Najnovije ostvarenje rediteljke Janje Glogovac, dokumentarni film „Srce salse“ istražuje fenomen najpopularnije kubanske muzike i plesa koji je osvojio ceo svet. O procesu stvaranja filma, Kubi, salsi i drugim bliskim temama razgovaramo u ovom ekskluzivnom intervjuu sa umetnicom u konstantnom usponu, najpoznatijom po ostvarenjima Teslafy Me (2019), Mistika hotela Palace (2010), L like Love (2007) i Tito (2001).
Razgovor vodila: Sonja Kalajić
Na Vašem putu otkrivanja sebe kao reditelja i osobe širokih interesovanja, koji su bili koraci ili okolnosti koji su Vas doveli do toga da otkrijete salsu kao zanimljiv fenomen za vaše istraživanje i tumačenje?
Već vrlo rano sam počela sa plesom. Trenirala sam moderni džez balet i oduvek mi je ples bio blizak i inspiracija u životu. Ali do dubljeg zanimanja za salsu došla sam potpuno slučajno. Bila sam u poseti kod prijateljice Magali Gidaši u Los Anđelesu. Tamo sam upoznala njenog partnera Alberta Toresa. Njegove priče o životu i salsi su me inspirisale da započnem istraživanje. Kada sam videla njegov festival, LA Salsa Congress, nisam mogla da verujem koliko ljudi to uključuje, od socijalnog plesa salse do profesionalnog nivoa kao i koliko je velika sadržajnost njihovih ličnosti – od plesa do ličnih priča – što me je intrigiralo i motivisalo da nastavim sa istraživanjem.
Vaše ovogodišnje postignuće, dokumentarni film „Srce od salse”, snimljen je u saradnji sa Magali Gidaši. Magali je veoma priznata umetnica i poznata kao kostimograf za filmove: Armagedon, Veliko plavo, Profesionalac, Alien vs. Predator, Zombilend i drugi. Međutim, njen rad prevazilazi ono što se zvanično opisuje kao njen poziv. Kakva je bila saradnja sa njom kada je u pitanju vaš zajednički film i odkuda susret vas kao stvaralaca?
Sa Magali sam se upoznala davno u Pragu dok je snimala film „Alien vs Predator“ i tamo smo se sprijateljile. Jednog dana odlučile smo da uzmemo časove salse i baćate. Ja sam nastavila sa projektima i prestala da plešem salsu, dok je Magali nastavila da pleše i tako upoznala Alberta Toresa, sa kojim je kasnije sarađivala na LA Salsa Congress-u. Oduvek smo želele da snimimo zajedno film, i kada smo shvatile da imamo priču prema kojoj smo obe strastvene, krenule smo u saradnju. Nažalost, Magali je prerano preminula, ali njena poslednja želja bila je da svet vidi ovaj film.
Salsa je tema kojom su se mnogi svetski reditelji bavili još od 70-ih godina prošlog veka. Džeremija Mara pamtimo sa dokumentarcem „Otkucaji srca: salsa“ iz 1979. godine, dokumentarcem „La salsa Cubana“ Erika Džonsona iz 2011. ili „Yo soy la salsa” Manuela Viljanjola iz 2014. Svaki od njih, bez obzira na brojne podudarnosti, imao je svoj pristup i viziju fenomena salse. Kakav je bio vaš nastup u filmu „Srce salse“ i po čemu prepoznajemo Vaš lični pečat?
Intrigiralo me je kako salsa kao ples može promeniti živote ljudi koji je plešu i kako se fenomen salse širi svetom. Albert Torres je bio ključan u tome, stvarajući ogromne salsa festivale širom sveta i pružajući mogućnost profesionalcima i ljubiteljima salse da se susreću, povezuju i šire ljubav prema salsi. Nakon njegove smrti, drugi organizatori festivala, poput Vladimira Semenkoviča sa izvanrednim salsa festivalom u Rovinju, nastavljaju njegovu misiju. Zanimljivo mi je da ples koji potiče sa Kube, zemlje koja je već decenijama pod represijom, širi ne samo samu salsa muziku i ples u svet, već i kubansku kulturu, sa kojom se kroz ples povezuje ogroman broj ljudi.
Radeći na dokumentarcu, upoznali ste se sa brojnim pripadnicima sveta salse iz različitih društvenih sfera. Šta biste prepoznali kao zajedničku osobinu i u čemu treba da im se divimo? U čemu treba da sledimo njihov primer?
