Neuspeli pokušaj državnog udara u Boliviji 26. juna povezuje se s izjavom predsednika te zemlje Luisa Arsea o njegovoj želji da se pridruži BRIKS-u. Pobuna je, istina, ugušena, a počinioci su već privedeni. Šta se zapravo dogodilo? Krizbejli Gonzales, pesnikinja, umetnica i diplomata (bivši ambasador Venecuele u Boliviji), a ujedno i direktor magazina Koreo del Alba, posebno za izdanje „Dva Juga“, dala je komentar o događaju.
Sreda, 26. juna 2024. je dan koji će ući u političku istoriju Višenacionalne Države Bolivije. Zemlju je potreslo vojno preuzimanje trga Plaza Muriljo u gradu La Pazu, gde se nalaze Vladina palata i Višenacionalna zakonodavna skupština.
Taj dan je postao pozornica neizvesnosti i uzbune za ceo bolivijski narod. Posle 2 sata po podne, tadašnji glavnokomandujući armije, general Huan Hoze Zunjiga, u pratnji dela visoke vojne komande Mornarice i Vazduhoplovstva, neočekivano je stigao na Plaza Muriljo s tenkovima i odredom vojnika.
Zunjiga, koji je predvodio pokušaj državnog prevrata, jedini je dao izjave za medije: „Armija, vazduhoplovstvo i mornarica Bolivije su mobilisane kao u slučaju vanredne situacije i jedinice su razmeštene po stanovima“.
Metež, koji je trajao najmanje 3 sata, izazvao je sučeljavanje između različitih slojeva društva, rešenih da odbace pokušaj državnog prevrata. Bilo je pucnjave, povreda i suzavca.
Usred tog haosa i nereda, nekoliko ministara je stajalo ispred palate tražeći od generala da se odrekne svog stava, dok su predsednik Luis Arse, predsednikov ministar i bivši predsednik Evo Morales, sa svojih stanovišta, na svojim nalozima na društvenim mrežama osuđivali državni udar.
Nekoliko minuta kasnije, kako se ova „vojna avantura” nastavila, oklopna vozila su uspela da razbiju vrata palate kako bi ušla uniformisana lica. Međutim, prilikom ulaska generala Zunjige u Dvoranu palate, sačekao ga je sâm predsednik Luis Arse Katakora, koji je izašao da se suoči s njim i naredio mu da povuče vojnike. Naređenje je zanemareno. General, ignorišući naređenja svog predsednika i vrhovnog komandanta oružanih snaga, odlazi, preteći oslobađanjem svih političkih zatvorenika, uključujući Anjez i Kamačoa.
Događaji su primorali predsednika Arsea da preduzme hitne mere, kao što je smena vrhovne vojne komande i poziv svim političkim i društvenim sektorima u zemlji da brane demokratiju. Ubrzo je nova vojna komanda položila zakletvu i pozvala vojnike da se demobilišu, naredivši im da se vrate u kasarne. Do večeri je u zemlji vladalo napeto zatišje. Predsednik je održao govor sa balkona Vladine palate, a tokom noći je general, zajedno s ostatkom najviše komande, uhapšen.
Bez sumnje, ovo katastrofalno poglavlje biće predmet istrage i analize svih političkih sektora zemlje kako bi se tačno utvrdila prava pozadina onoga što se desilo.
