Koliko je opasno kresanje sredstava za obrazovanje? U čemu je smisao smanjenja finansiranja univerziteta i povećanja uplata Nacionalnom planu opismenjavanja?
Situaciju u argentinskom obrazovanju za izdanje „Dva juga“ komentariše novinarka i političarka Mirta Tundis.
Govoriti o obrazovanju u Argentini ne znači govoriti o unapređenju delotvornih programa za poboljšanje sistema. Naprotiv, rezovi u obrazovanju ograničavaju i umanjuju delotvornost u ovom sektoru.
Argentinska vlada, predvođena predsednikom Milejem, kao prioritet postavlja smanjenje rashoda, zbog čega umanjuje budžet namenjen održavanju univerzitetskih zdanja, nabavci opreme za istraživanja i isplati plata profesorima. Na taj način dovodi u opasnost univerzitetsko obrazovanje i naučno-istraživački rad, pri čemu rezultati višegodišnjih istraživanja naših naučnika na kraju završavaju u rukama privatnog sektora.
Tokom 2026. godine budžet namenjen programima razvoja visokog obrazovanja ostao je niži od onog koji je bio izdvojen 2023. godine, bez obzira na to što su nacionalnim budžetom predviđena sredstva za ovaj sektor. Štaviše, privatne i nezavisne analize pokazuju da su dodeljena sredstva i dalje ispod nivoa koji su postojali pre dolaska sadašnje vlade.
U maju ove godine vlada je sprovela novo restrukturiranje budžeta, što je dovelo do značajnog smanjenja sredstava za različite obrazovne programe, a istovremeno su ukinute i budžetske stavke namenjene univerzitetskoj infrastrukturi.
Videli smo da su univerziteti bili prinuđeni da organizuju nastavu u uslovima nedostatka osnovne opreme, pa čak i uz nestanke električne energije, jer nisu imali sredstva da pokriju te troškove.
Opravdanje vlade je očuvanje fiskalne ravnoteže i suzbijanje inflacije.
Međutim, posledice ovakve politike smanjenja rashoda i fiskalne discipline jesu propadanje i nestašice u laboratorijama, bolnicama, univerzitetskim zdanjima i istraživačkim programima, kao i pad kupovne moći plata nastavnog kadra.
Podsetimo da je Kongres proglasio vanredno stanje u univerzitetskom sistemu. Vlada je potom sudskim putem osporila isplatu sredstava koja je bila u obavezi da prenese, ali je sud presudio u korist univerziteta i naložio vladi da im sredstva isplati.
Iako su povećana izdvajanja za plate univerzitetskih nastavnika i nenastavnog osoblja, za operativne troškove, stipendije i univerzitetske bolnice, poput kliničke bolnice i drugih ustanova, ta povećanja predstavljaju samo delimično olakšanje i ne rešavaju stvarne probleme u kojima se državni univerziteti nalaze.
Kada je reč o Nacionalnom planu obrazovanja, vlada je povećala sredstva namenjena različitim programima obuhvaćenim tim planom. Kao obrazloženje navodi se unapređenje pismenosti, jačanje obaveznog obrazovanja i efikasnije korišćenje državnih sredstava, ali na štetu razvoja visokog obrazovanja, koje je neophodno za napredak zemlje.
