У тренутку када су односи Мексика и Сједињених Држава поново у жижи светске пажње, због трговинских преговора, миграционих токова и питања безбедности, разговарамо са др Робертом Гутијерезом, академиком и професором на Технолошком универзитету Корехидор у Керетару. Др Гутијерез нам открива кључне проблеме који су обележили историју односа Мексика и САД, али и нове изазове који се јављају у XXI веку — од трговинских споразума и енергетске политике, до питања миграције и геостратешке безбедности.
Објасните кључне аспекте и питања односа између Мексика и Сједињених Држава.
Од самог настанка Мексика као независне државе постојао је велики проблем од Шпаније наслеђеног суседства са Сједињеним Америчким Државама, које су се тада налазиле у експанзионистичкој фази. То се испољило као борба за очување територије, а касније и као тежња ка суверенитету.
После врхунца напетости током Мексичко-америчког рата од 1846. до 1848. године, дипломатија је постала основни механизам за решавање спорова међу двема земљама. Спорови око територијалних граница, дужине преко три хиљаде километара, као и питања воде из заједничких река, беху први проблеми који су решавани од средине XIX века. Међутим, током XX века и у новом миленијуму, међугранични проблеми су се знатно усложнили и данас су углавном усредсређени на трговину дрогом, оружјем и на нерегуларне миграционе токове.
На чему се заснивају економски односи Мексика и САД? Издвојите кључне стране и главна питања.
У XXI веку Мексико се учврстио као кључни чинилац економског раста Сједињених Америчких Држава и, конкретно од 2023. године, постао њихов главни трговински партнер. САД су главни трговински партнер Мексика од XX века.
Најважније привредне области у којима две земље сарађују обухватају аутомобилску индустрију, медицинску и фармацеутску индустрију, металургију, текстилну производњу и, наравно, пољопривредно-прехрамбени сектор.
Мексико је такође постао кључни партнер у енергетској политици Сједињених Америчких Држава, док Вашингтон истовремено подржава веома широку мрежу инвестиција у готово све гране мексичке привреде.
Шта је суштина војне сарадње између Мексика и Сједињених Држава?
Са војног становишта, Мексико је суштински важан за геобезбедност Вашингтона, јер изузетно дуга граница — по дужини надмашена једино границом САД са Канадом — даје Мексику посебан значај у питањима безбедности и контроле. Ипак, војна сарадња је сложена, јер Мексико није прихватио присуство америчких војних база на својој територији, због историјског искуства инвазије.
Мексико је такође одбацио споразуме попут Међуамеричког уговора о узајамној помоћи, који подразумева колективну војну безбедност, односно принцип да је напад на једну државу-потписницу истовремено напад на све остале.
Озбиљнија војна сарадња је релативно новијег датума. Започела је средином деведесетих година, успостављањем двостраног панела и првом посетом америчког секретара одбране Мексико Ситију. Касније су уследили споразуми о сарадњи, попут Иницијативе Мерида, током владе Фелипеа Калдерона (2006–2012). Ови споразуми су усмерени на размену информација, набавку војне опреме и обуку мексичке војске од стране америчких колега.
Влада Андреса Мануела Лопеза Обрадора, као и садашња влада Клаудије Шејнбаум, оштро су одбациле предлог Доналда Трампа о уласку америчких трупа на мексичку територију и настављају да се залажу за сарадњу без подређивања.
Који су главни аспекти односа између Мексика и Кине данас и како Сједињене Државе утичу на њих?
Кина и Мексико су успоставили дипломатске односе на основама узајамног поштовања, делом и због заједничког историјског искуства страдања под англоевропским колонијалним јармом. Ипак, економска и политичка тежина Вашингтона чини неизбежним да Мексико предност даје бољим односима са северним суседом, уместо да их јача са Кином, с којом има изразито негативан трговински биланс. Практично, на сваки милион долара роба или услуга који Мексико извезе у Кину, он увезе око девет милиона долара.
Због тога се мексичка влада прикључила притисцима у оквиру трговинског рата између Вашингтона и Пекинга повећавањем царина за азијску земљу. Уз то, у току је и припрема за поновне преговоре о Споразуму о слободној трговини између САД, Канаде и Мексика.
За крај, објасните значај такозваних миграционих криза за јужну и северну границу Мексика.
По питању миграција, Мексико је био приморан попустити под притиском САД и ограничити токове нелегалних миграната. У ту сврху користи се мексичка Национална гарда као својеврсна брана на граници са Гватемалом. Притисак Вашингтона кроз агресивну царинску политику, натерао је мексичку владу да заустави мигрантске караване, углавном из Јужне Америке, чиме се посредно испуњавају бројни хирови администрације Доналда Трампа у том погледу.
