Колико је опасно кресање средстава за образовање? У чему је смисао смањења финансирања универзитета и повећања уплата Националном плану описмењавања?
Ситуацију у аргентинском образовању за издање „Два југа“ коментарише новинарка и политичарка Мирта Тундис.
Говорити о образовању у Аргентини не значи говорити о унапређењу делотворних програма за побољшање система. Напротив, резови у образовању ограничавају и умањују делотворност у овом сектору.
Аргентинска влада, предвођена председником Милејем, као приоритет поставља смањење расхода, због чега умањује буџет намењен одржавању универзитетских здања, набавци опреме за истраживања и исплати плата професорима. На тај начин доводи у опасност универзитетско образовање и научно-истраживачки рад, при чему резултати вишегодишњих истраживања наших научника на крају завршавају у рукама приватног сектора.
Током 2026. године буџет намењен програмима развоја високог образовања остао је нижи од оног који је био издвојен 2023. године, без обзира на то што су националним буџетом предвиђена средства за овај сектор. Штавише, приватне и независне анализе показују да су додељена средства и даље испод нивоа који су постојали пре доласка садашње владе.
У мају ове године влада је спровела ново реструктурирање буџета, што је довело до значајног смањења средстава за различите образовне програме, а истовремено су укинуте и буџетске ставке намењене универзитетској инфраструктури.
Видели смо да су универзитети били принуђени да организују наставу у условима недостатка основне опреме, па чак и уз нестанке електричне енергије, јер нису имали средства да покрију те трошкове.
Оправдање владе је очување фискалне равнотеже и сузбијање инфлације.
Међутим, последице овакве политике смањења расхода и фискалне дисциплине јесу пропадање и несташице у лабораторијама, болницама, универзитетским здањима и истраживачким програмима, као и пад куповне моћи плата наставног кадра.
Подсетимо да је Конгрес прогласио ванредно стање у универзитетском систему. Влада је потом судским путем оспорила исплату средстава која је била у обавези да пренесе, али је суд пресудио у корист универзитета и наложио влади да им средства исплати.
Иако су повећана издвајања за плате универзитетских наставника и ненаставног особља, за оперативне трошкове, стипендије и универзитетске болнице, попут клиничке болнице и других установа, та повећања представљају само делимично олакшање и не решавају стварне проблеме у којима се државни универзитети налазе.
Када је реч о Националном плану образовања, влада је повећала средства намењена различитим програмима обухваћеним тим планом. Као образложење наводи се унапређење писмености, јачање обавезног образовања и ефикасније коришћење државних средстава, али на штету развоја високог образовања, које је неопходно за напредак земље.
