Перуански изборни апсурд: политички прогони и успон крајње деснице

Уго Кабијесес Кубас је економиста и еколог, бивши заменик министра за стратешки развој природних ресурса Министарства заштите животне средине, МИНАМ, Перу (2011). Истраживач и активиста андско-амазонског биома и бранитељ територијалних права домородачких народа, члан је Панамазонског социјалног форума (FOSPA) и Института за развој и мир Амазона (IDPA).


Уго Кабијесес Кубас

Председнички избори у Перуу 2026. године већ су названи „најсложенијим изборним процесом досад“, очигледно због броја учесника — 37 кандидата! И изгледа да ту није крај. По вашем мишљењу, ко се већ може сматрати јасним фаворитом и претендентом на место шефа државе?

Ми се заправо не налазимо у сложеном изборном процесу, већ у преварном изборном процесу, не само због присуства 37 кандидата, што је само по себи скандалозно, већ и зато што су правила игре која је успоставио Конгрес Републике, кршећи Устав из 1993. године, процес који у зачетку искључује могућности за оне организације што предлажу промене у политици, економији и друштву Перуа.

Што се тиче тога ко би могао да победи у априлу 2026. године, ствари још увек нису јасне, иако кандидат крајње деснице у Перуу тренутно води у анкетама. Верујем да је највероватније да ће у други круг ући госпођа Фухимори, из странке „Народна снага“ (Fuerza Popular), и господин Рафаел Лопез Алијага, који припада крајњој десници.

Ипак се чини очигледним да ће се завршна борба 10. априла 2026. водити између ултрадеснице и десних снага, без много шанси за центар или левицу, премда ће ови последњи вероватно освојити значајан број посланичких места.

Како оцењујете кривични поступак против Педра Кастиља? Да ли је оправдан или има политичке мотиве? Да ли је с тим повезан случај Бети Чавез, његове бивше премијерке?

Кривични поступак против Педра Кастиља има озбиљне правне и уставне мањкавости. Њима се не суди на правичан начин, већ је јасно да је реч о процесу политичког карактера.

У оба случаја, Мексико је заштитник Кастиља и Чавезове. Који је интерес Мексика да се меша у перуанска питања?

Мексико једноставно следи своју вишегодишњу политику пружања уточишта политичким прогоњеницима. И Кастиљо и Чавезова се у Перуу сматрају политички прогоњенима, и Мексико делује у складу са тим.

Зашто је из изборне трке одстрањена партија „Народна акција“ (Acción Popular) и какве последице то има по социополитичку слику Перуа?

„Народна акција“, која је партија десног центра, искључена је због унутрашњих несугласица и међусобних оптужби за превару. Ово смањује број партија са реалним шансама у Перуу.

Можете ли нам понудити општи преглед ситуације у вези са јавном безбедношћу и организованим криминалом у Перуу?

Ситуација са јавном безбедношћу и организованим криминалом у Перуу је веома забрињавајућа, са највећим бројем убистава у последњим деценијама. То је тема којом сви покушавају да се баве, од деснице до левице. Она је повезана са порастом сиромаштва, корупцијом, сивом економијом, некажњивошћу и недавним (2021–2025) политичким одлукама  Конгреса, где преовлађују ултрадесничарске снаге, наклоњене криминалу и проамерички оријентисане. Политичке снаге, влада Болуарте и Херија, па чак и оружане снаге и полиција, били су и остали саучесници, што је погодовало порасту организованог криминала у различитим облицима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *