Politička previranja u Latinskoj Americi sve češće izlaze iz okvira tradicionalne diplomatije i prelivaju se u zategnute odnose i hibridne medijske kampanje. Nakon što je argentinski predsednik Havijer Milej optužio vlade Meksika i Brazila za pokušaj njegove diskreditacije, otvorilo se pitanje da li je reč o lokalnim političkim čarkama ili o šire koordinisanoj strategiji protiv naprednih vlada u regionu.
O pozadini ovih optužbi, razotkrivenim medijskim operacijama poput afere #HondurasGate i ulozi spoljnih centara moći u oblikovanju političke retorike, za Dva Juga govori dr Roberto Gutijerez, profesor sa Tehnološkog univerziteta Korehidor u Keretaru (Meksiko).
Koliko su ozbiljne optužbe Havijera Mileja protiv Meksika, koji tvrdi da meksička vlada pokušava da ga diskredituje pre argentinskih izbora?
Dr Roberto Gutijerez: Iako nisu ništa drugo do još jedna u nizu uvreda, neosnovane optužbe Havijera Mileja protiv vlada Brazila i Meksika da pokušavaju stvoriti lošu sliku o Argentini više ne izazivaju čuđenje kada je reč o stavovima argentinskog predsednika i njegovom karakterističnom načinu izazivanja sukoba u regionu.
Ono što se zaista može dokazati jesu napori koje su razotkrili #HondurasGate i „Canal Red“, a čiji je cilj bio pokušaj narušavanja ugleda Klaudije Šejnbaum, predsednice Meksika, i odlazećeg predsednika Kolumbije, Gustava Petra. Putem procurelih audio-snimaka koji se neposredno dotiču bivšeg predsednika Hondurasa Huana Orlanda Ernandeza — koga je Tramp pomilovao od 45-godišnje zatvorske kazne za krivična dela povezana sa trgovinom drogom i oružjem između njegove zemlje i SAD — potvrđena je medijska kampanja, finansirana od SAD i latinoameričkih preduzetnika s ciljem destabilizacije vlada koje se smatraju naprednim, uključujući i brazilsku, kao i već pomenute vlade Meksika i Kolumbije.
Umešani nisu porekli audio-snimke, niti je bilo ikakvog istraživanja ili medijskog izveštavanja u tradicionalnim medijima, slično tišini povodom drugih skandala poput #PanamáPapers ili Epstinovih dosijea. I mada to samo po sebi ne potvrđuje njihovu verodostojnost, to se poklapa sa kampanjom najavljenom od Vašingtona u aprilu 2026. godine za unajmljivanje lokalnih latinoameričkih influensera i novinara koji bi radili na poboljšanju javne slike o SAD nakon narušavanja ugleda, izazvanog ratom protiv Irana i podrškom Netanjahuovom cionističkom režimu. Isto tako, nije iznenađujuće što je Vašington u julu najavio da takođe kreće protiv levice i naprednih pokreta, direktno aludirajući na vlade takve političke orijentacije.
Zašto mislite da je Milej odlučio da zaoštri odnose sa Meksikom i Brazilom?
Dr Roberto Gutijerez: Iz svih pomenutih razloga, jasno je da će medijska debata postati agresivnija prema idejama koje ugrožavaju status kvo koji Vašington pokušava da sačuva. I mada ovo nije nova mera, činjenica da je vlade otvoreno najavljuju — kao u slučaju Mileja ili Trampa — ukazuje na to da više neće biti prelaznih retoričkih konstrukcija poput „spasavanja demokratije i slobode“, na koje su se pozivali do pre nekoliko godina kako bi opravdali svoja uplitanja i invazije. Sve je uočljivija prava namera ekonomskih elita, koje više ne oklevaju prikrivanjem svojih težnjā ka medijskoj i društvenoj kontroli.
