Tramp je optužio Kolumbiju da snabdeva Sjedinjene Države kokainom. Koliko je ovaj problem stvaran i do kojeg stepena se mogu zaoštriti odnosi između Kolumbije i Sjedinjenih Država? Na ovo pitanje za Dva Juga odgovara politikolog, istoričar i prevodilac Huan Gabrijel Karo Rivera.
Trampovi komentari o tome da Kolumbija snabdeva kokainom Sjedinjene Države uklapaju se u kontekst rastuće napetosti između Trampove administracije i vlada Latinske Amerike, naročito Meksika, Kolumbije i Venecuele. Sad je vlada Sjedinjenih Država označila narko-kartele poput „Tren de Aragua“ ili „Cartel de los Soles“ kao terorističke grupe. Ta kvalifikacija omogućila je Vašingtonu da prisvoji pravo na upotrebu sile i priprema moguću intervenciju protiv zemalja za koje smatra da sarađuju s tim organizacijama.
Tramp je rekao da je cela politička i civilna elita Venecuele povezana sa „Kartelom Sunaca“ te stoga polaže pravo na intervenciju protiv njih, pošto ih smatra pretnjom nacionalnoj bezbednosti Sjedinjenih Država. Poznato je, međutim, da je američko stanovništvo, naročito mladi belci, već godinama uronjeno u „belu pošast“, odnosno narkomaniju. Problem je u tome što su poslednjih godina Amerikanci uglavnom zavisni od fentanila, sintetičke droge koja se, kako izgleda, masovno proizvodi u Azijsko-pacifičkom regionu, a ne od marihuane ili kokaina koji se uglavnom proizvode u Kolumbiji i Peruu.
Najveći deo tokova droge iz Latinske Amerike danas se usmerava ka Evropi: kreću od Karipskog mora ka Gvinejskom zalivu u Africi, a zatim prelaze Saharu da bi stigli u Evropu, gde se troši najveći deo te proizvodnje. Ipak, Sjedinjene Države danas koriste antiterorističku retoriku veoma sličnu onoj ranije korišćenoj protiv islamskog terorizma, koji su takođe smatrale pretnjom svojoj naciji. Vrlo dobro znamo da je ta retorika završila nizom intervencija i invazijom na dve arapske zemlje pre dve decenije.
Problem je u tome što Sjedinjene Države sve više i više gube interesovanje za Bliski istok, utonuo u haos, i odlučile su da usmere pažnju na svoje nekadašnje „zadnje dvorište“: Latinsku Ameriku. Ono što su muslimanske države trpele tokom poslednje dve decenije sada će postati svakodnevica za Latinsku Ameriku. Ukoliko Sjedinjene Države odluče intervenisati neposredno u Venecueli, takvo mešanje se neće zaustaviti tamo, već će neminovno uticati i na druge zemlje kontinenta.
Na kraju, valja pojasniti da su odnosi između Kolumbije i Sjedinjenih Država u poslednjoj godini dostigli prilično nizak nivo, a činjenica da je Tramp spomenuo i mogućnost bombardovanja Kolumbije jasno pokazuje u kakvom se stanju trenutno nalaze odnosi između dve zemlje.
