Nemirna međunarodna situacija u Argentini, koja se nalazi u dubokoj krizi, trebalo bi da navede ljude na preispitavanje kulturne i političke ose koje obeležavaju njenu istoriju, istoriju latinoameričkih naroda, koji su tokom vekova kovali američki identitet, kroz oslobodilačku borbu i procese izgradnje nacionalne samosvesti, uvek usmerenih protiv imperija, prvo španske, a zatim engleske i severnoameričke. Dr Horhe Rašid, profesor UNLZ, član „Pokreta za zdravlje domovine“, profesor na IUNMA „Majke Trga Majo“, direktor ISEI IOMA, posebno za čitaoce „Dva Juga“, govori o glavnim idejama peronizma, koji se suprotstavljao kolonijalizmu SAD i Anglosaksonaca, kao i o tome šta argentinska nacionalna elita treba da uradi da bi se oslobodila transdržavnih okupatora.
Nepoznavanje naše istorije pretvara zemlju u list na vetru novih proroka, koji se uvek oslanjaju na kolonijalizam, kako ekonomski, tako i vojni, koji pokušavaju da suzbiju mogućnost latinoameričke izgradnje, koja je već nanela duboku štetu interesima Sjedinjenih Država, pošto je to bio UNASUR, uništen zajedničkim delovanjem sepojskih vlada i OAD, koji su se stavili u službu ovog cilja severnoameričkih interesa.
U ovom neophodnom razmišljanju moramo početi s onim utopijama koje je na teorijskoj, filozofskoj i političkoj osnovi predložio Peron u svojoj obnovljenoj doktrini o preuzimanju vlasti 1970-ih, kada je razvio svoje strateško planiranje povratka na vlast posle 18 godina zabrana i diktatura, koje su pokušavale sprečiti ljude da izraze svoju kolektivnu solidarnost. Isti onaj vođa koji nam je šezdeset dana pre smrti predstavio argentinski model nacionalnog projekta, put na kome je upozoravao na planove imperijalizma u pogledu naših prirodnih bogatstava, hrane i slatke vode, te da će oni „po njih doći sa nama ili bez nas“, za čiju odbranu bi nacionalne države bile slabe pred neprijateljskim napredovanjem, pa je postavio pitanje o potrebi izgradnje kontinentalizma kao kritične mase u asimetričnoj borbi sa severnoameričkim džinom.
Nema ništa bolje od citiranja Perona njegovim rečima:
„Mora postojati treća pozicija, justicijalizam, gde osoba u zajednici koja sebe realizuje može da se ostvari i kao ljudsko biće. Ovo je istinski justicijalistički koncept koji izražavamo već dvadeset pet godina. Dve trećine ljudi u svetu i njihovih zajednica se bore da budu na toj „trećoj poziciji“…
Antiimperijalizam „trećeg sveta“ je podjednako udaljen od jednog kao i od drugog vladajućeg imperijalizma; logički, „treći svet“ se nalazi na trećem mestu. Evolucija čovečanstva je krenula u pravcu veće integracije: od pojedinca ka porodici, plemenu, prvobitnoj državi, feudalnoj državi, nacionalnosti – što su iskusili ljudi mog pokoljenja. Sada ćete doživeti sledeću fazu: kontinentalnost. A moguće je da će unuci i praunuci dostići buduću i konačnu integraciju, a to je univerzalizam kao težnja čovečanstva prema samoostvarenju…
Ako je naše oslobođenje neodvojivo od oslobođenja kontinenta, moramo li ovu borbu takođe uskladiti sa borbom u Aziji i Africi? Može li ova borba u „trećem svetu“ učiniti ljudsko oslobođenje univerzalnim? Prirodno, ovo je „treći svet“, i danas se mi, mi koji radimo u ovom pravcu, nalazimo u „trećem svetu“ i radimo u „trećem svetu“, i svi popularni lideri Amerike su povezani s tim „trećim svetom“, pošto smo povezani s idejom oslobađanja kontinenta radeći na tome. I smatramo da mladi ljudi, ljudi budućnosti, treba da se pridržavaju tog stanovišta, jer će to biti stanovište budućnosti.
Ova doktrinarna filozofska i politička poruka decenijama je bila skrivena od zahteva naroda, čak i ocrnjivana demokratijom ograničenom tržištem „Vašingtonskog konsenzusa“, „velikodušnim“ otkrićem anglosaksonskog neprijatelja, propagatora Doktrine nacionalne bezbednosti, koju danas teži da oživi 4. flota NATO-a, kao i saveznici kolonijalizma, sepoje koje danas upravljaju Argentinom.
Ako peronizam nastavi da se kreće u uskim okvirima ove ograničene demokratije, ne zamišljajući sebe kao osovinu Narodnooslobodilačkog pokreta, on mora preispitati svoje strateške ciljeve, planirajući one ose koje odgovaraju zahtevima vremena, u višepolarnom svetu koji se promenio u poređenju s onim koji smo poznavali do sada, posle svetskog rata. Filozofski peronizam nastavlja da pruža odgovore zasnovane na strukturi mišljenja koja obnavlja Patria Matria Grande, to jest naš prostor jedinstvene Latinske Amerike koja nikada nije trebala prestati da postoji.
Danas se suočavamo s najnovijim nastupanjem kolonijalizma, koji pokušava uništiti nacionalni identitet i pamćenje, rasparčati našu domovinu, porobiti naš narod i opljačkati našu nacionalnu baštinu. U ovoj situaciji moramo razviti delovanje koje odgovara situacionom razmišljanju, bez praćenja neprijateljskog plana i s punom spremnošću na borbu za vlast, kako bi probili plafon zavisnosti od tržišta kao društvenog organizatora, gradeći put ponovnog ujedinjenja s narodom. Povratak zastava nacionalsocijalizma jeste poziv na obnovu Nacionalnog pokreta s patriotskim osećanjima, borbu za nacionalni suverenitet, ekonomsku nezavisnost i socijalnu pravdu u svetu koji čeka da naša zemlja obnovi istoriju borbe i izgradnje naučnih i tehnoloških centara koji nam omogućavaju da se krećemo ka održivim društvenim i proizvodnim modelima čiji primer su narodi Latinske Amerike.
