Артуро је од детињства учио како се праве ручно израђене цигле од глине и развио је посебне технике за очување Чан Чана, града пројектованог да одоли зубу времена и неповољним временским условима.
Већ петнаест година Артуро Рафаел Херонимо Ваљенте учествује у очувању Чан Чана, археолошког комплекса у перуанској области Ла Либертад, познатог као највећи град од глине на свету. Његов посао је израда посебно осмишљених ћерпича којима се штите грађевине овог споменика културе, користећи знање које је стекао још као дечак радећи у занатској циглани.
Искуство у раду са земљом и глином омогућило му је да се укључи у пројекте очувања овог археолошког локалитета, који је Унеско прогласио Светском баштином. Мада је већ добро владао занатом израде цигле, по доласку у Чан Чан научио је нове технике прилагођене потребама споменика који је у потпуности изграђен од ћерпича и чије очување захтева материјале посебних својстава.
Како се израђују посебни ћерпичи који помажу у очувању грађевина Чан Чана?
Артуро се сећа да је с овим занатом дошао у додир још у детињству, када је научио да препознаје различите врсте земље, припрема смеше и обликује ручно рађене цигле. Много лета касније, један пријатељ му је рекао да траже ћерпичаре који би радили у Чан Чану. Тако је постао део пројекта под називом „Лавиринт“, у оквиру којег је започео посао који и данас обавља.
У конзерваторским радовима, ћерпичи се не праве на исти начин као они који се користе у уобичајеној градњи. У смешу се додају земља, песак и ситан шљунак како би се добили елементи веће чврстоће, способни да заштите древне грађевине од зуба времена и неповољних временских услова. За Артура сваки радни дан представља и прилику да се диви величанствености града, од културе Чиму у потпуности подигнутог од глине.
Чан Чан — историја, организација и значај највећег на свету града од глине
Чан Чан је био престоница краљевства Чиму и простире се на око 20 квадратних километара, од чега приближно шест квадратних километара чини његово монументално језгро. На том простору налази се десет утврђених градских целина окружених зидинама, као и пирамиде, путеви, канали, гробља и друге грађевине које сведоче о високом степену развоја те цивилизације пре доласка Шпанаца. Унеско је 1988. године овај комплекс уврстио и на Листу светске баштине и на Листу светске баштине у опасности.
Урбанистичко планирање локалитета открива јасно организован простор. Свака утврђена градска целина има само један улаз и подељена је на делове са прецизно одређеним наменама. Археолози су у њима пронашли тргове, просторије у облику слова „U“ намењене пријемима и управним пословима, складишта за чување намирница, погребне платформе намењене владарима, као и стамбене просторе с остацима кухиња, спаваћих соба и бунара. Грађевине су подизане углавном од ћерпича на каменим темељима, док су дрво, трска, рогоз и простирке чинили конструкцију кровова. Зидови украшени рељефима са геометријским мотивима, рибама и птицама и данас представљају један од најпрепознатљивијих архитектонских симбола наслеђа културе Чиму.
Извор: La República
