Kompanija Energy and Mining Resources u provinciji Salta (REMSa) saopštila je da u prvim danima jula počinje postupak koncesioniranja litijumske lokacije od oko 37 hiljada hektara, koja se nalazi u Salar de Arizoro, između gradova Kaipe i Tolar Grande, u departmanu Los Andes, u samom srcu Puna Salte. Ova oblast predstavlja najveću litijumsku površinu u zemlji.
U Argentini je Salta postala najprivlačnija provincija za ulaganja rudarskih kompanija u, prema Frejzerovom rangiranju, pripremljenom od istoimenog kanadskog instituta koji meri percepciju lidera privredne grane u različitim jurisdikcijama širom sveta.
U toj oblasti već posluje kompanija North American Lithium Chile, koja poseduje skoro 8.500 hektara u samom Arizoru.
Trenutno, kineska rudarska kompanija Ganfeng Lithium i njen argentinski partner EXAR, u partnerstvu sa kanadskom Lithium Americas i državnom kompanijom JEMSE u Žužuu kontrolišu bar 122.432 hektara solana u Salti i Žužuu. Litijumski projekti koji danas rade u Žužuu – pod kontrolom su kineskog, kanadskog i australijskog kapitala, a u Katamarki takođe preovlađuje australijski kapital.
Sa svoje strane, francuska kompanija Eramine sprema se da aktivira svoj projekat Centenario-Ratones u provinciji Salta, inicijativu koja u prvoj fazi podrazumeva izvoz do 24.000 tona ekvivalenta litijum karbonata (LCE) godišnje.
Glavni kupci ovog minerala koji se vadi u Argentini su kapital iz Kine, SAD, Južne Koreje i Japana.
Ipak, sveobuhvatnija analiza otkriva da investitore većine litijumskih kompanija u Argentini vode isti finansijski igrači: globalni investicioni fondovi kao što su Blackrock, State Street, Vanguard Group i dr. Ovi investicioni fondovi imaju mogućnost usmeravanja kapitala kroz složenu globalnu finansijsku mrežu, što im takođe daje pravo donošenja odluka, i, sledstveno, korporativnu kontrolu nad značajnim delom kompanija u koje ulažu, uglavnom onim koje smatraju strateškim za svoj globalni ekonomski projekat.
Najzad, što se tiče ovog novog tendera, smatram da bi on mogao postati kapija za američki kapital, uglavnom ako bi novi režim podsticanja krupnih investicija bio odobren (i provincija Salta se priključila) pre tendera, koji već ima saglasnost Kongresa, iako bi narednih dana trebalo da bude ponovo razmatran u Poslaničkom domu. Po ovom pitanju, bitna je činjenica da je pored svojih sastanaka i brojnih izraza podrške predsedniku Havijeru Mileju, Ilon Mask javno iskazao podršku zakonima kojima se bavi Kongres, uključujući i ovaj novi režim za stimulisanje krupnih investicija. Mask je više puta izražavao interesovanje za ovaj prirodni resurs, posebno prema oblasti pod nazivom „litijumski trougao” koja se nalazi na tromeđi Argentine, Čilea i Bolivije.
Još jedno zapažanje: ovaj resurs je životno važan u ovoj novoj fazi kapitalizma, gde digitalizacija u okviru četvrte industrijske revolucije zauzima centralno mesto, a litijum se konstituiše kao jedan od prirodnih resursa neophodnih za energetsku tranziciju koju zahteva ovaj istorijski trenutak. U tom smislu, odricanje od suvereniteta podrazumeva da je gore pomenuti novi režim koji gura predsednik Milej veliki neuspeh i da može predstavljati ozbiljnu istorijsku grešku za zemlju.
