Док се Перу суочава са једним од најнеизвеснијих изборних процеса у новијој историји, кашњења на биралиштима, тесна трка за други круг и дубоко неповерење грађана отварају питања легитимности, стабилности и будућег курса земље. О томе како се тренутна ситуација тумачи „изнутра“, разговарамо са перуанским економистом Хуаном де Диосом Геваром Кампојем.
Како се код вас доживљава прича са кашњењима и померањем дела гласања на следећи дан — као обичан јавашлук који ће се брзо заборавити, или као тема од које ће се касније правити питање легитимности избора?
На ово се сигурно неће гледати као на рутински неред. У овако поларизованом и уситњеном политичком окружењу, где се пролаз у други круг одлучује у десетим деловима процента (као што је изненађујућа превага Санчеза у односу на Лопеза Алијагу у извештају ONPE на 91% узорка), сваки логистички пропуст постаје окидач за сукоб.
Затворена бирачка места или кашњења при отварању неће остати само безначајна анегдота. Већ сада их користе — и наставиће да их користе — кандидати који испадну, како би изградили наратив о изборној превари, довели у питање легитимност процеса и оправдали позиве на непослушност или „побуну“, продужујући институционалну кризу у земљи.
Ако се не гледају суве бројке, већ живи утисак, чији гласови од кандидата који испадну могу заиста одлучити други круг — и где ће ти људи највероватније прећи?
У могућем и врло вероватном другом кругу између Кеико Фухимори (десница) и Роберта Санчеза (левица), бирачи кандидата који отпадну биће стварни одлучиоци, а преливање њихових гласова неће бити аутоматско:
Гласачи Лопеза Алијаге (крајња десница): веома је вероватно да ће се приклонити Фухимори, због идеолошке блискости и давања предности дискурсу „заустављања левице“, мада позив њиховог лидера на „побуну“ може довести до већег апстинирања или поништених листића у овом сегменту.
Гласачи Хорхеа Нијета (леви центар / институционалисти): ово је најспорнија и најподељенија група. Један део, стављајући у први план стабилност економског модела, могао би „запушити нос“ и гласати за Фухимори или предати бели листић. Други део, вођен снажним институционалним отпором („антифухиморизмом“), прећи ће ка Санчезу.
Гласачи Рикарда Белмонта (популизам): Обично имају изражен профил усмерен против естаблишмента и незадовољни су традиционалним моделом, што би их природно могло приближити Санчезовом наративу о променама, иако је ово гласачко тело веома колебљиво.
Да ли сада постоји осећај да је главни захтев људи — строги ред и безбедност, или је већ јача обична раздраженост против целе политичке класе без обзира на то ко ће конкретно доћи?
Реч је о експлозивном споју оба фактора, али је општа политичка засићеност главна покретачка снага.
Присуство кандидата који обећавају „чврсту руку“ показује да постоји стварна потражња за крајњом безбедношћу у условима пораста плаћених убистава и изнуда. Ипак, чињеница да ниједан кандидат није успео да освоји више од 17-18% гласова показује потпуно одбацивање политичке класе у целини. Перуанско бирачко тело је дубоко раздражено и подељено: тражи хитна решења, али нимало не верује онима што их нуде.
Како се гледа на нови дводомни Конгрес — као на шансу за барем делимичну стабилизацију система или као на још један извор блокада, трговине и слабљења будућег председника?
Премда политичка теорија сугерише да дводомни систем побољшава квалитет законодавства и спречава исхитрене одлуке (попут експресних опозива председника), у пракси садашњег перуанског партијског система врло је вероватно да ће он постати још један извор блокада и непрозрачних преговора.
Постојање Сената и Представничког дома у земљи са политичким групацијама без јасне идеолошке повезаности примораће будућег председника да преговара на два фронта. Ако извршна власт не обезбеди већину у оба дома — што је, с обзиром на распарчаност у првом кругу, готово извесно — дводомна структура ће успорити управљање државом и потенцијално брже ослабити председника под притиском појединачних интереса.
Да ли међу новинарима, стручњацима и онима који прате политику постоје очекивања да ће се спољна политика Перуа и равнотежа између САД, Кине и великих инвеститора значајно променити после избора, или се та тема тренутно потискује у други план?
На разини грађана, геополитика је у другом плану. Приоритети су унутрашњи: безбедност, запосленост и инфлација.
Међутим, на разини стручњака, инвеститора и будуће владе, ова равнотежа има кључан значај, али се не очекују радикалне промене без обзира на исход избора. Структурна стварност Перуа намеће прагматизам. Кина је главни трговински партнер и доминира кључним секторима попут рударства и нове логистичке инфраструктуре (на пример, лука Чанкај).
Истовремено, Сједињене Државе остају од животног значаја за регионалне безбедносне савезе и институционалне инвестиције. Било да влада буде десничарска или левичарска, маневарски простор за драматичну промену овог баланса без тешких економских последица је веома мали.
