Бразил се суочава са растућим политичким спором обележеним оптужбама САД због мешања, дезинформација и подршку крајње десничарским секторима уочи председничких избора.
У процесима хроничног мешања у унутрашње послове латиноамеричких држава, Сједињене Америчке Државе су развиле политику која, следећи речи иранског мученика Сеједа Алија Хамнеија, припада „хегемонистичким и охолим силама“, са представом о „унапред одређеној судбини“ и стварношћу усмереном на доминацију над народима, ресурсима и будућношћу нашег континента, на рачун слободе његових друштава.
У том оквиру, једна од земаља која трпи нездрави утицај северноамеричке силе јесте Бразил, највећа и најбогатија држава Латинске Америке. То је нација која ће у новембру следеће године одржати опште изборе, на којима председничка трка добија суштински значај, нарочито ако се узме у обзир да ултрадесница, усмеравана из Вашингтона, осваја све више простора на континенту, са циљем да на власт доведе кандидате који су потпуно подређени америчким администрацијама.
Тај интервенционистички циљ ослања се на компромитоване, али и даље утицајне институције, као што је Организација америчких држава (ОАД), заједно са регионалним удружењима која не подразумевају нужно директно учешће Сједињених Држава, али ипак показују њихов пуни политички, идеолошки и економски утицај.
Ова стварност подсећа на један од најпознатијих политичких цитата у историји Латинске Америке, приписиван Ослободиоцу Симону Боливару, а написан 1829. године у писму упућеном британском пуковнику Патрику Кемпбелу, дипломати Британске империје. У том писму, у којем се већ упозоравало на империјалистички карактер Сједињених Држава, Боливар је написао: „Чини се да су Сједињене Државе од Провиђења предодређене да Америку затрпају бедама у име слободе“[1].
Те беде су се испољавале кроз подршку и спровођење дестабилизационих процеса, државних удара, инвазија, притисака, блокада, ембарга и отмица председника: све је то део империјалног менија. Не постоји земља наше Америке која није претрпела таква уплитања, укључујући и јужноамеричког гиганта: Бразил, нацију која у јеку предизборног процеса трпи агресивне кампање дезинформисања, манипулације и претњи упућених влади Луиза Инасија Луле да Силве.
Ове операције усмерене су на унапређивање америчких интереса и „вредности“, стварање неповерења према држави, њено демонизовање и поларизацију бразилског друштва, пре свега кроз нападе на личности које се сматрају „неугодним“ за циљеве Вашингтона у погледу контроле и доминације. Реч је о незаконитим дејствима која крше право народа на самоопредељење, нарушавају стабилност држава и представљају препреку њиховом развоју.
Мешањем у правна и политичка питања Вашингтон стреми спречавању поновног избора председника Луле да Силве у изборном окружењу у којем садашњи председник има право да буде кандидат за други узастопни мандат, са јасним циљем који је сâм Лула објавио: „не допустити да се троглодити поново врате на власт“, мислећи на Болсонарову ултрадесницу.
Вашингтон користи неконвенционалне инструменте како би обликовао бразилску политичку сцену, заштитио своје економске интересе и спречио учвршћивање аутономног центра моћи у оквиру Глобалног југа. Један значајан пример био је случај „Lava Jato“, спроведен уз стратешку сарадњу Министарства правде САД и ФБИ-ја[2].
Према различитим оптужбама, ова сарадња је представљала дубоко мешање у бразилски суверенитет — које и даље траје — кроз рад десетина агената ФБИ-ја који делују у јужноамеричкој држави без потпуног знања владе, доприносећи оцрњивању бразилског напредног табора, а посебно његовог главног лидера Луиза Инасија Луле да Силве.
Овај процес је такође погодио бразилске компаније које су се отворено такмичиле с америчким корпорацијама у међународној арени. У том контексту је 2018. године дошло до хапшења Луле, у оквиру стратегије „lawfare“-а (злоупотребе правних механизама у политичке сврхе), усмерене на уклањање лидера са суверенистичким профилом. Касније, 2021. године, Врховни суд Бразила поништио је све пресуде против њега, након што је утврђено да је поступак био оптерећен неправилностима и да није обезбеђена непристрасност суда. Међутим, политичка штета је већ била нанета.[3]
У садашњим изборним околностима, правним и политичким мешањем које се приписује Вашингтону има се за циљ онемогућити да вођа Радничке партије поново заузме Палату Планалто. Као одговор на то, демократски приступ треба да почива на три стуба: информисаном учешћу грађана, јачању демократских институција и стварању друштвеног консензуса.
Овај задатак је посебно тежак услед сталне демонизације државе, подстицане интервенционистичким одлукама САД, заснованим на снажном одбацивању „петистичког“ света (света повезаног са Радничком партијом — PT). Томе се придружује подршка бразилској крајњој десници, усмерена ка дестабилизацији владе и смањењу легитимитета државе употребом правних, политичких, медијских и културних инструмената. У том смислу, мешање у Латинској Америци — а посебно у Бразилу — и даље остаје структурни део спољне политике Вашингтона.
