Изборна победа Луле има велики значај не само за Латинску Америку и њену левицу, већ и за читав свет. Бразил је највећа земља и највећа привреда Латинске Америке, а његов међународни утицај превазилази регионалне оквире. Зато Лулину победу треба посматрати и у ширем, глобалном контексту.
Њен значај не произлази само из чињенице да је реч о победи левице и напредних снага, већ и из посебне тежине коју Бразил има у светској привреди. Та земља је једна од чланица БРИКС-а, организације која се постепено обликује као алтернатива постојећем међународном поретку и хегемонији Сједињених Америчких Држава, односно такозваног колективног Запада. Реч је о поретку који настоји да наметне јединствен начин посматрања света и уређивања међународних односа, заснован на сопственим интересима и политичком виђењу.
Лула је један од важних заговорника БРИКС-а и подржава његову улогу као алтернативног међународног оквира, који може бити противтежом глобалној хегемонији земаља Г7.
Преокрет у другом кругу избора
Лулину победу треба размотрити и са становишта изборне стратегије. Посебно је занимљиво како је успео да преокрене исход првог круга, у којем је Флавио Болсонаро остварио предност. То је необично за бразилске изборе, јер кандидат који победи у првом кругу обично односи победу и у другом.
Мада је Лула уочи избора важио за фаворита, први круг није испунио та очекивања. Болсонаро је стекао предност, а исход другог круга остао је неизвестан до самог краја.
Требало би подробније испитати зашто је у првом кругу дошло до тако израженог уздржавања од гласања и шта је навело део бирача да у другом кругу промени одлуку. Могуће је да је у првом кругу било и гласања против власти, односно изражавања незадовољства бирократском структуром Радничке партије и политиком њених представника у савезним државама.
Први круг био је сложенији и због тога што се истовремено гласало за председника, посланике, сенаторе и гувернере. У тако великој и бројној земљи, опредељивање бирача на различитим нивоима власти може се испреплести. Глас за председничког кандидата не мора нужно бити у складу са избором посланика или гувернера. На те одлуке утичу и локални политички односи, незадовољство појединим странкама и гласање из протеста.
Зато ће бити потребно подробније анализирати резултате по савезним државама, општинама и важним бирачким местима, како би се разумело шта је довело до преокрета између два изборна круга.
Лулина победа била је последица промена у расположењу бирача, али и успешно спроведене изборне стратегије. Његова кампања ставила је нагласак на масовна окупљања и митинге, настојећи да покаже снагу народне подршке. Важну улогу имале су и телевизијске дебате, у којима је Лула показао државнички профил, за разлику од агресивнијег наступа Флавија Болсонара.
Болсонаро је чак улазио у Лулин лични живот, подсмевајући се чињеници да му недостаје мали прст на руци. Такви поступци, међутим, нису му донели предност. Политичка кампања претворена је у својеврсни непрекидни мим, без идеолошке дубине и озбиљних политичких предлога. Уместо расправе о програмима и решењима, преовладали су подсмевање, лични напади и банализација политичких порука, својствени општењу на друштвеним мрежама.
Лулина стратегија показала се успешном, нарочито у мотивисању додатног дела бирача који се нису појавили на биралиштима у првом кругу. У другом кругу пажња је била усредсређена на двојицу главних кандидата, без регионалних политичких спорова и локалних опредељења која су могла утицати на одлуку о уздржавању од гласања. Дебате, масовна окупљања и непосредније обраћање бирачима допринели су томе да Лула преокрене изборни резултат.
