Латинска Америка се суочава са демографском транзицијом без преседана која ће ставити на пробу њен већ преоптерећени здравствени систем: удео људи старијих од 65 година готово ће се удвостручити до 2050. године и достићи 18,1% становништва
То показује извештај „Здравствени преглед: Латинска Америка и Кариби 2026“, који је прошлог уторка објавила ОЕЦД. У документу се наглашава да је смртност која се може избећи и даље висока (297 смртних случајева у 2023. на 100.000 становника у региону, у поређењу са 162 у земљама ОЕЦД).
„Предвиђа се да ће се удео особа од 80 и више година повећати са 1,8% на 4,9%. Регион зависи од око 25 милиона неплаћених неговатеља (60% њих су жене) у поређењу са око 3 милиона плаћених неговатеља“, упозорава се у документу, израђеном заједно са Међуамеричком банком за развој (ИДБ) и Светском банком (СБ).
Према извештају, реч је о неравнотежи која постаје све сложенија како се старење становништва убрзава, а породичне везе слабе.
Да би одржао садашњи однос неге по старијој особи док становништво стари, регион би до 2050. године морао повећати број неформалних неговатеља на 60,5 милиона.
Због тога се у студији залаже за јачање система дугорочне неге, што ће захтевати „како проширење и професионализацију плаћене радне снаге, тако и бољу подршку породичним неговатељима“, посебно имајући у виду да претежност хроничних болести и деменције расте, па ће захтевати веће државне расходе у наредне две деценије.
Разлике у очекиваном трајању живота
Просечно очекивано трајање живота у Латинској Америци и на Карибима достигло је у 2024. 74,6 година, што је повећање од 2,4 године од 2010, иако је то још увек далеко од просека од 81,3 године забележеног у ОЕЦД.
Ипак, у региону постоје велике разлике, јер земље попут Чилеа и Костарике имају очекивано трајање живота од 81,5, односно 81,1 годину, док је на Хаитију (65,1 година) и у Боливији (68,7) оно знатно ниже.
Што се тиче ефикасности медицинске неге (мања смртност од излечивих узрока), регионални просек износи 130 смртних случајева на 100.000 становника. Најбоље показатеље у Латинској Америци и на Карибима показују Чиле (62), Костарика (77), Перу (78), Панама (87) и Еквадор (91), док су Гвајана (232), Белизе (252) и Јамајка (246) на супротном крају.
Незадовољена потреба за здравственом заштитом у региону износи просечно 35%, крећући се од 3,2% у Костарики до 73% у Перуу.
Неприлепчиве болести, попут кардиоваскуларних и рака, тренутно чине већину смртних случајева у региону, јер су у 2023. обухватале 75,9% укупног броја смрти. Међутим, смањење смртности од ових узрока било је много спорије него у земљама ОЕЦД. „Смртност од кардиоваскуларних болести смањила се само 4% између 2010. и 2023, у поређењу са 28,4% у ОЕЦД, док је смртност од рака пала 4%, наспрам 18% у ОЕЦД“ — каже се у тексту документа.
Што се тиче смртности која се може спречити — смртних случајева отклоњивих државном политиком у здравству и примарној превенцији — регионални просек достиже 167 смртних случајева на 100.000 становника. Најбоље резултате показују Колумбија (74), Уругвај (80), Чиле (94) и Аргентина (100), док Гвајана (321), Свети Винсент и Гренадини (216) и Парагвај (183) затварају листу.
Што се тиче квалитета хитне болничке неге у акутним стањима, Колумбија, Костарика, Чиле и Еквадор бележе најниже стопе болничке смртности у региону (између 6 и 11 на 100 пријема због акутног инфаркта миокарда), нивое веома близу просека ОЕЦД.
Највеће стопе унутарболничке смртности имају Парагвај (24) и Мексико (23).
У 2024, текући здравствени издаци по глави становника у ОЕЦД (6.097 долара по паритету куповне моћи, ППП) били су скоро четири пута већи од оних у земљама Латинске Америке и Кариба (1.518).
Притом су расходи домаћинстава из сопствених средстава чинили 32% укупних здравствених издатака у региону (наспрам 20% у земљама ОЕЦД). То породице излаже озбиљним финансијским ризицима у случају болести.
Осим тога, у региону на 1.000 становника долази 2,4 лекара и само 3,9 медицинских сестара/бабица (наспрам 3,6 и 10,3 у земљама ОЕЦД).
Извор: NCC
