Неуспели покушај државног удара у Боливији 26. јуна повезује се с изјавом председника те земље Луиса Арсеа о његовој жељи да се придружи БРИКС-у. Побуна је, истина, угушена, а починиоци су већ приведени. Шта се заправо догодило? Кризбејли Гонзалес, песникиња, уметница и дипломата (бивши амбасадор Венецуеле у Боливији), а уједно и директор магазина Корео дел Алба, посебно за издање „Два Југа“, дала је коментар о догађају.
Среда, 26. јуна 2024. је дан који ће ући у политичку историју Вишенационалне Државе Боливије. Земљу је потресло војно преузимање трга Плаза Муриљо у граду Ла Пазу, где се налазе Владина палата и Вишенационална законодавна скупштина.
Тај дан је постао позорница неизвесности и узбуне за цео боливијски народ. После 2 сата по подне, тадашњи главнокомандујући армије, генерал Хуан Хозе Зуњига, у пратњи дела високе војне команде Морнарице и Ваздухопловства, неочекивано је стигао на Плаза Муриљо с тенковима и одредом војника.
Зуњига, који је предводио покушај државног преврата, једини је дао изјаве за медије: „Армија, ваздухопловство и морнарица Боливије су мобилисане као у случају ванредне ситуације и јединице су размештене по становима“.
Метеж, који је трајао најмање 3 сата, изазвао је сучељавање између различитих слојева друштва, решених да одбаце покушај државног преврата. Било је пуцњаве, повреда и сузавца.
Усред тог хаоса и нереда, неколико министара је стајало испред палате тражећи од генерала да се одрекне свог става, док су председник Луис Арсе, председников министар и бивши председник Ево Моралес, са својих становишта, на својим налозима на друштвеним мрежама осуђивали државни удар.
Неколико минута касније, како се ова „војна авантура” наставила, оклопна возила су успела да разбију врата палате како би ушла униформисана лица. Међутим, приликом уласка генерала Зуњиге у Дворану палате, сачекао га је сâм председник Луис Арсе Катакора, који је изашао да се суочи с њим и наредио му да повуче војнике. Наређење је занемарено. Генерал, игноришући наређења свог председника и врховног команданта оружаних снага, одлази, претећи ослобађањем свих политичких затвореника, укључујући Ањез и Камачоа.
Догађаји су приморали председника Арсеа да предузме хитне мере, као што је смена врховне војне команде и позив свим политичким и друштвеним секторима у земљи да бране демократију. Убрзо је нова војна команда положила заклетву и позвала војнике да се демобилишу, наредивши им да се врате у касарне. До вечери је у земљи владало напето затишје. Председник је одржао говор са балкона Владине палате, а током ноћи је генерал, заједно с остатком највише команде, ухапшен.
Без сумње, ово катастрофално поглавље биће предмет истраге и анализе свих политичких сектора земље како би се тачно утврдила права позадина онога што се десило.
