Будућност вештачке интелигенције (ВИ) условљена је двама супротстављеним правцима. Један заступа Доналд Трамп. Други заговара Кина.
Према верзији МАГА, ова технологија требало би да постане основни ослонац за повратак економске хегемоније коју је Вашингтону преотео Пекинг, успевши да престигне Запад у производности и конкурентности. Трамп верује да је он творац новог „Пројекта Менхетн“, помоћу којег ће добити нови Хладни рат против Народне Републике Кине. Са друге стране, модел вештачке интелигенције који предлаже Пекинг уклапа се у стратешку технолошку политику сувереног карактера, која би требало да буде уређена међународним споразумима, далеко од корпоративних претензија. Техноолигарси се, са своје стране, опиру прегледу међународних тела због својих веза са пројектима Пентагона и одговорности за пристрасно усмеравање својих алгоритама.
Два велика играча, Сједињене Америчке Државе и Кина, имају различите предности, слабости и релативне притиске. У првом случају, хитност одређују дуг од 40 билиона долара, растући губитак глобалног утицаја међу атлантистичким савезницима и финансијалистичка логика која усмерава њихову економију. Ти фактори нагоне трампизам да покуша присвојити глобалну ренту зајемчену у случају да компаније из Силицијумске долине овладају читавим глобалним спектром. Америчке предности почивају на поседовању врхунских чипова намењених ВИ (Nvidia H200), прекоокеанској мрежи оптичких каблова и учинку обучених модела попут Claude и ChatGPT. Пекинг, са друге стране, предњачи у производњи основних сировина за критичну инфраструктуру (ретки земни метали и критични минерали), ширењу приступачних решења (Kimi, DeepSeek, Qwen) — створених са знатно мањим буџетима — и несумњивој свестраности у преношењу ВИ у индустријску производњу путем роботике.
У Сједињеним Државама упорно шире представу да је ВИ некакво Франкенштајново чудовиште које је пред тим да се неповратно осамостали. Последњих недеља, истакнуте личности из Силицијумске долине блиске покрету „MAGA“ предложиле су обуставу обуке својих платформи — а истовремено настављају привлачити милијарде долара улагања. Признали су да су неке од њихових платформи самостално „избегле контроле“ и „тражиле неовлашћене путеве“ за решавање проблема. То, међутим, није доказ да је реч о независној твари. То пре свега разоткрива последице обучавања модела ради максимизирања добити, без уградње делотворних мера заштите. У том оквиру, ова апокалиптична верзија занемарује расправу о томе ко контролише инфраструктуру и каквим буџетима располаже. ВИ није машина која је сама од себе настала, већ је састављена — с одређеним усмерењем — и наставља свакодневно да се обликује. Иза сваког модела стоје власници, улагања, (пристрасни) алгоритми и корпоративни регулаторни оквири. А изнад свега логика обезбеђивања зараде и пребацивања штете на друштво. Да су заиста забринути због Сатурна који прождире сопствену децу, зар их не би једноставно искључили од енергије што их напаја?
Суштинска противречност јесте у томе што Бела кућа иновацију поистовећује са максимизовањем приватне добити и војном надмоћи, док Средишње краљевство тежи да је прошири као глобално јавно добро. Стога се залажу за платформе ВИ отвореног кода. Недавно је кинески министар државне безбедности Чен Јисин изјавио да развој ВИ мора бити подвргнут заједничкој процени, независном надзору и спречавању колективних ризика. Такав приступ, додао је, подразумева етичке смернице, усаглашене техничке стандарде, заједничко праћење, рано упозоравање и усаглашен одговор на глобалне ванредне ситуације.
То захтева, закључује Чен, отварање „алгоритамских црних кутија“, које данас умножавају неофашистичке наративе и загађују податке — музика која је одвратна америчким ушима. Такав приступ посебно је битан у условима милитаризације. ВИ има способност — када је обучена за те циљеве — да открива рањивости, развија злонамерни софтвер, подстиче сукобе и успоставља механизме надзора без судског налога. Успон компанија за ВИ повезаних с одбраном и обавештајним службама, као што је Palantir, показује да није реч о опасности далеке будућности. Осим тога, употреба модела у осетљивим биолошким истраживањима појачава потребу за вишестраном провером и заједничким заштитним мерама.
Сједињене Државе и Кина деле ризике које ниједна граница не може задржати. Сајбер-инцидент, отказивање критичне инфраструктуре или ширење опасних алата неће се обазирати на геополитичке блокове. Зато сарадња није наивност: она је реализам. Она захтева успостављање међународног тела за надзор над ВИ, сличног оном које управља протоколима за атомску енергију (IAEA). Неопходни су стални канали између држава, вишестраних организација, научних заједница и компанија; протоколи за обавештавање; унакрсне процене; ограничења војне примене; и технолошка помоћ земљама с мањим капацитетима како би премостиле дигитални јаз. Ово ново Франкенштајново чудовиште не ставља човечанство пред неизбежну машину, већ пред две политичке могућности. Једна будућност препушта монополима повезаним са војним и финансијским апаратима. Друга иновацију настоји подредити јавним циљевима и заједничкој регулацији. Првој су пуна уста безбедности док продубљује неједнакост. Друга тежи томе да ВИ не постане ново неоколонијално средство.
Одлучујуће питање није у томе какав ће бити исход такмичења нити ко ће први стићи, већ чему и коме ће технологија служити. Кејт Крафорд то сажима реченицом језгровитом колико и непријатном за оне што своје пословање представљају као природну појаву: „ВИ је политика од почетка до краја“. Она није производ неке „невидљиве руке“ — новог призивања фантазмагорије убуђалог либерализма — која аутоматски слаже делове поретка што одбија да буде регулисан. Покретач је поново профитабилност великих корпорација којима капитализам платформи настоји превазићи финансијалистички слом што Сједињене Државе гура у дугове и милитаристичко насиље. Кина планира другачији пут: ВИ која је усклађена са сарадњом, националним суверенитетом и социјалном правдом. Они што представљају ту технологију као способну да истреби људску врсту тиме обнављају мафијашки modus operandi, нудећи нам заштиту од њих самих. То јест, од алгоритамских плаћених убица који ће нам продати антивирус за пошасти које ће сами ширити.
Извор: Página|12