Profesionalci salsa plesa treniraju po šest sati dnevno, što je skoro kao sport, i treba im se diviti jer su virtuozi koji su uložili svoje srce u taj ples. Srce salse se širi zajedno sa širenjem salsa plesa u svetu, a ljudi koji plešu salsu uglavnom su vrlo pozitivni i plešu iz ljubavi prema tom plesu. Povezujući se kroz ples, oni se spajaju u veselju i ljubavi prema životu.
Zbog kojih stvari gledaoci treba, a zbog kojih možda, ne treba da gledaju Vaše salsa ostvarenje?
Film je stvoren za sve koji vole dobru muziku i ples, koji vole da sanjaju i vide kako se snovi mogu ostvariti. Takođe, film može inspirisati one koji su možda zakočeni u životu da vide kako neki ljudi kroz ples rešavaju svoje probleme, pa čak i zavisnosti. Volela bih da film inspiriše ljude da krenu putem ostvarenja svojih snova, možda nekome vrati veru i ljubav prema životu ili inspiriše nekoga da počne sa časovima salsa plesa ili drugog socijalnog plesa.
Kakvu budućnost Vašeg dokumentarca očekujete? Na kojim festivalima će biti prikazan i da li ga možemo očekivati i u našem regionu?
Film je sada u montaži i želimo ga predstaviti na svim bitnim festivalima u svetu. Naravno, voleli bismo da film bude prikazan i u vašem regionu.
Ovo je Vaš prvi film koji se bavi elementima latinoameričke kulture. Da li je rad na dokumentarcu o salsi doneo i neka nova interesovanja za svet i kulturu Latinske Amerike?
Jako volim Latinsku Ameriku i provela sam mnogo vremena tamo, diveći se lakoći života, posebno karipskom načinu života. Kubanci kažu da problemi mogu uvek sačekati, ali danas ćemo uživati u životu. Taj način razmišljanja i njihova kultura inspirisali su me za novi igrani film, romantičnu komediju „Eternity of the Moment“, koja se odigrava na Kubi i govori baš o tom načinu života i ljubavi koja se stvori između dvoje ljudi iz potpuno različitih svetova. Dakle, da, dokumentarac o salsi je doneo nova interesovanja za svet i kulturu Latinske Amerike u kreaciji scenarija za taj igrani film.
Rodom ste iz Slovenije. Vašim venama teče krv raznih naroda stare Jugoslavije. Iako ne gledate na sebe i druge kroz prizme nacionalnih, verskih ili rasnih okvira, volite i podržavate svu raznolikost koju priroda pruža u svetu kome pripadamo. Pod svetlom navedenog, vidite li određene sličnosti i podudarnosti između dva juga – evropskog i latinoameričkog? Vidite li neke sličnosti u životu, običajima, navikama i drugim kulturnim elementima koji nas povezuju, a ipak čine pretežno, u globalu drugačijima od severnjaka?
Da, Balkan mi se čini vrlo sličan po nekim običajima i načinu života sa Latinskom Amerikom. Postoji neka sličnost, dok se slažem da su severnjaci potpuno različiti. Međutim, u današnje doba, dok telefoni vladaju životima ljudi i društvene mreže dominiraju, neke karakteristike u navikama naroda se menjaju i globalno spajaju. Međutim, dok se pleše salsa, nema razlike između severnjačkih i južnjačkih naroda. Istina je da je ljudima iz Latinske Amerike salsa u krvi jer je plešu već od mladjih dana. Ali baš taj miks raznih kultura u jednom plesu je ono što me je motivisalo da napravim ovaj film o salsi, koja spaja ljude različitih kultura.
Vaš dokumentarac o Nikoli Tesli „Teslafy Me” iz 2019. doživeo je veliki uspeh. Da li Vaše poslednje ostvarenje ima nekih dodirnih tačaka sa ovim ili su ova dva filma i u umetničko tehnicističkom pristupu potpuno različita?
„Teslafy Me“, koji je bio distribuiran u SAD i Kanadi, sada doživljava rimejk i novu premijeru u 2024. godini, sa startom u Sloveniji u septembru. „Heart of Salsa“ je potpuno različit film u odnosu na „Teslafy Me“, i po temi i po pristupu, tako da ih ne bih mogla upoređivati. Uvek volim da istražujem nove ideje i projekte.
Kakva nova ostvarenja možemo da od Vas očekujemo u narednom periodu i kada?
Ne bih želela da unapred pričam o budućim projektima. Napisan je scenarij za igrani film, romantičnu komediju, koju sam već pomenula i par drugih projekata. Pre svega, želim da se posvetim premijeri „Heart of Salsa“ na velikom platnu, a o novim projektima ćemo govoriti kasnije.
Hvala na razgovoru. Nestrpljivo čekamo Vaše novo ostvarenje i želimo Vam puno sreće u daljem radu.
