Сусрет Густава Петра и Доналда Трампа изазвао је низ опречних тумачења. Док колумбијска десница прижељкује сценарио дипломатске потчињености, стварност на терену сугерише нешто сасвим друго.
Замолили смо Хенрија Куерва Кастиља, оснивачког партнера Опсерваторије за конфликт и мир корпорације Нова дуга (corporación Nuevo Arco Iris) да за читаоце Два Југа одговори на два питања:
1. Петро се јавно оградио од предизбора 8. марта: какав је однос бирача према томе?
2. Како Колумбијци оцењују Петров сусрет са Трампом?
Претходни контекст
Састанак је уследио после телефонског разговора двојице председника, неколико дана после америчке војне интервенције у Каракасу и отмице Николаса Мадура и Силије Флорес — чина, који је Колумбија осудила и који се широко оспорава у међународној заједници. Истовремено, међусобни односи су били погоршани са више разлога:
- Условне десертификације Колумбије у борби против трговине дрогом.
- Повлачења визе Петру и његово додавање на такозвану „Клинтонову листу“.
- Петрове критике САД у УН због њихове подршке Израелу по питању Палестине.
- Одлуке Колумбије да врати летове са депортованим лицима, према којима су се недолично понашали.
- Петрове изјаве с позивом америчким војницима да се не повинују наређењима везаним за Палестину и операције на Карибима.
- Трампове оптужбе да Петро сарађује са нарко-картелима — оптужбе без стварних, техничких или доказних основа, која више личи на политичку одмазду.
Сâм сусрет је трајао око два сата и био је затворен за јавност. Учествовали су високи званичници обе владе. Главне теме биле су:
1. Трговина дрогом
Петро се обавезао да појача борбу против главних наоружаних вођа:
- Густава Анибала Хиралда („Паблита“) из ELN.
- Нестора Грегорија Вере („Ивана Мордиска“) из дисидентских фракција FARC-а.
- Хобаниса де Хесуса Авиле („Чикито Мало“) из Заливског клана (Clan del Golfo).
Најављена је сарадња у обавештајним питањима; премда су представљене као нове одлуке, неке од ових акција су већ биле у току — пример је недавно бомбардовање ELN у Кататумбу. Постоји сложена непознаница око координације са привременом венецуеланском владом на челу са Делси Родригез, посебно у пограничним зонама.
Што се тиче Заливског клана, социјално-правни разговори у Катару су на чекању због захтева ове наоружане групе за разјашњењем споразума између Трампа и Петра.
Што се тиче ELN, преговори су замрзнути и мостови са колумбијском владом се постепено руше услед међусобних оптужби, у великој мери због укључености ове побуњеничке организације у незакониту економију, пре свега трговину дрогом. Петро је предложио да, ако желе мир, предају своју инфраструктуру независној научној комисији — што је мало вероватно с обзиром на последње изјаве главног команданта те организације. Петро је такође тврдио да је Трампу предао списак нарко-барона који бораве у САД, Европи и Дубаију.
2. Венецуела и енергија
Размотрена је могућност учешћа Ecopetrol-а у венецуеланској нафтној индустрији после доношења новог закона који омогућава државна и приватна улагања. То би могло ојачати привремену венецуеланску владу и послужити као противтежа вишенационалним нафтним компанијама.
Политички утицај у Колумбији
Колумбијска десница није успела у намери да одржи сукоб између две владе, упркос напорима фигура попут републиканског сенатора Бернија Морена. Ипак, вероватно је да ће ултраконзервативни кругови у САД и даље посредно подржавати колумбијску десницу.
Прилике у САД
Састанак се одржао у осетљивом тренутку за Трампа: протести у САД због смрти повезаних с имиграционим операцијама и пад популарности у анкетама, што је можда ојачало Петров положај на сусрету.
Закључак: састанак је протекао као тврд, али прагматичан дијалог, са споразумима усмереним на безбедност и трговину дрогом, могућим регионалним енергетским последицама и утицајима на колумбијску изборну сцену, с очито повољног становишта за Петрову владу, и критичног према колумбијској и америчкој десници.
