Arturo je od detinjstva učio kako se prave ručno izrađene cigle od gline i razvio je posebne tehnike za očuvanje Čan Čana, grada projektovanog da odoli zubu vremena i nepovoljnim vremenskim uslovima.
Već petnaest godina Arturo Rafael Heronimo Valjente učestvuje u očuvanju Čan Čana, arheološkog kompleksa u peruanskoj oblasti La Libertad, poznatog kao najveći grad od gline na svetu. Njegov posao je izrada posebno osmišljenih ćerpiča kojima se štite građevine ovog spomenika kulture, koristeći znanje koje je stekao još kao dečak radeći u zanatskoj ciglani.
Iskustvo u radu sa zemljom i glinom omogućilo mu je da se uključi u projekte očuvanja ovog arheološkog lokaliteta, koji je Unesko proglasio Svetskom baštinom. Mada je već dobro vladao zanatom izrade cigle, po dolasku u Čan Čan naučio je nove tehnike prilagođene potrebama spomenika koji je u potpunosti izgrađen od ćerpiča i čije očuvanje zahteva materijale posebnih svojstava.
Kako se izrađuju posebni ćerpiči koji pomažu u očuvanju građevina Čan Čana?
Arturo se seća da je s ovim zanatom došao u dodir još u detinjstvu, kada je naučio da prepoznaje različite vrste zemlje, priprema smeše i oblikuje ručno rađene cigle. Mnogo leta kasnije, jedan prijatelj mu je rekao da traže ćerpičare koji bi radili u Čan Čanu. Tako je postao deo projekta pod nazivom „Lavirint“, u okviru kojeg je započeo posao koji i danas obavlja.
U konzervatorskim radovima, ćerpiči se ne prave na isti način kao oni koji se koriste u uobičajenoj gradnji. U smešu se dodaju zemlja, pesak i sitan šljunak kako bi se dobili elementi veće čvrstoće, sposobni da zaštite drevne građevine od zuba vremena i nepovoljnih vremenskih uslova. Za Artura svaki radni dan predstavlja i priliku da se divi veličanstvenosti grada, od kulture Čimu u potpunosti podignutog od gline.
Čan Čan — istorija, organizacija i značaj najvećeg na svetu grada od gline
Čan Čan je bio prestonica kraljevstva Čimu i prostire se na oko 20 kvadratnih kilometara, od čega približno šest kvadratnih kilometara čini njegovo monumentalno jezgro. Na tom prostoru nalazi se deset utvrđenih gradskih celina okruženih zidinama, kao i piramide, putevi, kanali, groblja i druge građevine koje svedoče o visokom stepenu razvoja te civilizacije pre dolaska Španaca. Unesko je 1988. godine ovaj kompleks uvrstio i na Listu svetske baštine i na Listu svetske baštine u opasnosti.
Urbanističko planiranje lokaliteta otkriva jasno organizovan prostor. Svaka utvrđena gradska celina ima samo jedan ulaz i podeljena je na delove sa precizno određenim namenama. Arheolozi su u njima pronašli trgove, prostorije u obliku slova „U“ namenjene prijemima i upravnim poslovima, skladišta za čuvanje namirnica, pogrebne platforme namenjene vladarima, kao i stambene prostore s ostacima kuhinja, spavaćih soba i bunara. Građevine su podizane uglavnom od ćerpiča na kamenim temeljima, dok su drvo, trska, rogoz i prostirke činili konstrukciju krovova. Zidovi ukrašeni reljefima sa geometrijskim motivima, ribama i pticama i danas predstavljaju jedan od najprepoznatljivijih arhitektonskih simbola nasleđa kulture Čimu.
Izvor: La República