Прекид десничарског таласа у Латинској Америци
Једна од најважнијих страна Лулине победе јесте то што је она прекинула талас јачања деснице који се последњих година ширио Латинском Америком. Неке од тих изборних победа биле су праћене озбиљним сумњама у њихову законитост и легитимност, посебно због отвореног и грубог мешања Сједињених Америчких Држава, а пре свега председника Доналда Трампа. Трамп је критиковао могућност страног мешања у изборе, чак и када је реч о америчком изборном систему, а истовремено се отворено мешао у изборне процесе других земаља. Циљ таквог деловања био је да се различитим облицима притиска и манипулације утиче на изборне исходе у Латинској Америци. Сједињене Државе су, између осталог, користиле питање дознака које исељеници шаљу својим породицама, претње обустављањем економске помоћи и сарадње, а у појединим случајевима и претње могућим отмицама председника који заступају левичарске ставове.
Неке од тих метода примењене су и у Бразилу, али нису дале очекивани резултат. Посебно је важно то што је национално опредељење постало један од значајних чинилаца у другом кругу. Покушаји Трампа и америчких интересних кругова да утичу на исход избора, нарочито путем друштвених мрежа и алгоритама, могли су подстаћи део бирача да се супротстави спољном мешању. Те дигиталне платформе омогућавале су да кампања Болсонарових присталица добије велику видљивост, док је порука његовог противника била потискивана или готово уклањана из видокруга корисника.
Лулина победа може се посматрати и као први Трампов озбиљнији пораз у Латинској Америци. Ако се има у виду шира слика, обележена поморском блокадом Венецуеле, отмицом Николаса Мадура 3. јануара и мешањем Сједињених Држава у изборне процесе широм континента, јасно је да је Трамп до сада успевао да се представи као политички победник. Многи кандидати и политички покрети ослањали су се на његов имиџ и подршку како би остварили изборни успех.
У Латинској Америци дошло је до померања политичких кампања удесно. Трампов дискурс против државе, напредних и левичарских снага, којима се готово само због њиховог политичког опредељења приписује повезаност са тероризмом, донео је изборне резултате. Сличан приступ заступао је и Марко Рубио, повезујући левицу са тероризмом.
Успех такве политике видљив је у више земаља. У Еквадору, Боливији, Хондурасу, Чилеу и Перуу десничарске снаге оствариле су победе или напредак, иако се у појединим случајевима очекивало да левица има значајне изгледе за успех. Истовремено, отварају се питања улоге америчких технолошких и медијских компанија, алгоритамског управљања садржајем и манипулација на друштвеним мрежама, које су могле утицати на расположење бирача и видљивост појединих политичких порука.
Тако је ојачао политички модел који прихвата Трампове ставове, предлоге и начин бављења политиком. Лулина победа, међутим, показује да тај успон није незаустављив.
Чак је и резултат првог круга у Бразилу могао створити утисак да су десничарска стратегија и Трампово мешање успешно преокренули почетно расположење бирача. Ипак, други круг показао је да те снаге нису непобедиве. Упркос огромној економској моћи и подршци транснационалних медијских компанија, које контролишу највеће друштвене мреже, десница се може победити паметно осмишљеним изборним стратегијама и политичким вођством које има стварне корене у народу.
То је једна од најважнијих поука бразилских избора. Упркос економској и медијској надмоћи и отвореном мешању Сједињених Држава, левичарске и напредне снаге могу остварити победу ако понуде јасну политику, добро осмишљену стратегију и руководство способно да се непосредно обрати становништву.
Бразил и учвршћивање вишеполарног света
Значај Лулине победе не исцрпљује се у регионалним односима. Са становишта Глобалног југа, она представља и наставак процеса учвршћивања вишеполарног светског поретка.
Чињеница да је Лула победио потврђује да се америчка хегемонија не мора прихватити као непроменљива чињеница и да је могуће градити међународни систем заснован на демократскијим односима и постојању више средишта моћи. Таква структура омогућила би успостављање равнотеже и стварање противтеже утицају који Сједињене Државе остварују захваљујући својој хегемонији.
