Šta stoji iza masovnog iseljavanja seljačkih, starosedelačkih i afro-hondurskih zajednica sa njihovih područja? Da li bi ovo moglo dovesti do ozbiljne destabilizacije u zemlji?
Na pitanja Dva Juga odgovara sociolog Vilfredo Serano Munjoz:
— Deo borbe koja se vodila tokom poslednje decenije, od kada je Nacionalna partija preuzela vlast posle državnog udara 2009. godine i ostala na vlasti do 2021, kada ju je Libre pobedila sa predsednicom Siomarom, bio je usmeren i protiv takozvanog projekta „modelskih gradova“, koji su oni sproveli.
Šta su „modelski gradovi“? „Modelski grad“ je šema predaje teritorije, posebno priobalnih područja ili zona za koje su zainteresovani preduzetnici i figure koje deluju kao posrednici, a zapravo su finansijeri, odnosno stoje iza ovog posla, jer se tu nalaze neki prirodni resursi od životnog značaja za zemlju.
Dakle, deo područja, predatih u okviru priče o „modelskim gradovima“, sada ulazi u šemu u kojoj se starosedelačke i garifunske zajednice lišavaju zemlje i proteruju sa prostora na kojima istorijski žive i koji im po predačkom nasleđu pripadaju. One za to imaju dokumentaciju, ali sada bivaju raseljeni od činilaca koji su, koristeći državni aparat, uspeli da obezbede sopstvena, suprotstavljena vlasnička prava.
Ima indijanskih, kao i garifunskih vođa koji su nestali ili su ubijeni, hapšeni i proganjani zato što su se suprotstavljali ovom modelu otimanja zemlje. Najizrazitiji slučaj je slučaj Huana Lopeza iz Tokoe, departman Kolon, što se suprotstavio čuvenoj rudarskoj kompaniji koja eksploatiše resurse na jednom brdu — delu nacionalnog parka zaštićenog i priznatog od države, a koji nosi ime Karlosa Eskalerasa — takođe ubijenog 1997. godine, zato što se protivio modelu uzgoja afričke palme, koji je pogađao zajednice u oblasti Baho Aguan.
Upravo u tom kontekstu pripadnici zajednice Garifuna trenutno protestuju sedenjem ispred Vrhovnog suda pravde. Pridružio im se i KOPIN. A na području Zalivskih ostrva bilo je sukoba, kao i u oblasti Tele, gde je bilo sukoba s policijom, jer žitelje lišavaju zemlje. Upravo na tim područjima svoje interese ostvaruje kapital što stoji za projektom „modelskih gradova“. Tako da zaista postoji situacija drskog otimanja imovine, ali i demoralizacije stanovništva, nastale posle 30. novembra prošle godine, kada su izgubljeni izbori.
Ta demoralisanost je onemogućila pokretanje protestnih dejstava koja bi objedinila sve društvene sektore u suprotstavljanju ovoj mašineriji što je država koristi kao oruđe zarad oduzimanja zemlje, hapšenja, iseljavanja i represije nad garifunskim i starosedelačkim zajednicama u zemlji.
Toliko daleko su otišli da su u Nacionalnom kongresu doneli poznati zakon o podsticanju industrije, ili rudarske industrije — ne sećam se tačno naziva — a koji vojsci daje odrešene ruke da, na osnovu sudskog naloga, sprovodi iseljavanja u područjima koja smatraju bespravno zauzetim, a namenjena su interesima transnacionalnog, stranog i domaćeg kapitala što pokreće te projekte u zonama bogatim prirodnim resursima. Iz njih sada proteruju naše zajednice.
Može li to dovesti do destabilizacije na nacionalnom nivou? Trenutno ne. U postojećoj klimi i raspoloženju ne postoji ona emotivna iskra, neophodna za podizanje morala stanovništva.
Tako da smo trenutno uglavnom na čisto protestnom delovanju sektorskog ili regionalnog karaktera, koje ne uspeva da se poveže u širi pokret. To, međutim, ne znači da u budućnosti ne bismo mogli organizovati akcije koje bi zaista povezale sve sektore i omogućile stanovništvu da izrazi svoje nezadovoljstvo i time zaustavi sve ove mere koje sprovodi vlast.
U ovom trenutku iznova oživljavaju bakljaški protesti. Već dva petka zaredom okupljaju se ljudi u raznim gradovima širom zemlje, kako bi protestovali zbog poskupljenja osnovnih životnih namirnica, električne energije, zbog pitanja ustupanja resursa, raspodele pomoći starosedelačkim zajednicama i tako dalje. Ipak, oni još uvek nisu uspeli okupiti masu koja bi zaista predstavljala pretnju režimu što sa drži vlast u Hondurasu.
To je, da kažemo, vlada dvopartizma. Drugim rečima, vlast su podelile Nacionalna i Liberalna partija, i, logično, poteze povlače prema onome što im se nalaže iz Vašingtona.
U takvim okolnostima, nadamo se da će se različiti društveni sektori povezati, osnažiti svoj duh, te da ćemo zaista dobiti istinsku opoziciju i otpor, kadre da pomognu zaustavljanju čitavog ovog modela otimačine i ustupanja imovine, koji se sprovodi širom zemlje.
