Prema rečima direktora Alesandra Kontojanisa, zemlja gubi oko 20% proizvodnje zbog ograničenja u elektroenergetskom sistemu; nedostatak pravne sigurnosti koči napredak sektora.
Brazil svake godine rasipa dovoljno energije za napajanje stotina velikih data-centara, u trenutku kada svatska tražnja raste podstaknuta razvojem veštačke inteligencije, izjavio je direktor za obrazovanje u ABDC (Brazilsko udruženje data-centara), Alesandre Kontojanis, u intervjuu za Poder360.
Prema njegovim rečima, zemlja ima značajna konkurentska preimućstva — kao što su čista energija, dostupnost i povezanost — ali može izgubiti prostor zbog nedostatka pravne sigurnosti. „Ako propustimo pravi trenutak za donošenje odluka o tome šta želimo da budemo u ovoj novoj eri, možda više nećemo imati vremena da odlučujemo. Možemo postati putnici bez stvarnog uticaja“ — izjavio je on.
Prema ovom stručnjaku, brazilski elektroenergetski sistem suočava se sa takozvanim curtailment-om — prekidom ili smanjenjem proizvodnje — kada elektrane koje su spremne za rad ne proizvode energiju zbog nedostatka tražnje ili ograničenja u prenosu. On tvrdi da je 2025. godine „izgubljeno oko 20% potencijala proizvodnje“, što bi „već bilo dovoljno za napajanje stotina velikih data-centara“.
Rizik od gubitka pozicije u globalnoj trci
Po Kontojanisu, međunarodne okolnosti otvaraju prozor mogućnosti za Brazil da privuče milijarde investicija u data centre, usled geopolitičkih neizvesnosti u tradicionalno privlačnim središtima. Po njegovoj oceni, dok regioni poput Bliskog istoka trpe fizičke rizike — gde su infrastrukture čak bile gađane tokom rata SAD protiv Irana — Brazil se predstavlja kao okruženje sa niskim rizikom, visokom stabilnošću i dobrom povezanošću s Evropom i SAD.
Ipak, zemlja i dalje „tapka u mestu“ zbog strukturnih prepreka, poput složenog poreskog sistema i birokratije tzv. „brazilskog troška“ (Custo Brasil) — koji uključuje visoke poreze, zamršena pravila i dodatne operativne rashode. Ovi faktori povećavaju TCO (ukupne troškove vlasništva), pokazatelj koji obuhvata sve rashode izgradnje i rada data-centra tokom vremena. Nedostatak jasnog regulatornog okvira i pravne sigurnosti takođe ograničava priliv stranog kapitala. „Jasna pravila igre značajno jačaju položaj Brazila kao primaoca ovih investicija“ — rekao je, naglašavajući da je predvidivost investitorima važnija od povremenih poreskih olakšica.
Kontojanis smatra da svet prolazi kroz novu industrijsku revoluciju koju pokreće veštačka inteligencija, a koja redefiniše odnos između energije i produktivnosti. Međutim, brzina te transformacije zahteva hitne odgovore države. Bez toga, Brazil rizikuje da zaostane.
Potrošnja vode nije usko grlo, kaže stručnjak
Direktor ABDC odbacio je kritike o velikoj potrošnji vode u data-centrima i ocenio da je takva predstava posledica dezinformacija u brazilskom kontekstu. Prema njegovim rečima, razvoj VI povećao je računarsku gustinu i učinio liquid cooling — sistem hlađenja tečnostima — tehničkom nužnošću, ali to ne podrazumeva rasipanje vode.
On objašnjava da se gotovo sva energija koju data-centar troši pretvara u toplotu koju je potrebno odvesti. U Brazilu preovladavaju zatvoreni sistemi, u kojima voda služi samo kao provodnik toplote i kruži bez značajne potrošnje. Da bi to pojasnio, Kontojanis poredi sistem sa hladnjakom automobila: rashladna tečnost ostaje u sistemu i dopunjuje se samo u slučaju kvara ili curenja.
Brazilska situacija se takođe razlikuje od sušnih regiona ili zemalja sa prljavijim izvorima energije, gde se isparavanje vode koristi kako bi se smanjila potrošnja električne energije za hlađenje. U Brazilu, sa pretežno obnovljivim izvorima energije, ekološka isplativost ide u prilog korišćenju električne energije umesto vode.
Prema njegovim rečima, ugljenični otisak električne energije u zemlji može biti i do deset puta manji nego u Sjedinjenim Državama, što dodatno smanjuje podsticaj za upotrebu vode u rashlađivanju. „Taj kompromis se u Brazilu ne isplati“ — rekao je, dodajući da data-centri u zemlji ne ugrožavaju vodosnabdevanje stanovništva.
Veštačka inteligencija povećava tražnju i čini efikasnost ključnom
Širenje VI povećalo je potrošnju energije data-centara i smanjilo prostor za operativne neefikasnosti. Prema Kontojanisu, objekti koji su ranije radili u opsegu kilovata — karakterističnom za manje sisteme — sada zahtevaju između 100 i 200 megavata, što je uporedivo sa potrošnjom gradova srednje veličine, čime se povećava značaj i najmanjih gubitaka.
„Neefikasnosti koje su ranije bile prihvatljive, to više nisu. U energetici, 1% od velikog je mnogo“ — zaključio je on.
Izvor: Poder 360
