Izborna pobeda Lule ima veliki značaj ne samo za Latinsku Ameriku i njenu levicu, već i za čitav svet. Brazil je najveća zemlja i najveća privreda Latinske Amerike, a njegov međunarodni uticaj prevazilazi regionalne okvire. Zato Lulinu pobedu treba posmatrati i u širem, globalnom kontekstu.
Njen značaj ne proizlazi samo iz činjenice da je reč o pobedi levice i naprednih snaga, već i iz posebne težine koju Brazil ima u svetskoj privredi. Ta zemlja je jedna od članica BRIKS-a, organizacije koja se postepeno oblikuje kao alternativa postojećem međunarodnom poretku i hegemoniji Sjedinjenih Američkih Država, odnosno takozvanog kolektivnog Zapada. Reč je o poretku koji nastoji da nametne jedinstven način posmatranja sveta i uređivanja međunarodnih odnosa, zasnovan na sopstvenim interesima i političkom viđenju.
Lula je jedan od važnih zagovornika BRIKS-a i podržava njegovu ulogu kao alternativnog međunarodnog okvira, koji može biti protivtežom globalnoj hegemoniji zemalja G7.
Preokret u drugom krugu izbora
Lulinu pobedu treba razmotriti i sa stanovišta izborne strategije. Posebno je zanimljivo kako je uspeo da preokrene ishod prvog kruga, u kojem je Flavio Bolsonaro ostvario prednost. To je neobično za brazilske izbore, jer kandidat koji pobedi u prvom krugu obično odnosi pobedu i u drugom.
Mada je Lula uoči izbora važio za favorita, prvi krug nije ispunio ta očekivanja. Bolsonaro je stekao prednost, a ishod drugog kruga ostao je neizvestan do samog kraja.
Trebalo bi podrobnije ispitati zašto je u prvom krugu došlo do tako izraženog uzdržavanja od glasanja i šta je navelo deo birača da u drugom krugu promeni odluku. Moguće je da je u prvom krugu bilo i glasanja protiv vlasti, odnosno izražavanja nezadovoljstva birokratskom strukturom Radničke partije i politikom njenih predstavnika u saveznim državama.
Prvi krug bio je složeniji i zbog toga što se istovremeno glasalo za predsednika, poslanike, senatore i guvernere. U tako velikoj i brojnoj zemlji, opredeljivanje birača na različitim nivoima vlasti može se ispreplesti. Glas za predsedničkog kandidata ne mora nužno biti u skladu sa izborom poslanika ili guvernera. Na te odluke utiču i lokalni politički odnosi, nezadovoljstvo pojedinim strankama i glasanje iz protesta.
Zato će biti potrebno podrobnije analizirati rezultate po saveznim državama, opštinama i važnim biračkim mestima, kako bi se razumelo šta je dovelo do preokreta između dva izborna kruga.
Lulina pobeda bila je posledica promena u raspoloženju birača, ali i uspešno sprovedene izborne strategije. Njegova kampanja stavila je naglasak na masovna okupljanja i mitinge, nastojeći da pokaže snagu narodne podrške. Važnu ulogu imale su i televizijske debate, u kojima je Lula pokazao državnički profil, za razliku od agresivnijeg nastupa Flavija Bolsonara.
Bolsonaro je čak ulazio u Lulin lični život, podsmevajući se činjenici da mu nedostaje mali prst na ruci. Takvi postupci, međutim, nisu mu doneli prednost. Politička kampanja pretvorena je u svojevrsni neprekidni mim, bez ideološke dubine i ozbiljnih političkih predloga. Umesto rasprave o programima i rešenjima, preovladali su podsmevanje, lični napadi i banalizacija političkih poruka, svojstveni opštenju na društvenim mrežama.
Lulina strategija pokazala se uspešnom, naročito u motivisanju dodatnog dela birača koji se nisu pojavili na biralištima u prvom krugu. U drugom krugu pažnja je bila usredsređena na dvojicu glavnih kandidata, bez regionalnih političkih sporova i lokalnih opredeljenja koja su mogla uticati na odluku o uzdržavanju od glasanja. Debate, masovna okupljanja i neposrednije obraćanje biračima doprineli su tome da Lula preokrene izborni rezultat.
