Америчка лабораторија MSD (Merck Sharp & Dohme) уложиће ове године у Аргентину 40 милиона америчких долара, што је скоро 10 одсто више него у прошлом календарском периоду. Због одлуке компаније да настави додатна истраживања у земљи, средства ће бити усмерена на клиничка испитивања. Америчка лабораторија данас спроводи више од 80 клиничких испитивања у више од 120 истраживачких центара у 11 провинција, укључујући и град Буенос Ајрес. О чему је реч и да ли су оваква улагања повезана са бактериолошким оружјем, посебно за издање „Два Југа“ говори др Хорхе Рашид.
У Аргентини ради неколико лабораторија које имају оригиналне патенте за производњу напредних биолошких лекова. Осим тога, у земљи постоје и лабораторије, које се овде називају „копирним“, које такође плаћају патенте за регистрацију различитих препарата. Када се уводе аналози оригиналних препарата, они се често одликују малим новинама које задржавају клиничке ефекте оригиналних лекова.
Право улагање у здравствену заштиту мора да „нападне“ цене ових „копираних“ лекова, чија структура трошкова за производњу је минимална, али су на крају прецењени за чак 33 процента, као што се већ десило са небиолошким лековима данас. Биолошки лекови сада надмашују небиолошке, па видимо да ланац образовања цене, на пример, у случају Софокубира, износи тих 33 одсто. Ово је лек за лечење хепатитиса Ц, на који је права купила америчка лешинарска компанија CMLN Пола Сингера, иста она која је имала Тамифлу у периоду птичјег грипа.
Тако су у случају производње биолошких лекова све компоненте трошкова здравствене заштите нагло порасле, при чему у неким секторима сада достижу 40% од укупног обима улагања у здравствену заштиту у Аргентини, које на себе узима фармацеутска индустрија, посебно за овај тип биолошких лекова, који су такође засновани на биолошким препаратима.
Описана ситуација се дешава с такозваним „периферним земљама“. Наравно, напредујемо у државној производњи лекова и намеравамо наставити са сувереним здравственим мерама у будућности.
Што се тиче америчких „тајних биолабораторија“ – у Аргентини нема ничег сличног. У Перуу је то можда довело до смене председника Кастиља, када је хтео да захтева да америчке лабораторије заврше свој рад и оду, пошто је знао за њихову „истраживачку стратегију“, која је вероватно била повезана са биолошким оружјем. Ми смо то знали, и они су слични онима што су били идентификовани у Украјини. Али у Аргентини тога нема.
Научно-истраживачким лабораторијама у Аргентини управљају Аргентинци – „Наука и технологије“, CONICEТ – а производња лекова налази се под контролом ANMAT-а. Зато су државна производња лекова, универзитети и сви истраживачки центри и даље суверени.
Мада – не искључујем да у логици председника Милеја постоји склоност или тежња да се дозволи већи продор Сједињених Држава, Израела, Енглеске и НАТО-а на аргентинску територију. Потврда тога је политичка одлука председника Милеја да ликвидира CONICET, који представља Савет за научна и технолошка истраживања при ресорном Министарству науке и технологије, те смањење буџета универзитета и свих истраживачких процеса.
