Susret Gustava Petra i Donalda Trampa izazvao je niz oprečnih tumačenja. Dok kolumbijska desnica priželjkuje scenario diplomatske potčinjenosti, stvarnost na terenu sugeriše nešto sasvim drugo.
Zamolili smo Henrija Kuerva Kastilja, osnivačkog partnera Opservatorije za konflikt i mir korporacije Nova duga (corporación Nuevo Arco Iris) da za čitaoce Dva Juga odgovori na dva pitanja:
1. Petro se javno ogradio od predizbora 8. marta: kakav je odnos birača prema tome?
2. Kako Kolumbijci ocenjuju Petrov susret sa Trampom?
Prethodni kontekst
Sastanak je usledio posle telefonskog razgovora dvojice predsednika, nekoliko dana posle američke vojne intervencije u Karakasu i otmice Nikolasa Madura i Silije Flores — čina, koji je Kolumbija osudila i koji se široko osporava u međunarodnoj zajednici. Istovremeno, međusobni odnosi su bili pogoršani sa više razloga:
- Uslovne desertifikacije Kolumbije u borbi protiv trgovine drogom.
- Povlačenja vize Petru i njegovo dodavanje na takozvanu „Klintonovu listu“.
- Petrove kritike SAD u UN zbog njihove podrške Izraelu po pitanju Palestine.
- Odluke Kolumbije da vrati letove sa deportovanim licima, prema kojima su se nedolično ponašali.
- Petrove izjave s pozivom američkim vojnicima da se ne povinuju naređenjima vezanim za Palestinu i operacije na Karibima.
- Trampove optužbe da Petro sarađuje sa narko-kartelima — optužbe bez stvarnih, tehničkih ili dokaznih osnova, koja više liči na političku odmazdu.
Sâm susret je trajao oko dva sata i bio je zatvoren za javnost. Učestvovali su visoki zvaničnici obe vlade. Glavne teme bile su:
1. Trgovina drogom
Petro se obavezao da pojača borbu protiv glavnih naoružanih vođa:
- Gustava Anibala Hiralda („Pablita“) iz ELN.
- Nestora Gregorija Vere („Ivana Mordiska“) iz disidentskih frakcija FARC-a.
- Hobanisa de Hesusa Avile („Čikito Malo“) iz Zalivskog klana (Clan del Golfo).
Najavljena je saradnja u obaveštajnim pitanjima; premda su predstavljene kao nove odluke, neke od ovih akcija su već bile u toku — primer je nedavno bombardovanje ELN u Katatumbu. Postoji složena nepoznanica oko koordinacije sa privremenom venecuelanskom vladom na čelu sa Delsi Rodrigez, posebno u pograničnim zonama.
Što se tiče Zalivskog klana, socijalno-pravni razgovori u Kataru su na čekanju zbog zahteva ove naoružane grupe za razjašnjenjem sporazuma između Trampa i Petra.
Što se tiče ELN, pregovori su zamrznuti i mostovi sa kolumbijskom vladom se postepeno ruše usled međusobnih optužbi, u velikoj meri zbog uključenosti ove pobunjeničke organizacije u nezakonitu ekonomiju, pre svega trgovinu drogom. Petro je predložio da, ako žele mir, predaju svoju infrastrukturu nezavisnoj naučnoj komisiji — što je malo verovatno s obzirom na poslednje izjave glavnog komandanta te organizacije. Petro je takođe tvrdio da je Trampu predao spisak narko-barona koji borave u SAD, Evropi i Dubaiju.
2. Venecuela i energija
Razmotrena je mogućnost učešća Ecopetrol-a u venecuelanskoj naftnoj industriji posle donošenja novog zakona koji omogućava državna i privatna ulaganja. To bi moglo ojačati privremenu venecuelansku vladu i poslužiti kao protivteža višenacionalnim naftnim kompanijama.
Politički uticaj u Kolumbiji
Kolumbijska desnica nije uspela u nameri da održi sukob između dve vlade, uprkos naporima figura poput republikanskog senatora Bernija Morena. Ipak, verovatno je da će ultrakonzervativni krugovi u SAD i dalje posredno podržavati kolumbijsku desnicu.
Prilike u SAD
Sastanak se održao u osetljivom trenutku za Trampa: protesti u SAD zbog smrti povezanih s imigracionim operacijama i pad popularnosti u anketama, što je možda ojačalo Petrov položaj na susretu.
Zaključak: sastanak je protekao kao tvrd, ali pragmatičan dijalog, sa sporazumima usmerenim na bezbednost i trgovinu drogom, mogućim regionalnim energetskim posledicama i uticajima na kolumbijsku izbornu scenu, s očito povoljnog stanovišta za Petrovu vladu, i kritičnog prema kolumbijskoj i američkoj desnici.
