvo i ustanove su skupljene u metropolizovanoj Limi, dok se iz andskih oblasti izvlače prirodna bogatstva — bakar, bronza, zlato i gas — bez ozbiljnih ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, poljoprivredu, osnovne usluge, puteve i društveno-ekonomske projekte koji bi poboljšali život stanovništva u unutrašnjosti zemlje.
Zbog toga danas postoji istorijska i nezaustavljiva pobuna, prožeta snažnom žeđu za pravdom, koja zahteva obnovu Republike.
Kako javnost ocenjuje žalbe Rafaela Lopeza Alijage i njegovih pristalica o mogućim nepravilnostima u izbornom procesu?
Smatram da je Rafael Lopez Alijaga vodio lošu izbornu strategiju. Imao je dobar početak kampanje i značajnu podršku u prestonici, mada je ranije obećao stanovnicima Lime da neće napustiti mesto gradonačelnika.
Međutim, njegova ličnost, temperament… često više emotivne nego racionalne reakcije su postepeno preovladale njegovim političkim delovanjem. Tokom obilaska regiona ulazio je u sukobe sa mesnim stanovništvom koje se protivilo neoliberalnim konceptima i monarhističkom shvatanju vlasti.
Sebe je politički sahranio kada je počeo govoriti o izbornoj prevari, pozivajući na pobunu i napadajući izborne institucije koje su baš on i njegovi politički saveznici godinama branili iz sadašnjeg Kongresa. Čak su se pojavljivale izjave o potrebi „demokratskog udara“ protiv narodne volje iskazane na biralištima.
Istina je da je bilo logističkih problema i kašnjenja u otvaranju pojedinih glasačkih mesta, ali nije bilo dokaza o sprovedenoj izbornoj prevari. Zbog toga je veliki deo stanovništva stav Rafaela Lopeza Alijage doživeo kao ponašanje lošeg gubitnika, odvojenog od stvarnosti u kojoj živi zemlja.
Zbog čega predizborne ankete nisu uspele da predvide Sančezovo drugo mesto u prvom krugu?
Malo je agencija za istraživanje javnog mnjenja koje rade ozbiljno i prozračno. Po pravilu, mnoge od njih dobijaju sredstva od političkih grupa kako bi oblikovale javno mnjenje i podržale određene kandidate. Istraživanja se najčešće sprovode među biračima u Limi ili oblasnim glavnim gradovima, dok je seosko stanovništvo praktično nevidljivo.
Centri moći, pojedini mediji i stranke desnice uložili su velika finansijska sredstva u tehnologiju i društvene mreže kako bi poboljšale svoje rezultate u anketama. Uprkos tome, kandidatura Roberta Sančeza dobila je na zamahu kod stanovništva, i narodna pobeda je prevladala uprkos svim očekivanjima.
Ko deluje kao ozbiljniji protivnik u drugom krugu 7. juna: Fuhimori, koja ima snažnu partijsku infrastrukturu ali i visok antirejting, ili Sančez, koji raspolaže protestnim levim elektoratom ali izaziva bojazan preduzimača i srednje klase?
Nekoliko dana pred drugi krug, koji će biti održan 7. juna, u punom je jeku do sada neviđena bitka na medijskom polju. Peruanska oligarhija, desničarske stranke i „Snaga naroda“ pokrenuli su snažan psihološki rat protiv kandidature Roberta Sančeza i njegovog programskog predloga.
Istovremeno, izborna mašinerija koalicije „Zajedno za Peru“ obilazi obalu, planinske predele i amazonsku džunglu zemlje, najavljujući „novo svitanje“. Započele su debate i predstavljanje ekonomskih, socijalnih, ekoloških i političkih predloga koji treba da budu ocenjeni od strane građana. Nesumnjivo je da će veliki deo birača svoju odluku doneti na osnovu ekonomskog programa i pitanja stabilnosti zemlje. Tu se pre svega nalazi srednja klasa.
Povećanje minimalne zarade, novi podsticaj poljoprivredi, posebno malim proizvođačima, besplatno i obavezno visoko obrazovanje, sveopšta i besplatna zdravstvena zaštita, razvoj sistema za navodnjavanje, putne infrastrukture i osnovnih usluga u regionima koje je država zapostavila — sve će to biti važni faktori u izboru glasača.
Antifuhimorizam je i dalje veoma snažan. Fuhimorističke snage godinama imaju veliki uticaj u Kongresu i učestvovale su u smenjivanju poslednjih pet predsednika zemlje. Građani dobro znaju kakvu su ulogu one imale u tom procesu.
Jedan deo glasova Rafaela Lopeza Alijage preći će koaliciji „Zajedno za Peru“, a drugi deo Keiko Fuhimori. Ipak, bez obzira na njegove preporuke, građani će na kraju glasati po sopstvenom izboru. S druge strane, sve više političkih stranaka okuplja se oko Roberta Sančeza u jedinstveni patriotski front čiji je cilj preporod zemlje.