Prekid desničarskog talasa u Latinskoj Americi
Jedna od najvažnijih strana Luline pobede jeste to što je ona prekinula talas jačanja desnice koji se poslednjih godina širio Latinskom Amerikom. Neke od tih izbornih pobeda bile su praćene ozbiljnim sumnjama u njihovu zakonitost i legitimnost, posebno zbog otvorenog i grubog mešanja Sjedinjenih Američkih Država, a pre svega predsednika Donalda Trampa. Tramp je kritikovao mogućnost stranog mešanja u izbore, čak i kada je reč o američkom izbornom sistemu, a istovremeno se otvoreno mešao u izborne procese drugih zemalja. Cilj takvog delovanja bio je da se različitim oblicima pritiska i manipulacije utiče na izborne ishode u Latinskoj Americi. Sjedinjene Države su, između ostalog, koristile pitanje doznaka koje iseljenici šalju svojim porodicama, pretnje obustavljanjem ekonomske pomoći i saradnje, a u pojedinim slučajevima i pretnje mogućim otmicama predsednika koji zastupaju levičarske stavove.
Neke od tih metoda primenjene su i u Brazilu, ali nisu dale očekivani rezultat. Posebno je važno to što je nacionalno opredeljenje postalo jedan od značajnih činilaca u drugom krugu. Pokušaji Trampa i američkih interesnih krugova da utiču na ishod izbora, naročito putem društvenih mreža i algoritama, mogli su podstaći deo birača da se suprotstavi spoljnom mešanju. Te digitalne platforme omogućavale su da kampanja Bolsonarovih pristalica dobije veliku vidljivost, dok je poruka njegovog protivnika bila potiskivana ili gotovo uklanjana iz vidokruga korisnika.
Lulina pobeda može se posmatrati i kao prvi Trampov ozbiljniji poraz u Latinskoj Americi. Ako se ima u vidu šira slika, obeležena pomorskom blokadom Venecuele, otmicom Nikolasa Madura 3. januara i mešanjem Sjedinjenih Država u izborne procese širom kontinenta, jasno je da je Tramp do sada uspevao da se predstavi kao politički pobednik. Mnogi kandidati i politički pokreti oslanjali su se na njegov imidž i podršku kako bi ostvarili izborni uspeh.
U Latinskoj Americi došlo je do pomeranja političkih kampanja udesno. Trampov diskurs protiv države, naprednih i levičarskih snaga, kojima se gotovo samo zbog njihovog političkog opredeljenja pripisuje povezanost sa terorizmom, doneo je izborne rezultate. Sličan pristup zastupao je i Marko Rubio, povezujući levicu sa terorizmom.
Uspeh takve politike vidljiv je u više zemalja. U Ekvadoru, Boliviji, Hondurasu, Čileu i Peruu desničarske snage ostvarile su pobede ili napredak, iako se u pojedinim slučajevima očekivalo da levica ima značajne izglede za uspeh. Istovremeno, otvaraju se pitanja uloge američkih tehnoloških i medijskih kompanija, algoritamskog upravljanja sadržajem i manipulacija na društvenim mrežama, koje su mogle uticati na raspoloženje birača i vidljivost pojedinih političkih poruka.
Tako je ojačao politički model koji prihvata Trampove stavove, predloge i način bavljenja politikom. Lulina pobeda, međutim, pokazuje da taj uspon nije nezaustavljiv.
Čak je i rezultat prvog kruga u Brazilu mogao stvoriti utisak da su desničarska strategija i Trampovo mešanje uspešno preokrenuli početno raspoloženje birača. Ipak, drugi krug pokazao je da te snage nisu nepobedive. Uprkos ogromnoj ekonomskoj moći i podršci transnacionalnih medijskih kompanija, koje kontrolišu najveće društvene mreže, desnica se može pobediti pametno osmišljenim izbornim strategijama i političkim vođstvom koje ima stvarne korene u narodu.
To je jedna od najvažnijih pouka brazilskih izbora. Uprkos ekonomskoj i medijskoj nadmoći i otvorenom mešanju Sjedinjenih Država, levičarske i napredne snage mogu ostvariti pobedu ako ponude jasnu politiku, dobro osmišljenu strategiju i rukovodstvo sposobno da se neposredno obrati stanovništvu.
Brazil i učvršćivanje višepolarnog sveta
Značaj Luline pobede ne iscrpljuje se u regionalnim odnosima. Sa stanovišta Globalnog juga, ona predstavlja i nastavak procesa učvršćivanja višepolarnog svetskog poretka.
Činjenica da je Lula pobedio potvrđuje da se američka hegemonija ne mora prihvatiti kao nepromenljiva činjenica i da je moguće graditi međunarodni sistem zasnovan na demokratskijim odnosima i postojanju više središta moći. Takva struktura omogućila bi uspostavljanje ravnoteže i stvaranje protivteže uticaju koji Sjedinjene Države ostvaruju zahvaljujući svojoj hegemoniji.
