Хуан де Диос Гевара: Јужни макрорегион (2026-2031)

Коридор бакра, литијума, петрохемије и културно-историјски потенцијал јужног Пацифика

У претходним наставцима ове посебне серије „Поглед у будућност“ прошли смо кроз глобални геоекономски оквир, агроенергетску снагу Севера, интермодални коридор Центра I и велике лучке чворове Центра II. У овом петом наставку бавимо се Јужним макрорегионом, који чине Ика, Арекипа, Мокегва, Такна, Пуно, Куско, Апуримак и Мадре де Диос.

Југ Перуа представља најдинамичнији рударски, енергетски, агроиндустријски и културни мотор земље. Овде су усредоточени највеће резерве бакра и литијума на континенту, пољопривредно-извозно приобаље које се убрзано шири, највећи потенцијал соларне и енергије ветра, као и археолошко наслеђе које привлачи пажњу целог света.

Задатак за петогодишњи период 2026–2031. јесте да се то огромно сировинско и туристичко богатство претвори у локални индустријски кластер (зелени бакар, литијум и петрохемија), уз обезбеђивање водоснабдевања, друштвеног мира и друмско-железничке повезаности са тихоокеанском обалом.

ОБАЛСКА И АГРОЕНЕРГЕТСКА ОСОВИНА: Ика, Арекипа, Мокегва и Такна

Ика: Пољопривредно-извозно чудо, гасна петрохемија и поморска логистика

Нова парадигма: Прелазак од борбе са несташицом воде ка претварању региона у петрохемијско и логистичко чвориште централно-јужног приобаља, коршћењем доласка природног гаса из Камисее у његов приобални појас.

Стратешке осовине: Јачање међурегионалне водоснабдевености регулисаним преусмеравањем воде из Уанкавелике и изградњом постројења за десалинизацију воде за пољопривреду у Виљакурију и Наски; успостављање петрохемијског центра у Маркони/Писку за производњу мокраћевине и азотних ђубрива; унапређење луке Паракас и аеродрома Писко; као и ширење ветропарковаи соларних електрана у Маркони.

Арекипа: Економска и технолошка престоница Јужног макрорегиона

Нова парадигма: Индустријска, технолошка и логистичка платформа југа Јужне Америке, која повезује прекоокеанску трговину од Бразила и Боливије до Тихог океана.

Стратешке осовине: Решавање техничких препрека и спровођење прецизне пољопривреде у оквиру пројекта Мајес Сигвас II; подстицање изградње мегалуке Корио (Ислај) као чворишта за бродове са дубоким газом; консолидација кластера добављача рударско-индустријске технологије; трамвај/лаки метро за метрополитенску област Арекипе; као и развој хидроелектрана Мољоко и соларних паркова у Ла Хоји.

Мокегва: Зелени бакар, иновације урударствуи институционални развој

Нова парадигма: Национални образац управљања, најсавременије дигитално рударство (Кељавеко) и уразноличавање производње у приобаљу.

Стратешке осовине: Позиционирање као центра за пилот-пројекте аутономног рударства и зеленог бакра (с коришћењем десалинизоване морске воде и 100% обновљивих извора енергије); модернизација лучког терминала Ило ради спољне трговине Боливије; технолошко унапређење долине Мокегве и Ломас де Ило за производњу авокада и маслина; те изградња постројења за производњу зеленог водоника у Илу.

Такна: Слободна трговинска зона, медицинско-туристичко средиште и логистичка капија границе

Нова парадигма: Прелазак од традиционалне слободне зоне ка центру логистичких иновација, агроиндустрије у сушној клими и специјализованих здравствених услуга за Јужну купу.

Стратешке осовине: Модернизација оквира ZOFRATACNA како би се привукле лаке монтажне индустрије и софтверска индустрија; изградња постројења за десалинизацију ради снабдевања града Такне водом за домаћинства и индустрију; целодневна (24/7) дигитализација граничног комплекса Санта Роса; развој ознаке географског порекла „Такнанска маслина“; и завршетак асфалтирања пута Такна-Колпа-Ла Паз.

АНДСКА, РУДАРСКА И АМАЗОНСКА ОСОВИНА: Пуно, Куско, Апуримак и Мадре де Диос

Пуно: Потенцијал узгоја алпака, басен Титикаке и индустрија литијума

Нова парадигма: Прелазак од пограничне сиве економије ка јачању положаја агроиндустријске, текстилне и рударско-енергетске осовине Алтиплана.

Стратешке осовине: Свеобухватан рад система постројења за пречишћавање отпадних вода (ПТАР Титикака) ради чишћења језера; одрживо вађење и локална прерада литијума у Макусанију; Центар за технолошке иновације (CITE) за текстил од влакана камелида у Хулијаки и CITE за агроиндустрију киное; модернизација аеродрома Инка Манко Капак; и програм изградње склоништа и малих акумулација за заштиту од мраза.

Куско: Од прихода од Камисее до ваздушно-туристичког чворишта и привреде знања

Нова парадигма: Економско уразноличавање ради смањења искључиве зависности од накнада за гас Камисее, с претварањем региона у најбоље повезано туристичко чвориште на континенту.

Стратешке осовине: Пуштање у рад Међународног аеродрома Чинчеро и приградске железнице Чинчеро-Ољантајтамбо; дигитални систем управљања бројем посетилаца на Мачу Пикчуу и развој жичаре до Чокекираоа; агроиндустријски парк у Киљабамби за какао сорте чунчо и врхунску кафу; развој санитарне инфраструктуре и очување глечера у басену Вилканота-Урубамбе.

Апуримак: Мотор модерног рударства и територијалног развоја у андском региону

Нова парадигма: Бакарно срце Перуа које друштвене сукобе усмерава ка еколошки чистом логистичком решењу масовног железничког транспорта концентрата.

Стратешке осовине: Приоритетно покретање железничке пруге Сан Хуан де Маркона-Андагвајлас-Лас Бамбас, како би се укинуо саобраћај тешких шлепера на Јужном друмском коридору; агроиндустријски парк у Андагвајласу за узгој домаћих сорти кромпира и Хас-авокада; Фонд за социјална улагања Котабамбас-Грау, који би се пунио приходима од рударских концесија; системи за прикупљање и складиштење воде у вишим планинским областима.

Мадре де Диос: Престоница биоразноликости и амазонске биоекономије

Нова парадигма: Од пустошења изазваног незаконитим рударством ка престоници биоекономије, сертификоване дрвне грађе, амазонског воћа и истраживачког екотуризма.

Стратешке осовине: Стално пресецање незаконитог рударства у заштићеним зонама (Ла Пампа) и увођење чистих технологија (без живе) у дозвољеном рударском коридору; индустријско повећање производње бразилског ораха, асаија и купуасуа; екотуризам са нултом емисијом штетних гасова у Тамбопати и Мануу; и развој зоне посебног пограничног режима у Инапарију, на међуокеанском коридору ка Бразилу.

Сажета матрица Јужног макрорегиона (2026-2031)

Извор: Visión al Futuro