O (ne)prilikama u Peruu posle još jedne smene predsednika države porazgovarali smo sa politikologom Haimeom Gutijerezom Bordom.
Kako stanovništvo Perua doživljava poslednju smenu predsednika?
Doživljaj studenata, nastavnika, radnika u javnom i privatnom sektoru, poljoprivrednih proizvođača, radnika u sivoj ekonomiji i javnosti u celini o novom predsedniku Republike i njegovom kabinetu jeste osećaj razočaranosti, otpora i borbe za osvajanje boljih uslova života u današnjem Peruu i za pokoljenja koja dolaze.
Predsednik Balkazar, mada potekao iz redova stranke „Peru Libre“, više ne predstavlja njen izvorni program vlasti. U Peruu, naime, od trenutka kada je bivši predsednik Kastiljo nezakonito smenjen, vlada parlamentarna diktatura. Od vladavine Dine (Boluarte), zatim Herija, pa sada i Balkazara, izvršnu vlast kontrolišu političke stranke zastupljene u Kongresu. Te stranke međusobno dele ministarstva i odatle pljačkaju državne resurse, usmeravaju velike javne radove i nastavljaju privatizaciju kompanije „Petroperu“.
Uporedo s tim, Kongres usvaja zakone koji idu u korist velikim nadnacionalnim kompanijama, oslobađajući ih plaćanja poreza na dobit i drugih dažbina, što koristi privatnom sektoru na štetu nacije.
Stoga narod nema nade da će pod sadašnjim predsednikom doći do poboljšanja u oblastima zdravstva, stanovanja, obrazovanja, osnovnih javnih usluga, putne mreže, infrastrukture i podrške poljoprivredi. Naprotiv, sve ga više gleda kao plod političkog računa, kako bi se ojačali svoji kandidati, a neki kongresmeni prešli u Senat i nastavili s podelom plena.
Koliki je trenutni nivo poverenja u Balkasara?
U stanovništvu vlada veliki skepticizam i nema poverenja u sadašnjeg predsednika. Njegov ostanak na položaju neće doneti političku stabilnost; naprotiv, kriza upravljanja se produbljuje, jer političke stranke koje su se dogovorile da Balkazar postane predsednik podrivaju izvršnu vlast iz političkih, ekonomskih i izbornih razloga.
Važno je naglasiti da je početna najava predsednika da će ekonomista Ernando de Soto preuzeti mesto predsednika Saveta ministara izazvala pozitivna očekivanja u javnosti. Njegov intelektualni ugled i profesionalna karijera ulili su izvesno poverenje i smirenost u ekonomskim i društvenim krugovima.
Međutim, taj predlog nije prošao, jer su političke stranke sa predstavnicima u Kongresu nametnule svoje ministre u zamenu za davanje poverenja Balkazarovoj vladi. To znači da će naredni meseci biti obeleženi nepredvidivim scenarijima i visokom političkom, društvenom i ekonomskom nestabilnošću.
Koje strane sadašnje situacije izazivaju najveće društveno nezadovoljstvo?
Trenutna situacija kroz koju Peru prolazi nesumnjivo predstavlja duboku krizu političkog upravljanja, sa negativnim uticajem na društveni, ekonomski i psihološki život stanovništva. Uzroci su strukturni: više od 40 godina vuče se isti ekonomski model, a republikanski sistem zahteva duboku reformu koja bi odražavala stvarnost naše nacije.
Multikulturalni karakter zemlje i geografske osobenosti teritorije zahtevaju planove održivog razvoja koji će očuvati bioraznolikost, kulturno i istorijsko nasleđe.
Korupcija je društveni rak koji je metastazirao na svim nivoima nacionalne vlasti i državnih institucija. Ova pošast se snažno razvila tokom vladavine bivšeg predsednika Fuhimorija, a danas postoje kriminalne organizacije koje iz samog vrha vlasti pljačkaju peruansku državu.
Većina političkih stranaka povezana je sa korupcijom, jer su politiku pretvorile u biznis od kojeg žive. Peruanci su izgubili veru u politiku kao sredstvo za rešavanje društvenih problema. Potrebna je sveobuhvatna politika borbe protiv korupcije, kao i opšte unapređenje obrazovnog sistema.
Pored toga, nesigurnost u gradovima ozbiljno pogađa život i imovinu peruanskih porodica. Vlada nema plan javne bezbednosti koji bi mogao preokrenuti sadašnju situaciju. Svi ministri unutrašnjih poslova i odbrane ne idu dalje od predstava za javnost i slikanja za društvene mreže.
Broj iznuda, plaćenih ubistava i ubistava uopšte raste iz dana u dan, a država ne daje odlučan odgovor. Oni što bi trebalo da štite živote građana više su zauzeti političkim kampanjama i podrškom svojim kandidatima.
Ostaje nada da će sledeća vlada delovati brže, jer danas imamo vlast koja je više usredsređena na izbornu kampanju nego na rešavanje nacionalne vanredne situacije.