Сједињене Државе су појачале регионалне притиске под изговором борбе против трговине наркотицима — иако су управо оне највећи купац и потрошач дроге у свету, а не спроводе политику сузбијања те потрошње. Штавише, у свом омаловажавајућем односу према бразилској држави, оне настоје да, зарад сопствених интереса, одређене бразилске криминалне организације прогласе терористичким. Такав став ствара разумљиву напетост и политичке расправе у Бразилу о заштити националног суверенитета.
Анализе којима се осуђује понашање Вашингтона указују, на пример, да је мешање у безбедносна питања Бразила, кроз критику криминалних група што делују на бразилској територији и против којих се влада Луле да Силве већ бори, а које су Сједињене Државе означиле као „стране терористичке организације” (Командо Вермељо и Први престонични одред) — представља неприхватљиво уплитање, како га карактерише и сâм председник Лула.
Бразил и његова влада не поричу постојање безбедносних проблема нити њихове негативне последице. Међутим, сматрају неприхватљивим да једна страна сила покушава руководити борбом против криминала на њиховој територији. С ове тачке гледишта, такав правац деловања могао би послужити као оправдање за обавештајне операције, па чак и могућне војне акције САД на бразилском тлу, понављајући стару логику посматрања Латинске Америке као „задњег дворишта“.
Томе се додају операције усмерене на стигматизацију бразилских власти, њихово представљање као неделотворних, корумпираних или невољних за спровођење мера безбедности. На тај начин се ствара слика која владу Радничке партије (PT) приказује као управитеља „неуспеле државе“ или чак као саучесника криминалних група, подстичући неповерење грађана према државној власти.
Америчком „меком моћи“ и информативном манипулацијом се такође настоји ослабити друштвена повезаност Бразила. Томе су ослонац утицајни политичари бразилске деснице и амерички предузетници који активно учествују у пропагирању слике, политичке агенде и идеолошких интереса Сједињених Држава у региону. Фигуре попут Доналда Трампа млађег и, нарочито, републиканца Стива Бенона, саветовале су, финансирале и легитимирале ултрадесничарске покрете у Латинској Америци, посебно у Мексику, Колумбији, Еквадору, Парагвају, Чилеу, Бразилу и Аргентини.
Стив Бенон, бивши стратег Беле куће, био је један од главних покретача интернационализације националистичког популизма. У том оквиру гурао је Едуарда Болсонара, сина Жаира Болсонара, као представника своје организације „The Movement“ за Латинску Америку.
Његова стратегија почива на политичком, културном и медијском рату, вођеном углавном преко друштвених мрежа. Његов циљ је сејање неповерења према институцијама, повезивање глобалних наратива против левице и јачање транснационалних мрежа крајње деснице. Овој мрежи се придружује и Џејсон Милер, предузетник и бивши саветник Доналда Трампа, који је покренуо дигиталну платформу „Gettr“. Ова мрежа је представљена као алтернатива модерирању садржаја великих технолошких корпорација и служила је као комуникациона инфраструктура за конзервативне и ултрадесничарске кругове.
Извоз политичке агенде и модела развоја америчке деснице ка Латинској Америци учвршћен је кроз транснационалну мрежу стратега, политичара и предузетника повезаних с покретом „Make America Great Again“ (MAGA). Један од централних простора тог идеолошког преношења била је Конференција конзервативне политичке акције (CPAC), чије је прво издање на латиноамеричком тлу одржано у Сао Паулу октобра 2019. године и представљало прекретницу за бразилску десницу.[4]
Други механизам мешања развија се у медијској сфери, нарочито преко друштвених мрежа као што су Instagram, Facebook, TikTok и X. Ове платформе су изузетно популарне у Бразилу, једној од земаља са највећом интернет-повезаношћу на свету, и имају средишњу улогу у потрошњи информација, забави, свакодневном општењу и политичкој борби. У томе се користе и евангелистичке заједнице повезане са ционизмом.
Очигледно је да губитак способности латиноамеричких држава — међу њима и Бразила — да регулишу и заштите свој медијски простор чини их рањивијим на спољну манипулацију. Висока популарност америчких дигиталних платформи и брзо ширење опозиционих наратива отворили су глобалну расправу о дигиталном суверенитету. Више него о потпуном губитку контроле, реч је о растућој напетости између регулације латиноамеричких држава, моћи великих технолошких компанија и стратегија спољног утицаја.[5]
У том контексту, медијска сучељеност у Латинској Америци објашњава се са неколико кључних чинилаца:
- Зависност од спољне инфраструктуре: Главне дигиталне платформе које се користе у региону припадају америчким корпорацијама, као што су Мета, Гугл и друге.
- Алгоритамска логика: Системи за препоручивање садржаја углавном дају предност емоционалном утицају и виралности, уместо провери чињеница и локалном контексту.
- Спољна контрола података: Велики део података о грађанима Латинске Америке чува се на серверима који се налазе изван региона, што ограничава способност држава да заштите свој дигитални суверенитет.
