О (не)приликама у Перуу после још једне смене председника државе поразговарали смо са политикологом Хаимеом Гутијерезом Бордом.
Како становништво Перуа доживљава последњу смену председника?
Доживљај студената, наставника, радника у јавном и приватном сектору, пољопривредних произвођача, радника у сивој економији и јавности у целини о новом председнику Републике и његовом кабинету јесте осећај разочараности, отпора и борбе за освајање бољих услова живота у данашњем Перуу и за покољења која долазе.
Председник Балказар, мада потекао из редова странке „Перу Либре“, више не представља њен изворни програм власти. У Перуу, наиме, од тренутка када је бивши председник Кастиљо незаконито смењен, влада парламентарна диктатура. Од владавине Дине (Болуарте), затим Херија, па сада и Балказара, извршну власт контролишу политичке странке заступљене у Конгресу. Те странке међусобно деле министарства и одатле пљачкају државне ресурсе, усмеравају велике јавне радове и настављају приватизацију компаније „Петроперу“.
Упоредо с тим, Конгрес усваја законе који иду у корист великим наднационалним компанијама, ослобађајући их плаћања пореза на добит и других дажбина, што користи приватном сектору на штету нације.
Стога народ нема наде да ће под садашњим председником доћи до побољшања у областима здравства, становања, образовања, основних јавних услуга, путне мреже, инфраструктуре и подршке пољопривреди. Напротив, све га више гледа као плод политичког рачуна, како би се ојачали своји кандидати, а неки конгресмени прешли у Сенат и наставили с поделом плена.
Колики је тренутни ниво поверења у Балкасара?
У становништву влада велики скептицизам и нема поверења у садашњег председника. Његов останак на положају неће донети политичку стабилност; напротив, криза управљања се продубљује, јер политичке странке које су се договориле да Балказар постане председник подривају извршну власт из политичких, економских и изборних разлога.
Важно је нагласити да је почетна најава председника да ће економиста Ернандо де Сото преузети место председника Савета министара изазвала позитивна очекивања у јавности. Његов интелектуални углед и професионална каријера улили су извесно поверење и смиреност у економским и друштвеним круговима.
Међутим, тај предлог није прошао, јер су политичке странке са представницима у Конгресу наметнуле своје министре у замену за давање поверења Балказаровој влади. То значи да ће наредни месеци бити обележени непредвидивим сценаријима и високом политичком, друштвеном и економском нестабилношћу.
Које стране садашње ситуације изазивају највеће друштвено незадовољство?
Тренутна ситуација кроз коју Перу пролази несумњиво представља дубоку кризу политичког управљања, са негативним утицајем на друштвени, економски и психолошки живот становништва. Узроци су структурни: више од 40 година вуче се исти економски модел, а републикански систем захтева дубоку реформу која би одражавала стварност наше нације.
Мултикултурални карактер земље и географске особености територије захтевају планове одрживог развоја који ће очувати биоразноликост, културно и историјско наслеђе.
Корупција је друштвени рак који је метастазирао на свим нивоима националне власти и државних институција. Ова пошаст се снажно развила током владавине бившег председника Фухиморија, а данас постоје криминалне организације које из самог врха власти пљачкају перуанску државу.
Већина политичких странака повезана је са корупцијом, јер су политику претвориле у бизнис од којег живе. Перуанци су изгубили веру у политику као средство за решавање друштвених проблема. Потребна је свеобухватна политика борбе против корупције, као и опште унапређење образовног система.
Поред тога, несигурност у градовима озбиљно погађа живот и имовину перуанских породица. Влада нема план јавне безбедности који би могао преокренути садашњу ситуацију. Сви министри унутрашњих послова и одбране не иду даље од представа за јавност и сликања за друштвене мреже.
Број изнуда, плаћених убистава и убистава уопште расте из дана у дан, а држава не даје одлучан одговор. Они што би требало да штите животе грађана више су заузети политичким кампањама и подршком својим кандидатима.
Остаје нада да ће следећа влада деловати брже, јер данас имамо власт која је више усредсређена на изборну кампању него на решавање националне ванредне ситуације.
