Koridor bakra, litijuma, petrohemije i kulturno-istorijski potencijal južnog Pacifika
U prethodnim nastavcima ove posebne serije „Pogled u budućnost“ prošli smo kroz globalni geoekonomski okvir, agroenergetsku snagu Severa, intermodalni koridor Centra I i velike lučke čvorove Centra II. U ovom petom nastavku bavimo se Južnim makroregionom, koji čine Ika, Arekipa, Mokegva, Takna, Puno, Kusko, Apurimak i Madre de Dios.
Jug Perua predstavlja najdinamičniji rudarski, energetski, agroindustrijski i kulturni motor zemlje. Ovde su usredotočeni najveće rezerve bakra i litijuma na kontinentu, poljoprivredno-izvozno priobalje koje se ubrzano širi, najveći potencijal solarne i energije vetra, kao i arheološko nasleđe koje privlači pažnju celog sveta.
Zadatak za petogodišnji period 2026–2031. jeste da se to ogromno sirovinsko i turističko bogatstvo pretvori u lokalni industrijski klaster (zeleni bakar, litijum i petrohemija), uz obezbeđivanje vodosnabdevanja, društvenog mira i drumsko-železničke povezanosti sa tihookeanskom obalom.
OBALSKA I AGROENERGETSKA OSOVINA: Ika, Arekipa, Mokegva i Takna
Ika: Poljoprivredno-izvozno čudo, gasna petrohemija i pomorska logistika
Nova paradigma: Prelazak od borbe sa nestašicom vode ka pretvaranju regiona u petrohemijsko i logističko čvorište centralno-južnog priobalja, koršćenjem dolaska prirodnog gasa iz Kamisee u njegov priobalni pojas.
Strateške osovine: Jačanje međuregionalne vodosnabdevenosti regulisanim preusmeravanjem vode iz Uankavelike i izgradnjom postrojenja za desalinizaciju vode za poljoprivredu u Viljakuriju i Naski; uspostavljanje petrohemijskog centra u Markoni/Pisku za proizvodnju mokraćevine i azotnih đubriva; unapređenje luke Parakas i aerodroma Pisko; kao i širenje vetroparkovai solarnih elektrana u Markoni.
Arekipa: Ekonomska i tehnološka prestonica Južnog makroregiona
Nova paradigma: Industrijska, tehnološka i logistička platforma juga Južne Amerike, koja povezuje prekookeansku trgovinu od Brazila i Bolivije do Tihog okeana.
Strateške osovine: Rešavanje tehničkih prepreka i sprovođenje precizne poljoprivrede u okviru projekta Majes Sigvas II; podsticanje izgradnje megaluke Korio (Islaj) kao čvorišta za brodove sa dubokim gazom; konsolidacija klastera dobavljača rudarsko-industrijske tehnologije; tramvaj/laki metro za metropolitensku oblast Arekipe; kao i razvoj hidroelektrana Moljoko i solarnih parkova u La Hoji.
Mokegva: Zeleni bakar, inovacije urudarstvui institucionalni razvoj
Nova paradigma: Nacionalni obrazac upravljanja, najsavremenije digitalno rudarstvo (Keljaveko) i uraznoličavanje proizvodnje u priobalju.
Strateške osovine: Pozicioniranje kao centra za pilot-projekte autonomnog rudarstva i zelenog bakra (s korišćenjem desalinizovane morske vode i 100% obnovljivih izvora energije); modernizacija lučkog terminala Ilo radi spoljne trgovine Bolivije; tehnološko unapređenje doline Mokegve i Lomas de Ilo za proizvodnju avokada i maslina; te izgradnja postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika u Ilu.
Takna: Slobodna trgovinska zona, medicinsko-turističko središte i logistička kapija granice
Nova paradigma: Prelazak od tradicionalne slobodne zone ka centru logističkih inovacija, agroindustrije u sušnoj klimi i specijalizovanih zdravstvenih usluga za Južnu kupu.
Strateške osovine: Modernizacija okvira ZOFRATACNA kako bi se privukle lake montažne industrije i softverska industrija; izgradnja postrojenja za desalinizaciju radi snabdevanja grada Takne vodom za domaćinstva i industriju; celodnevna (24/7) digitalizacija graničnog kompleksa Santa Rosa; razvoj oznake geografskog porekla „Taknanska maslina“; i završetak asfaltiranja puta Takna-Kolpa-La Paz.
ANDSKA, RUDARSKA I AMAZONSKA OSOVINA: Puno, Kusko, Apurimak i Madre de Dios
Puno: Potencijal uzgoja alpaka, basen Titikake i industrija litijuma
Nova paradigma: Prelazak od pogranične sive ekonomije ka jačanju položaja agroindustrijske, tekstilne i rudarsko-energetske osovine Altiplana.