У случају Бразила, овај проблем добија посебну димензију. Земља је једно од највећих светских тржишта друштвених мрежа, што појачава утицај сваке дигиталне кампање. У таквим околностима, политичке кампање проналазе плодно тле за мешање, нарочито када их масовно користи болсонаризам.
Томе се придодају и недавни институционални сукоби, попут правних спорова између Врховног суда Бразила и платформи као што је X, раније Twitter. Осим тога, наративи политичке дезинформације често се шире преко шифрованих мрежа за размену порука, као што су WhatsApp и Telegram, што држави отежава њихово праћење и повећава изазове у заштити јавне расправе од операција информативне манипулације.
Од суштинског је значаја напредовати ка медијском суверенитету који би пратио и продубљивао формалну независност латиноамеричких земаља. Овај задатак мора обухватити све нивое комуникације: друштвене мреже, међународне новинске агенције, телевизијске платформе, радијске медије и штампу.
У случају Бразила, информативне кампање које покрећу Сједињене Државе представљају се као део системског и структурираног приступа, усмереног на ширење утицаја Вашингтона у Латинској Америци. Путем масовних медија и друштвених мрежа настоји се створити политичка и друштвена среда, повољна за њихове интересе у земљама где се мешају.
Ове кампање дезинформација и друштвене поларизације изражавају се углавном на пољу дигиталне манипулације. Разна саопштења указују на то да агенције и установе повезане са Вашингтоном финансирају и саветују организације грађанског друштва и истраживачке центре (think tanks) у Бразилу, са циљем усађивања поларизујућих наратива. Томе се придодају и праксе као што су стварање фарми ботова и коришћење политичке микросегментације, усмерених на пружање изборног преимућства савезницима Сједињених Држава.
Дигиталне дезинформације и употреба нових технологија у Бразилу су прешле у масовну и хибридну фазу. Коришћење дипфејкова (deepfakes) и алата за клонирање гласа помоћу вештачке интелигенције омогућава производњу на хиљаде лажних садржаја који делују медијски легитимно, а скоро ништа не коштају. Ова врста садржаја преплављује дигитални екосистем брзином коју они који проверавају чињенице (fact-checkers) тешко успевају обуздати, што појачава њихов политички и друштвени утицај.
Резултат ових операција производи политичке и институционалне последице. Долази до постепене ерозије институција, засноване на промоцији систематског неповерења према држави, јавним установама и традиционалној политици.
- Слаби се поверење грађана у демократске институције.
- Стварају се услови за успон крајње десничарских ставова, усклађених с интересима Сједињених Држава.
- Комадају се традиционални друштвени покрети и смањује заједништво, неопходно за одржавање аутономног националног пројекта.
Ова дејства су део правог културног рата са јасним циљем да се десница организује као алтернативна власт и савезница Вашингтона. У том рату се пропагирају вредности и идеологије које, далеко од тога да јачају друштвену интеграцију — теже уситњавању политичких, културних и заједничарских темеља народних покрета.
Локална крајња десница — пре свега она окупљена око бившег председника и тренутно процесуираног Жаира Болсонара, непоправљивог пучисте и опасности за бразилску демократију — делује као потпора овој стратегији. Разна истраживања су показала како је дигитална крајња десница у Бразилу постала политичко оруђе за ширење поруке о ултрадесничарском савезу између бразилских и америчких кругова, уз подршку активистичких група и веома агресивног реторичког репертоара.
У овом контексту, упозорење које се приписује Боливару поново добија на политичкој актуелности: чини се да је Сједињеним Државама, у име слободе, суђено донети нове облике беде нашој Америци.
Извор: HispanTV
[1] https://archivodellibertador.gob.ve/archlib/web/index.php/site/documento?id=2830
[2] https://apublica.org/2020/07/el-fbi-y-lava-jato/
[3] https://www.facebook.com/watch/?v=997625860570727
[4] 3. и 4. септембра, у Бразилији је одржана Конференција конзервативне политичке акције (CPAC). Ова конференција, која окупља конзервативне лидере из целог света, одржана је у Бразилу по други пут откако је Жаир Болсонаро дошао на власт. Међу учесницима CPAC-а 2021. године били су Доналд Трамп Млађи, који је учествовао путем видео-везе, и председник Болсонаро, који је присуствовао завршној седници другог дана. Под слоганом „Слобода се не добија, она се осваја“, речи као што су Куба, Венецуела, комунизам, социјализам, Група из Пуебле, Форум из Сао Паула, диктатура, родна идеологија, културна битка, феминизам, слобода, вера, култура, раса, породица, домовина и приватна својина биле су кључни појмови који су се понављали као мантра током та два дана. Домаћин скупа био је Едуардо Болсонаро, син бразилског председника и садашњи савезни посланик за Сао Пауло. Из клана Болсонаро, Едуардо је задужен за неговање и одржавање незваничних међународних односа владе. Његови састанци са Доналдом Трампом, Стивом Беноном, Матеом Салвинијем, Виктором Орбаном, Сантијагом Абаскалом и Беатриз фон Шторх сведоче о десничарском савезу са главним европским и северноамеричким представницима. https://latinta.com.ar/2021/09/15/integracion-extrema-derecha-america-latina/
