Бракови склопљени по верским обредима Умбанде и Кандомблеа сада су званично признати у бразилској држави Рио де Жанеиру према Закону 11.058/25, који је написао посланик Атила Нунес из ПСД-а, а усвојила Законодавна скупштина Рија (Алерж). Ове заједнице се према важећем законодавству сада могу претворити у грађанске бракове.
За верског стручњака и новинарку Клаудију Алешандре, овом одлуком, премда закаснелом, призната је вредност афро-бразилских традиција и помогнута борба против верске нетрпељивости. Алешандре, жрица умбанде и кандомблеа, већ 20 година обавља венчања и крштења у свом тереиру, који се налази у Паратију, на јужном приобаљу државе Рио де Жанеиро. „Ово је важан корак који ће допринети уклањању стигме која је историјски лежала на афро-бразилским религијама. Прославе крштења, венчања и сахрана увек су обављане у тереирима, а световна држава је дужна признавати верски ауторитет исто као што признаје обреде у Католичкој цркви“ — подвукла је она.
„У земљи где је пораст религијског расизма постао норма, овај закон је достигнуће, иако се за сада примењује само у Рио де Жанеиру“ — додала је.
Да би верска церемонија имала грађанске учинке, биће потребна изјава, издата од верског ауторитета умбанде или кандомблеа. Документ мора садржати пуна имена, ЦПФ (Лични идентификациони број пореског обвезника), лични документ и адресу младенаца; датум, место и време церемоније; идентификацију верског ауторитета који обавља церемонију; идентификацију храма, тереира или верске куће; те потписе вршиоца церемоније и најмање два сведока из заједнице. Изјава о браку може се поднети надлежној матичној служби, уз документацију коју захтева савезни закон.
Према Атили Нунесу, иницијатива јемчи принципе као што су слобода вероисповести, људско достојанство, једнакост, слобода удруживања и заштита културне разноликости. Истакао је да је Рио де Жанеиро прва држава у земљи која је донела закон на ову тему.
„То је процес једнакости. Католичка и евангеличка црква имају сва права која религије афричког порекла нису имале. Велика победа је што сада бракови по тим обредима могу имати грађанске последице“ — истакао је посланик.
Закон такође одређује ко може бити признат као овлашћени верски ауторитет: жречеви и жрице, бабалорише, јалорише, очеви и матере светаца, старешине тереира и други духовни поглавари традиционално признати у умбанди и кандомблеу. Циљ је поштовање унутрашњих мерила сваке традиције и очување духовне и организационе аутономије заједница. „Признање је посебно важно у садашњем контексту борбе против верске нетрпељивости и структурног расизма. Умбанда и кандомбле су духовне традиције афричког порекла које су историјски трпеле маргинализацију, репресију и криминализацију, често невидљиве чак и у јавној политици усмереној на једнакост и верску слободу“ — рекао је Атила Нунес.
Приликом потписивања закона, гувернер Клаудио Кастро ставио је вето на одредбу која је предвиђала санкције за вансудске службе (нотаријате) које би дискриминаторски одбиле да примају или обрађују документе повезане са верским церемонијама. Према гувернеру, мера премашује надлежност те државе, пошто је законодавство о јавним регистрима искључива одговорност савезне владе.
„Ове препреке указују да ће још увек бити тешкоћа за стварно признање права на верску слободу. Ова игра власти, ова историјска политика ограничења права, део је структурног расизма“— истакла је Алешандре. Пример тога било је стављање вета на одредбу која је кажњавала школе које нису поштовале Закон 10.639/2003, о обавезној настави о афро-бразилским традицијама. Данас преко 70% државних и приватних школа у Бразилу није применило закон. „Многе и даље кажњавају наставнике и демонизују тематски садржај“ — додала је она.
Члан који је овлашћивао извршну и судску власт да спроводе образовне кампање, обуку јавних и нотарских службеника и акције за вредновање културних и верских израза умбанде и кандомблеа такође је стављен под вето. Према Кастру, одредба је кршила принцип поделе власти намећући смернице јавне политике извршној власти.
„Кампање за промоцију афро-бразилских религија помогле би у борби против стигме и изобличења о афро-афричком наслеђу и култури, који су основа нашег друштва — закључила је Алешандре.
Извор: MercoPress
