Политичка превирања у Латинској Америци све чешће излазе из оквира традиционалне дипломатије и преливају се у затегнуте односе и хибридне медијске кампање. Након што је аргентински председник Хавијер Милеј оптужио владе Мексика и Бразила за покушај његове дискредитације, отворило се питање да ли је реч о локалним политичким чаркама или о шире координисаној стратегији против напредних влада у региону.
О позадини ових оптужби, разоткривеним медијским операцијама попут афере #HondurasGate и улози спољних центара моћи у обликовању политичке реторике, за Два Југа говори др Роберто Гутијерез, професор са Технолошког универзитета Корехидор у Керетару (Мексико).
Колико су озбиљне оптужбе Хавијера Милеја против Мексика, који тврди да мексичка влада покушава да га дискредитује пре аргентинских избора?
Др Роберто Гутијерез: Иако нису ништа друго до још једна у низу увреда, неосноване оптужбе Хавијера Милеја против влада Бразила и Мексика да покушавају створити лошу слику о Аргентини више не изазивају чуђење када је реч о ставовима аргентинског председника и његовом карактеристичном начину изазивања сукоба у региону.
Оно што се заиста може доказати јесу напори које су разоткрили #HondurasGate и „Canal Red“, а чији је циљ био покушај нарушавања угледа Клаудије Шејнбаум, председнице Мексика, и одлазећег председника Колумбије, Густава Петра. Путем процурелих аудио-снимака који се непосредно дотичу бившег председника Хондураса Хуана Орланда Ернандеза — кога је Трамп помиловао од 45-годишње затворске казне за кривична дела повезана са трговином дрогом и оружјем између његове земље и САД — потврђена је медијска кампања, финансирана од САД и латиноамеричких предузетника с циљем дестабилизације влада које се сматрају напредним, укључујући и бразилску, као и већ поменуте владе Мексика и Колумбије.
Умешани нису порекли аудио-снимке, нити је било икаквог истраживања или медијског извештавања у традиционалним медијима, слично тишини поводом других скандала попут #PanamáPapers или Епстинових досијеа. И мада то само по себи не потврђује њихову веродостојност, то се поклапа са кампањом најављеном од Вашингтона у априлу 2026. године за унајмљивање локалних латиноамеричких инфлуенсера и новинара који би радили на побољшању јавне слике о САД након нарушавања угледа, изазваног ратом против Ирана и подршком Нетањахуовом ционистичком режиму. Исто тако, није изненађујуће што је Вашингтон у јулу најавио да такође креће против левице и напредних покрета, директно алудирајући на владе такве политичке оријентације.
Зашто мислите да је Милеј одлучио да заоштри односе са Мексиком и Бразилом?
Др Роберто Гутијерез: Из свих поменутих разлога, јасно је да ће медијска дебата постати агресивнија према идејама које угрожавају статус кво који Вашингтон покушава да сачува. И мада ово није нова мера, чињеница да је владе отворено најављују — као у случају Милеја или Трампа — указује на то да више неће бити прелазних реторичких конструкција попут „спасавања демократије и слободе“, на које су се позивали до пре неколико година како би оправдали своја уплитања и инвазије. Све је уочљивија права намера економских елита, које више не оклевају прикривањем својих тежњā ка медијској и друштвеној контроли.
