Brakovi sklopljeni po verskim obredima Umbande i Kandomblea sada su zvanično priznati u brazilskoj državi Rio de Žaneiru prema Zakonu 11.058/25, koji je napisao poslanik Atila Nunes iz PSD-a, a usvojila Zakonodavna skupština Rija (Alerž). Ove zajednice se prema važećem zakonodavstvu sada mogu pretvoriti u građanske brakove.
Za verskog stručnjaka i novinarku Klaudiju Alešandre, ovom odlukom, premda zakasnelom, priznata je vrednost afro-brazilskih tradicija i pomognuta borba protiv verske netrpeljivosti. Alešandre, žrica umbande i kandomblea, već 20 godina obavlja venčanja i krštenja u svom tereiru, koji se nalazi u Paratiju, na južnom priobalju države Rio de Žaneiro. „Ovo je važan korak koji će doprineti uklanjanju stigme koja je istorijski ležala na afro-brazilskim religijama. Proslave krštenja, venčanja i sahrana uvek su obavljane u tereirima, a svetovna država je dužna priznavati verski autoritet isto kao što priznaje obrede u Katoličkoj crkvi“ — podvukla je ona.
„U zemlji gde je porast religijskog rasizma postao norma, ovaj zakon je dostignuće, iako se za sada primenjuje samo u Rio de Žaneiru“ — dodala je.
Da bi verska ceremonija imala građanske učinke, biće potrebna izjava, izdata od verskog autoriteta umbande ili kandomblea. Dokument mora sadržati puna imena, CPF (Lični identifikacioni broj poreskog obveznika), lični dokument i adresu mladenaca; datum, mesto i vreme ceremonije; identifikaciju verskog autoriteta koji obavlja ceremoniju; identifikaciju hrama, tereira ili verske kuće; te potpise vršioca ceremonije i najmanje dva svedoka iz zajednice. Izjava o braku može se podneti nadležnoj matičnoj službi, uz dokumentaciju koju zahteva savezni zakon.
Prema Atili Nunesu, inicijativa jemči principe kao što su sloboda veroispovesti, ljudsko dostojanstvo, jednakost, sloboda udruživanja i zaštita kulturne raznolikosti. Istakao je da je Rio de Žaneiro prva država u zemlji koja je donela zakon na ovu temu.
„To je proces jednakosti. Katolička i evangelička crkva imaju sva prava koja religije afričkog porekla nisu imale. Velika pobeda je što sada brakovi po tim obredima mogu imati građanske posledice“ — istakao je poslanik.
Zakon takođe određuje ko može biti priznat kao ovlašćeni verski autoritet: žrečevi i žrice, babaloriše, jaloriše, očevi i matere svetaca, starešine tereira i drugi duhovni poglavari tradicionalno priznati u umbandi i kandombleu. Cilj je poštovanje unutrašnjih merila svake tradicije i očuvanje duhovne i organizacione autonomije zajednica. „Priznanje je posebno važno u sadašnjem kontekstu borbe protiv verske netrpeljivosti i strukturnog rasizma. Umbanda i kandomble su duhovne tradicije afričkog porekla koje su istorijski trpele marginalizaciju, represiju i kriminalizaciju, često nevidljive čak i u javnoj politici usmerenoj na jednakost i versku slobodu“ — rekao je Atila Nunes.
Prilikom potpisivanja zakona, guverner Klaudio Kastro stavio je veto na odredbu koja je predviđala sankcije za vansudske službe (notarijate) koje bi diskriminatorski odbile da primaju ili obrađuju dokumente povezane sa verskim ceremonijama. Prema guverneru, mera premašuje nadležnost te države, pošto je zakonodavstvo o javnim registrima isključiva odgovornost savezne vlade.
„Ove prepreke ukazuju da će još uvek biti teškoća za stvarno priznanje prava na versku slobodu. Ova igra vlasti, ova istorijska politika ograničenja prava, deo je strukturnog rasizma“— istakla je Alešandre. Primer toga bilo je stavljanje veta na odredbu koja je kažnjavala škole koje nisu poštovale Zakon 10.639/2003, o obaveznoj nastavi o afro-brazilskim tradicijama. Danas preko 70% državnih i privatnih škola u Brazilu nije primenilo zakon. „Mnoge i dalje kažnjavaju nastavnike i demonizuju tematski sadržaj“ — dodala je ona.
Član koji je ovlašćivao izvršnu i sudsku vlast da sprovode obrazovne kampanje, obuku javnih i notarskih službenika i akcije za vrednovanje kulturnih i verskih izraza umbande i kandomblea takođe je stavljen pod veto. Prema Kastru, odredba je kršila princip podele vlasti namećući smernice javne politike izvršnoj vlasti.
„Kampanje za promociju afro-brazilskih religija pomogle bi u borbi protiv stigme i izobličenja o afro-afričkom nasleđu i kulturi, koji su osnova našeg društva — zaključila je Alešandre.
Izvor: MercoPress
