Разматрању економских прилика у Аргентини и првог месеца с негативним билансом у Милејевој владавини, покренутом у нашем претходном прилогу, придружује се Хозе Луис, водитељ радија Ароба, доктор економских наука и магистар међународних економских односа с ексклузивним коментаром за портал „Два Југа“.
Истина је и нико не пориче да је власт од претходне власти добила најгоре наслеђе још од 1983. године. Друго, Аргентина има управни закон. Овај закон успоставља управни поступак за плаћање државних добављача, биле то робе или услуге.
Потом стиже фактура, она иде у одређени уред државног органа, било да је то национална јавна управа или децентрализовано тело, врши обраду и прелази на координацију управљања и финансија. Овом координацијом управљања и финансија, буџет најпре проверава да ли је то предвиђено буџетском ставком, онда иде у књиговодствену архиву, а књиговодствена архива, када стигне тај рачун, по њему плаћа. Оно што се дешава је да се сви фајлови потврда о плаћању обустављају или у буџету или у каси, никада се не обрачунавају, па стога, ако се не обрачунавају, обавеза плаћања се не утврђује од стране националне владе; зато, ако обавеза плаћања, неодрачуната плаћања не повећавају државне расходе, они не повећавају буџетски мањак.
С друге стране, да је влада заиста имала новца за исплату спољног дуга, не би тражила од Међународног монетарног фонда 12,5 милијарди долара. Сви економисти различитих идеолошких опредељења, такорећи, слажу се да проблеми почињу већ у јулу. Од Милејевог доласка на власт, 12,5 хиљада малих и средњих предузећа отишло је у стечај.
Милејева политика је катастрофа. Економска политика неплаћања државним добављачима довела је до лавине потраживања према држави, која ће у једном тренутку морати да се плате.
Ситуација је катастрофална, јер државни службеници и пензионери не примају плате сразмерне нивоу цена, које нису обновљене приликом смањења. Околности су катастрофалне јер уништавају аргентинске компаније, с нагласком на индустрију и услуге које она ствара. Ситуација ће се погоршати, јер људи који су једно време незапослени примају накнаду за незапослене, а када те накнаде за незапослене понестане, људи се не буне зато што немају посао, него зато што немају довољно за храну, то је нешто што ни војска не може себи дозволити.
Ситуација ће се погоршавати зато што је за отплату спољног дуга неопходан врло битан трговински суфицит, а да бисте остварили врло битан трговински суфицит потребан вам је врло висок реални девизни курс, а да бисте имали врло висок реални девизни курс, неопходно је да имазр врло висок номинални девизни курс. То јест, имаћемо максималну процену, једну од најкрупнијих процена у историји Аргентине, а то ће довести до врло високих цена, дивљања цена, и људи то неће моћи да трпе.
