Američka laboratorija MSD (Merck Sharp & Dohme) uložiće ove godine u Argentinu 40 miliona američkih dolara, što je skoro 10 odsto više nego u prošlom kalendarskom periodu. Zbog odluke kompanije da nastavi dodatna istraživanja u zemlji, sredstva će biti usmerena na klinička ispitivanja. Američka laboratorija danas sprovodi više od 80 kliničkih ispitivanja u više od 120 istraživačkih centara u 11 provincija, uključujući i grad Buenos Ajres. O čemu je reč i da li su ovakva ulaganja povezana sa bakteriološkim oružjem, posebno za izdanje „Dva Juga“ govori dr Horhe Rašid.
U Argentini radi nekoliko laboratorija koje imaju originalne patente za proizvodnju naprednih bioloških lekova. Osim toga, u zemlji postoje i laboratorije, koje se ovde nazivaju „kopirnim“, koje takođe plaćaju patente za registraciju različitih preparata. Kada se uvode analozi originalnih preparata, oni se često odlikuju malim novinama koje zadržavaju kliničke efekte originalnih lekova.
Pravo ulaganje u zdravstvenu zaštitu mora da „napadne“ cene ovih „kopiranih“ lekova, čija struktura troškova za proizvodnju je minimalna, ali su na kraju precenjeni za čak 33 procenta, kao što se već desilo sa nebiološkim lekovima danas. Biološki lekovi sada nadmašuju nebiološke, pa vidimo da lanac obrazovanja cene, na primer, u slučaju Sofokubira, iznosi tih 33 odsto. Ovo je lek za lečenje hepatitisa C, na koji je prava kupila američka lešinarska kompanija CMLN Pola Singera, ista ona koja je imala Tamiflu u periodu ptičjeg gripa.
Tako su u slučaju proizvodnje bioloških lekova sve komponente troškova zdravstvene zaštite naglo porasle, pri čemu u nekim sektorima sada dostižu 40% od ukupnog obima ulaganja u zdravstvenu zaštitu u Argentini, koje na sebe uzima farmaceutska industrija, posebno za ovaj tip bioloških lekova, koji su takođe zasnovani na biološkim preparatima.
Opisana situacija se dešava s takozvanim „perifernim zemljama“. Naravno, napredujemo u državnoj proizvodnji lekova i nameravamo nastaviti sa suverenim zdravstvenim merama u budućnosti.
Što se tiče američkih „tajnih biolaboratorija“ – u Argentini nema ničeg sličnog. U Peruu je to možda dovelo do smene predsednika Kastilja, kada je hteo da zahteva da američke laboratorije završe svoj rad i odu, pošto je znao za njihovu „istraživačku strategiju“, koja je verovatno bila povezana sa biološkim oružjem. Mi smo to znali, i oni su slični onima što su bili identifikovani u Ukrajini. Ali u Argentini toga nema.
Naučno-istraživačkim laboratorijama u Argentini upravljaju Argentinci – „Nauka i tehnologije“, CONICET – a proizvodnja lekova nalazi se pod kontrolom ANMAT-a. Zato su državna proizvodnja lekova, univerziteti i svi istraživački centri i dalje suvereni.
Mada – ne isključujem da u logici predsednika Mileja postoji sklonost ili težnja da se dozvoli veći prodor Sjedinjenih Država, Izraela, Engleske i NATO-a na argentinsku teritoriju. Potvrda toga je politička odluka predsednika Mileja da likvidira CONICET, koji predstavlja Savet za naučna i tehnološka istraživanja pri resornom Ministarstvu nauke i tehnologije, te smanjenje budžeta univerziteta i svih istraživačkih procesa.