Реч је о хегемонији која настоји да управља светом економским притисцима, политичким дискурсом са јасним фашистичким обележјима и наметањем силе у међународним односима. Лулина победа отвара простор за учвршћивање другачијег међународног поретка. То не подразумева нужно сукоб са Сједињеним Државама, али подразумева стварање света у којем ће постојати више центара моћи способних да успоставе међусобну равнотежу.
При томе, не треба Бразил представљати као изразито антиамеричку земљу. Ни Лула ни тзв. дубока држава Бразила не заступају такву политику. И бразилски приступ у оквиру БРИКС-а далеко је од отвореног сучељавања са Вашингтоном. Напротив, Бразил се залагао за помирљивији приступ и настојао да БРИКС не постане противтежа Г7 у смислу супротстављених блокова. Та организација требало би да буде форум у којем се обједињују различита гледишта и интереси.
Бразил је, дакле, настојао да одржава сарадњу са Сједињеним Државама. Међутим, Трамп је својом хегемонистичком политиком наметнуо избор између две могућности: или ћете бити потчињени Сједињеним Државама или ћете бити њихови непријатељи. Лулина победа отвара простор за другачији приступ, који не мора нужно да буде конфронтациони према Вашингтону. Она подразумева тежњу Бразила ка самосталнијој спољној политици и независнијем положају у односу на Сједињене Државе и земље Г7.
Управо је то најважније геополитичко значење ових избора. Лула је личност глобалног значаја, а његова победа потврђује положај Бразила не само као регионалне, него и као светске силе. То је изузетно важно и за сâм Бразил и за Латинску Америку у целини.
Ипак, када је реч о Венецуели, моја неслагања са Лулиним политичким ставовима остају. Посебно мислим на његов однос према председнику Мадуру, на његов став о изборима на којима је Мадуро победио и на реакцију поводом америчке отмице венецуеланског председника. Сматрам да је Лула у том случају морао заузетимного активнији став у одбрани суверенитета наших земаља, а пре свега Венецуеле.
Упркос тим разликама, његова победа могла би допринети потврђивању ранијих политичких опредељења и јачању улоге Бразила у изградњи вишеполарног света.
Тешка политичка битка унутар Бразила
Пред Лулом, међутим, стоје озбиљне унутрашње и спољнополитичке препреке. Први круг избора представљао је пораз за њега и Радничку партију, што се одразило и на састав Конгреса, у којем десница има већину. Уз то, парламентарна структура је дубоко подељена. Због тога ће Лули бити веома тешко да обезбеди стабилно управљање земљом. То није немогуће, али ће захтевати велике политичке напоре. Десничарске странке, а посебно Либерална партија, не показују спремност за преговоре и постизање договора који би омогућили несметан рад државе. Уместо тога, оне отварају нове просторе за политичко сучељавање.
Могуће је и да ће у кратком року покушати покренути поступак опозива Луле, са циљем да га у средњорочном периоду уклоне са власти, као што се догодило Дилми Русеф и као што се већ дешавало у другим приликама у бразилском политичком систему. Према томе, Лулу очекују озбиљни покушаји дестабилизације власти и могућност нове политичке кризе. Десничарске групе неће одустати ни од намере да га уклоне са власти ни од настојања да преобликују политички систем у складу са идејом минималне државе. Њихов политички програм обухвата и другачије схватање безбедносне политике, непосредније сврставање уз Сједињене Државе и спољнополитичко удаљавање од досадашњих савезника. Унутар земље, такав приступ подразумева и прогон оних који не деле ставове бразилске деснице.
Лула је, међутим, веома вешт и искусан политичар, с изузетним осећајем за политичке односе. Знаће да се мора прилагодити сложеним околностима које га очекују у земљи, али и на међународном плану.
Сједињене Државе неће престати да врше притисак на Бразил како би промениле његово политичко усмерење, подстакле непосредније сврставање уз Вашингтон и удаљиле га од Русије, Кине и БРИКС-а у целини.
То ће бити једна од најтежих политичких борби које Лулу очекују у годинама које долазе.
