Тренутно се привреда Венецуеле налази у процесу продуктивног опоравка и стабилизације најважнијих макроекономских показатеља. У 2022. години забележен је веома значајан пораст домаће производње од 15%, у 2023. она је такође порасла за више од 4%, а ове године би, према проценама стручњака, раст могао да буде око 10%, што ће зависити од низа променљивих. Нарочито за читаоце „Два Југа“, члан венецуеланског парламента Хесус Фарија говори о главним трендовима у венецуеланској привреди и открива тајне њеног успешног опстајања под америчким санкцијама.
Налазимо се у веома тешкој ситуацији која је резултат низа мера, предузетих од америчке владе ради „јуриша“ на нашу земљу. Ова агресија има различите облике и карактер. Било је политичке агресије, покушаја упада плаћеника.
Имали смо неуспешан покушај атентата на председника Николаса Мадура, имали смо покушаје изазивања сукоба и насиља, политичког терора у земљи, али највећа агресија коју је земља претрпела у протеклих седам година је економска блокада, неоколонијалне санкције, потпуно незаконите, примењиване од Сједињених Држава уз подршку сателитских влада у прошлости, у региону Латинске Америке и Кариба.
Постепено је овај проблем решен, али подршка земаља Европске уније и даље остаје. Као резултат ових санкција, које су незаконите и злочиначке због последица које су имале по становништво кроз дубоку економску кризу коју су изазвале, венецуеланска привреда је пала за више од 60 посто у року од пет година. Са друге стране, урушен је девизни приход земље, државни приход, национални доходак и све основне економске и финансијске варијабле земље. То је заузврат довело до врло високе хиперинфлације која је трајала три године и, као што већ рекох, то је драматично утицало на услове живота нашег народа. Ово вам говорим да бисте могли по заслузи оценити огромне напоре, уложене од венецуеланског народа и његове владе за постизање економских резултата раста, производње и макроекономске стабилизације, које описах на почетку ове белешке. Инфлација се такође смањује: између марта 2018. и фебруара 2019. године, за тих 12 месеци годишња инфлација износила је 300%, док сада инфлација у последњих 12 месеци износи мање од 100%, чак мање од 70%.
То су значајна достигнућа, која су делимично успела да преокрену страшне последице економске блокаде, и, наравно, ова сурова економска криза је имала најтеже последице по услове живота нашег становништва. Зарада, запосленост, сиромаштво, државне службе, образовање, здравствена заштита – све су то показатељи у којима је Боливарска револуција у протеклом периоду постигла невиђене историјске успехе.
У прошлости је Боливарска револуција постигла дотад невиђене историјске успехе у нашој земљи и значајном делу неразвијених земаља планете, али је знатан део тог историјског напретка стрт под теретом економске блокаде.
За нас питање економије, њеног обнављања и јачања, има првостепену важност, јер ћемо одавде, у првом реду, ојачати способност стварања благостања за становништво.
Боливарска влада је чврсто уверена, као што је социјалистичка влада увек показивала, да ће помоћи радним људима тако што ће имати користи од колосалних социјалних улагања направљених у прошлости, које нисмо успели сачувати услед недостатка прихода због агресије империјализма на нашу привреду и нашу земљу у целини. Овај елемент је темељан за разумевање напора које улажемо у обнову привреде. Друго, ово је опоравак који смо постигли и за који се предвиђа да ће послужити даљем јачању политичке стабилности у земљи. Ово је веома важно, јер без политичке стабилности ми у будућности нећемо моћи наставити да повећавамо производњу.
И морамо такође разумети да је план америчких влада, прво Доналда Трампа, а затим и Џоа Бајдена, у општим цртама био напасти нашу земљу, што су они фактички и урадили, те да кроз економску блокаду изазову кризу историјских размера, што су успели да постигну на најперверзнији начин.
И та економска криза, по њиховој замисли, учиниће земљу неуправљивом, створити врло велики друштвени хаос, а из тог хаоса ће произаћи могућност уплитања у унутрашње ствари државе, што није нешто ново са стране САД. То је рађено у свим земљама нашег континента и у многим земљама на планети, с кршењем међународних норми, моралних начела и независности држава.
Народ је остао уједињен у заштити свог суверенитета, у одбрани поретка у земљи и у одбрани своје боливарске владе. Стога, да бисмо наставили градњу чврсте основе политичке стабилности, која је, са своје стране, кључ економског развоја земље, неопходно је да наставимо доприносити расту производње, а уједно с њим – процвату и приходима за добробит становништва.
Но, економски развој у знатној мери је повезан и са образовањем привреде независније и мање подложне нападима на државу извана.
Имамо привреду веома зависну од нафте, тако је било од ХХ века, што значи висок степен зависности од извора девизних прихода, као и од увоза за покривање потреба националног развоја. За сузбијање оног што је потребно како бисмо били мање рањиви на спољне нападе и да бисмо темељније одговарали развојним захтевима земље, морамо имати динамичну привреду. И то нас у врло великој мери задовољава: привреда постепено предузима важне кораке за трансформацију економског модела и прелазак са модела који називамо „врло зависним од спољног окружења“, врло зависним од извоза нафте, ка разноврснијој, продуктивнијој и стаменијој привреди, како бисмо решили проблеме о којима смо већ говорили.
Таква је ситуација у којој се тренутно налазимо, и на крају бих желео дати последњу напомену везану за то да се крећемо у правом смеру, бацајући изазов веома осионој политици америчке владе, која поново крши споразуме остварене пре пола године, који су се сводили на укидање свих неоколонијалних санкција нашој земљи, а она их поново уводи са свом оштрином и њиховом непомирљивом и злочиначком природом управо зато што у сценарију председничких избора, у коме смо се нашли, влади САД није преостало другог механизма, друге могућности ни другог пута осим тог грубог уплитања из иностранства како би утицала на нашу привреду и покушала да упливише на друштвени и политички развој земље. Али у недавној прошлости већ се показало да смо, у условима примене санкција у свој њиховој разорној снази, били у стању да напредујемо у економским питањима и започети обнову наше социјалне политике. И ако им у прошлости није успевало да свргну владу, створе хаос, направе немире, изазову општу међународну интервенцију, онда у наше време, када имамо више снаге, они то сигурно неће моћи.
Дакле, прогноза за остатак ове 2024. и предстојећу 2025. годину је економски раст, стварање прихода и већи процват за наш народ. Кључна варијабла овде је нафта, производња нафте, управо сектор који је најважнији за национални развој и који је највише пострадао од незаконитих санкција, уведених од владе САД.
Но, и овде смо успели пробити блокаду која је наметнута нашој земљи, и производња постепено расте и стабилизује се на све вишим нивоима, што обезбеђује постизање нашег циља обнове националне производње.
