Koji su ciljevi napada Havijera Mileja na sindikate? Da li će to dovesti do jačanja Milejeve moći ili, obrnuto, do protesta i pada njegove popularnosti?
Na ova pitanja za Dva Juga odgovara Oskar Rotundo, glavni urednik portala PIA Global.
U društvenom okruženju opustošenom nezaposlenošću koja pogađa više od milion i pô ljudi i siromaštvom koje ide ka tome da premaši četrdeset odsto stanovništva, objava rata Havijera Mileja argentinskom sindikalizmu nalazi se između zadavanja završnog udarca toj moćnoj korporaciji i opasnog buđenja društvenih protesta.
Udarom na samo srce sindikalne moći kroz reformu rada koja dovodi u pitanje ustavnu zaštitu člana 14 bis, vladajući blok nastoji da ponovo temeljno izgradi zemlju u kojoj će kapital odlučivati bez protivteže, pokušavajući da iskoristi nezadovoljstvo društva istrošenom sindikalnom birokratijom koja već mnogo godina ne predvodi narodne zahteve.
Uprkos tome, argentinska istorija pokazuje da je svaki pokušaj gušenja radničkog pokreta — od mraka poslednje diktature do privatizacione oluje devedesetih — uspevao samo da zaceli njegove unutrašnje pukotine, gurajući ga ka dubljoj i ujedinjenijoj transformaciji.
Zatvaranjem institucionalnih kanala za dijalog usred talasa rada na crno koji proždire radnu omladinu, Vlada rizikuje da svojim protivnicima vrati izgubljeni legitimitet i otpor na ulicama pretvori u snažnu opozicionu koaliciju; u savršenu oluju koja bi, ako ekonomija nastavi da pustoši džepove građana uoči predsedničkih izbora 2027. godine, prenela društvenu buru sa blokada puteva pravo na birališta.