Reč je o hegemoniji koja nastoji da upravlja svetom ekonomskim pritiscima, političkim diskursom sa jasnim fašističkim obeležjima i nametanjem sile u međunarodnim odnosima. Lulina pobeda otvara prostor za učvršćivanje drugačijeg međunarodnog poretka. To ne podrazumeva nužno sukob sa Sjedinjenim Državama, ali podrazumeva stvaranje sveta u kojem će postojati više centara moći sposobnih da uspostave međusobnu ravnotežu.
Pri tome, ne treba Brazil predstavljati kao izrazito antiameričku zemlju. Ni Lula ni tzv. duboka država Brazila ne zastupaju takvu politiku. I brazilski pristup u okviru BRIKS-a daleko je od otvorenog sučeljavanja sa Vašingtonom. Naprotiv, Brazil se zalagao za pomirljiviji pristup i nastojao da BRIKS ne postane protivteža G7 u smislu suprotstavljenih blokova. Ta organizacija trebalo bi da bude forum u kojem se objedinjuju različita gledišta i interesi.
Brazil je, dakle, nastojao da održava saradnju sa Sjedinjenim Državama. Međutim, Tramp je svojom hegemonističkom politikom nametnuo izbor između dve mogućnosti: ili ćete biti potčinjeni Sjedinjenim Državama ili ćete biti njihovi neprijatelji. Lulina pobeda otvara prostor za drugačiji pristup, koji ne mora nužno da bude konfrontacioni prema Vašingtonu. Ona podrazumeva težnju Brazila ka samostalnijoj spoljnoj politici i nezavisnijem položaju u odnosu na Sjedinjene Države i zemlje G7.
Upravo je to najvažnije geopolitičko značenje ovih izbora. Lula je ličnost globalnog značaja, a njegova pobeda potvrđuje položaj Brazila ne samo kao regionalne, nego i kao svetske sile. To je izuzetno važno i za sâm Brazil i za Latinsku Ameriku u celini.
Ipak, kada je reč o Venecueli, moja neslaganja sa Lulinim političkim stavovima ostaju. Posebno mislim na njegov odnos prema predsedniku Maduru, na njegov stav o izborima na kojima je Maduro pobedio i na reakciju povodom američke otmice venecuelanskog predsednika. Smatram da je Lula u tom slučaju morao zauzetimnogo aktivniji stav u odbrani suvereniteta naših zemalja, a pre svega Venecuele.
Uprkos tim razlikama, njegova pobeda mogla bi doprineti potvrđivanju ranijih političkih opredeljenja i jačanju uloge Brazila u izgradnji višepolarnog sveta.
Teška politička bitka unutar Brazila
Pred Lulom, međutim, stoje ozbiljne unutrašnje i spoljnopolitičke prepreke. Prvi krug izbora predstavljao je poraz za njega i Radničku partiju, što se odrazilo i na sastav Kongresa, u kojem desnica ima većinu. Uz to, parlamentarna struktura je duboko podeljena. Zbog toga će Luli biti veoma teško da obezbedi stabilno upravljanje zemljom. To nije nemoguće, ali će zahtevati velike političke napore. Desničarske stranke, a posebno Liberalna partija, ne pokazuju spremnost za pregovore i postizanje dogovora koji bi omogućili nesmetan rad države. Umesto toga, one otvaraju nove prostore za političko sučeljavanje.
Moguće je i da će u kratkom roku pokušati pokrenuti postupak opoziva Lule, sa ciljem da ga u srednjoročnom periodu uklone sa vlasti, kao što se dogodilo Dilmi Rusef i kao što se već dešavalo u drugim prilikama u brazilskom političkom sistemu. Prema tome, Lulu očekuju ozbiljni pokušaji destabilizacije vlasti i mogućnost nove političke krize. Desničarske grupe neće odustati ni od namere da ga uklone sa vlasti ni od nastojanja da preoblikuju politički sistem u skladu sa idejom minimalne države. Njihov politički program obuhvata i drugačije shvatanje bezbednosne politike, neposrednije svrstavanje uz Sjedinjene Države i spoljnopolitičko udaljavanje od dosadašnjih saveznika. Unutar zemlje, takav pristup podrazumeva i progon onih koji ne dele stavove brazilske desnice.
Lula je, međutim, veoma vešt i iskusan političar, s izuzetnim osećajem za političke odnose. Znaće da se mora prilagoditi složenim okolnostima koje ga očekuju u zemlji, ali i na međunarodnom planu.
Sjedinjene Države neće prestati da vrše pritisak na Brazil kako bi promenile njegovo političko usmerenje, podstakle neposrednije svrstavanje uz Vašington i udaljile ga od Rusije, Kine i BRIKS-a u celini.
To će biti jedna od najtežih političkih borbi koje Lulu očekuju u godinama koje dolaze.
