Latinska Amerika se suočava sa demografskom tranzicijom bez presedana koja će staviti na probu njen već preopterećeni zdravstveni sistem: udeo ljudi starijih od 65 godina gotovo će se udvostručiti do 2050. godine i dostići 18,1% stanovništva
To pokazuje izveštaj „Zdravstveni pregled: Latinska Amerika i Karibi 2026“, koji je prošlog utorka objavila OECD. U dokumentu se naglašava da je smrtnost koja se može izbeći i dalje visoka (297 smrtnih slučajeva u 2023. na 100.000 stanovnika u regionu, u poređenju sa 162 u zemljama OECD).
„Predviđa se da će se udeo osoba od 80 i više godina povećati sa 1,8% na 4,9%. Region zavisi od oko 25 miliona neplaćenih negovatelja (60% njih su žene) u poređenju sa oko 3 miliona plaćenih negovatelja“, upozorava se u dokumentu, izrađenom zajedno sa Međuameričkom bankom za razvoj (IDB) i Svetskom bankom (SB).
Prema izveštaju, reč je o neravnoteži koja postaje sve složenija kako se starenje stanovništva ubrzava, a porodične veze slabe.
Da bi održao sadašnji odnos nege po starijoj osobi dok stanovništvo stari, region bi do 2050. godine morao povećati broj neformalnih negovatelja na 60,5 miliona.
Zbog toga se u studiji zalaže za jačanje sistema dugoročne nege, što će zahtevati „kako proširenje i profesionalizaciju plaćene radne snage, tako i bolju podršku porodičnim negovateljima“, posebno imajući u vidu da pretežnost hroničnih bolesti i demencije raste, pa će zahtevati veće državne rashode u naredne dve decenije.
Razlike u očekivanom trajanju života
Prosečno očekivano trajanje života u Latinskoj Americi i na Karibima dostiglo je u 2024. 74,6 godina, što je povećanje od 2,4 godine od 2010, iako je to još uvek daleko od proseka od 81,3 godine zabeleženog u OECD.
Ipak, u regionu postoje velike razlike, jer zemlje poput Čilea i Kostarike imaju očekivano trajanje života od 81,5, odnosno 81,1 godinu, dok je na Haitiju (65,1 godina) i u Boliviji (68,7) ono znatno niže.
Što se tiče efikasnosti medicinske nege (manja smrtnost od izlečivih uzroka), regionalni prosek iznosi 130 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika. Najbolje pokazatelje u Latinskoj Americi i na Karibima pokazuju Čile (62), Kostarika (77), Peru (78), Panama (87) i Ekvador (91), dok su Gvajana (232), Belize (252) i Jamajka (246) na suprotnom kraju.
Nezadovoljena potreba za zdravstvenom zaštitom u regionu iznosi prosečno 35%, krećući se od 3,2% u Kostariki do 73% u Peruu.
Neprilepčive bolesti, poput kardiovaskularnih i raka, trenutno čine većinu smrtnih slučajeva u regionu, jer su u 2023. obuhvatale 75,9% ukupnog broja smrti. Međutim, smanjenje smrtnosti od ovih uzroka bilo je mnogo sporije nego u zemljama OECD. „Smrtnost od kardiovaskularnih bolesti smanjila se samo 4% između 2010. i 2023, u poređenju sa 28,4% u OECD, dok je smrtnost od raka pala 4%, naspram 18% u OECD“ — kaže se u tekstu dokumenta.
Što se tiče smrtnosti koja se može sprečiti — smrtnih slučajeva otklonjivih državnom politikom u zdravstvu i primarnoj prevenciji — regionalni prosek dostiže 167 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika. Najbolje rezultate pokazuju Kolumbija (74), Urugvaj (80), Čile (94) i Argentina (100), dok Gvajana (321), Sveti Vinsent i Grenadini (216) i Paragvaj (183) zatvaraju listu.
Što se tiče kvaliteta hitne bolničke nege u akutnim stanjima, Kolumbija, Kostarika, Čile i Ekvador beleže najniže stope bolničke smrtnosti u regionu (između 6 i 11 na 100 prijema zbog akutnog infarkta miokarda), nivoe veoma blizu proseka OECD.
Najveće stope unutarbolničke smrtnosti imaju Paragvaj (24) i Meksiko (23).
U 2024, tekući zdravstveni izdaci po glavi stanovnika u OECD (6.097 dolara po paritetu kupovne moći, PPP) bili su skoro četiri puta veći od onih u zemljama Latinske Amerike i Kariba (1.518).
Pritom su rashodi domaćinstava iz sopstvenih sredstava činili 32% ukupnih zdravstvenih izdataka u regionu (naspram 20% u zemljama OECD). To porodice izlaže ozbiljnim finansijskim rizicima u slučaju bolesti.
Osim toga, u regionu na 1.000 stanovnika dolazi 2,4 lekara i samo 3,9 medicinskih sestara/babica (naspram 3,6 i 10,3 u zemljama OECD).
Izvor: NCC