Strateške osovine: Sveobuhvatan rad sistema postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PTAR Titikaka) radi čišćenja jezera; održivo vađenje i lokalna prerada litijuma u Makusaniju; Centar za tehnološke inovacije (CITE) za tekstil od vlakana kamelida u Hulijaki i CITE za agroindustriju kinoe; modernizacija aerodroma Inka Manko Kapak; i program izgradnje skloništa i malih akumulacija za zaštitu od mraza.
Kusko: Od prihoda od Kamisee do vazdušno-turističkog čvorišta i privrede znanja
Nova paradigma: Ekonomsko uraznoličavanje radi smanjenja isključive zavisnosti od naknada za gas Kamisee, s pretvaranjem regiona u najbolje povezano turističko čvorište na kontinentu.
Strateške osovine: Puštanje u rad Međunarodnog aerodroma Činčero i prigradske železnice Činčero-Oljantajtambo; digitalni sistem upravljanja brojem posetilaca na Maču Pikčuu i razvoj žičare do Čokekiraoa; agroindustrijski park u Kiljabambi za kakao sorte čunčo i vrhunsku kafu; razvoj sanitarne infrastrukture i očuvanje glečera u basenu Vilkanota-Urubambe.
Apurimak: Motor modernog rudarstva i teritorijalnog razvoja u andskom regionu
Nova paradigma: Bakarno srce Perua koje društvene sukobe usmerava ka ekološki čistom logističkom rešenju masovnog železničkog transporta koncentrata.
Strateške osovine: Prioritetno pokretanje železničke pruge San Huan de Markona-Andagvajlas-Las Bambas, kako bi se ukinuo saobraćaj teških šlepera na Južnom drumskom koridoru; agroindustrijski park u Andagvajlasu za uzgoj domaćih sorti krompira i Has-avokada; Fond za socijalna ulaganja Kotabambas-Grau, koji bi se punio prihodima od rudarskih koncesija; sistemi za prikupljanje i skladištenje vode u višim planinskim oblastima.
Madre de Dios: Prestonica bioraznolikosti i amazonske bioekonomije
Nova paradigma: Od pustošenja izazvanog nezakonitim rudarstvom ka prestonici bioekonomije, sertifikovane drvne građe, amazonskog voća i istraživačkog ekoturizma.
Strateške osovine: Stalno presecanje nezakonitog rudarstva u zaštićenim zonama (La Pampa) i uvođenje čistih tehnologija (bez žive) u dozvoljenom rudarskom koridoru; industrijsko povećanje proizvodnje brazilskog oraha, asaija i kupuasua; ekoturizam sa nultom emisijom štetnih gasova u Tambopati i Manuu; i razvoj zone posebnog pograničnog režima u Inapariju, na međuokeanskom koridoru ka Brazilu.
Sažeta matrica Južnog makroregiona (2026-2031)
| Region | Preovlađujući ekonomski profil | Osovina transformacije 2026-2031. | Amblematični strateški projekat |
| Ika | Poljoprivredno- izvozni, rudarski i petrohemijski | Jačanje vodosnabdevanja i industrijalizacija gasa | Petrohemija đubriva Markona/Pisko i desalinizacija |
| Arekipa | Industrijski, rudarski, poljoprivredno- izvozni i logistički | Biokeanski centar, poljoprivreda 4.0 i rudarska tehnologija | Majes Sigvas II, velika luka Korio i tramvaj Arekipe |
| Mokegva | Rudarski, lučki i voćarski | Digitalni zeleni bakar, zeleni vodonik i trgovačka luka | Autonomno rudarstvo Keljaveko i zeleni vodonik u Ilu |
| Takna | Trgovački, poljoprivredni i turističko- uslužni | Tehnološki ZOFRATAKNA, desalinizacija i pametna granica | Desalinizacija Takne i put Takna-Kolpa-La Paz |
| Puno | Stočarski, tekstilni, rudarski i prekogranični | Dekontaminacija voda, litijum i prerada alpaka | PTAR Titikaka, litijum u Makusaniju i tekstilni CITE u Julijaki |
| Kusko | Turistički, gasni, agroindustrijski | Turističko uraznoličavanje, agroindustrijalizacija i povezanost | Međunarodni aerodrom Činčero, žičara Čokekirao |
| Apurimak | Rudarski, bakarni i planinski poljoprivredni | Železničko logističko rešenje i agroindustrija dolina | Železnica Markona-Andagvajlas-Las Bambas |
| Madre de Dios | Bioekonomski, ekoturistički i šumarski | Čisto uređeno rudarstvo, bioekonomija i brazilski orah | Obnova La Pampe, agroindustrijsko postrojenje za preradu brazilskog oraha |
Izvor: Visión al Futuro
