Kampanja lažnih vesti protiv vršioca dužnosti predsednice Rodrigez predstavlja odraz borbe različitih struja unutar američke administracije, ali i šire anti-venecuelanske agende koja želi ubrzanu promenu režima i podrivanje legitimiteta čavističke vlasti.
Vest da je Delsi Rodrigez, kao vršilac dužnosti predsednika Venecuele, bila ili jeste pod istragom tužilaštva Sjedinjenih Američkih Država, navodno zbog slučaja korupcije i na neki način povezana sa proneverom sredstava naftne kompanije PDVSA itd. — nije ništa drugo do „lažna vest“ (fake news). To je apsolutno lažna konstrukcija različitih centara moći koji utiču na situaciju u Venecueli, želeći time da izvrše pritisak na vladu Sjedinjenih Država kako bi pojačala akcije protiv venecuelanske vlade i izazvala promenu režima, što je, na kraju krajeva, cilj koji je zacrtao dobar deo agende američke „duboke države“.
Osećam da su u ovom trenutku Sjedinjene Države usredsredile pažnju na Venecuelu, ali imaju podeljene stavove o tome šta treba činiti. U ovom slučaju, ta podeljena agenda vrti se oko toga da li tražiti konačnu promenu režima putem apsolutnog pritiska kako bi se, za početak, pokušao diskreditovati dobar ugled predsednice Delsi Rodrigez u zemlji, a kasnije izazvao neki oblik sloma podrške čavizmu i podrške društva, koja je ostala daleko iznad razine prihvatanja koju bi mnogi očekivali posle nasilne akcije bombardovanja Venecuele i kidnapovanja predsednika Nikolasa Madura.
Pošto je venecuelanska država, odnosno bolivarska vlada, pokazala visok stepen prilagodljivosti i sposobnost gradnje legitimiteta u sadašnjim okolnostima — dokazujući da ima upravljački kapacitet i da nije apstraktna tvorevina, već da je ukorenjena u podršci naroda — određeni centri moći, posebno iz Majamija, nastoje pokrenuti negativno delovanje protiv Venecuele kako bi izazvali promenu režima.
Međutim, Sjedinjene Države se trenutno suočavaju sa veoma složenom međunarodnom agendom: napadima na Iran, ratom koji izaziva globalni haos, nastojanjima da se preoblikuje Bliski istok (Zapadna Azija), kao i s ozbiljnim naftnim pitanjima. Istovremeno, postoji i politika prema Kubi, složena unutrašnja situacija u SAD i dokumenti koji ukazuju na moguće nezakonite aktivnosti delova državnog aparata i političkog rukovodstva.
Svi ovi elementi unutrašnje agende, uključujući mogućnost opoziva (impeachment) predsednika Donalda Trampa krajem godine, stvaraju veoma složenu situaciju. Zbog toga SAD nastoje pitanje Venecuele držati pod kontrolom kako ne bi otvarale dodatne frontove, posebno zbog energetskog problema koji bi mogao da podigne cenu nafte iznad 100 dolara po barelu.
U tom kontekstu, kampanja lažnih vesti protiv vršioca dužnosti predsednice Rodrigez predstavlja odraz borbe različitih struja unutar američke administracije, ali i šire antivenecuelanske agende koja želi ubrzanu promenu režima i podrivanje legitimiteta čavističke vlasti.
Čak je i zamenik američkog državnog tužioca porekao postojanje bilo kakve istrage protiv Delsi Rodrigez. Takođe, pre nekoliko dana je i sâm Tramp priznao vladu Venecuele kao legitimnu. To ukazuje da stabilnost preovladava i da pregovori između Venecuele i SAD napreduju ka obostrano korisnoj agendi, dok venecuelansko rukovodstvo nastavlja nastojati na suverenitetu, stabilnosti i opstanku čavističke elite na vlasti.
U Venecueli je, naravno, stalno prisutna politička rasprava o pritiscima za konačnu promenu režima, kako od unutrašnjih centara moći tako i od spoljnih aktera. Venecuelanska država i njeno rukovodstvo znaju kako da se nose sa tim pritiscima. Ne smemo zaboraviti da će te moćne grupe stalno pokušavati da potkopaju ustavni poredak i gurnu republiku u haos, vođeni željom radikalnog dela elite, kako u SAD tako i u Venecueli, da se čavizam „iskoreni“ iz društvene strukture Venecuele. To je želja koju neće ostvariti, jer postoji društveno tkivo koje podržava uspešne politike vođene tokom vlada Čaveza i Madura, posebno što se tiče socijalne i ekonomske stabilnosti.
Iza pokušaja izgradnje narativa protiv Delsi Rodrigez stoji stalna namera da se stvori privid nezakonitosti i korupcije. To je konstrukcija koja traje od prvog dana revolucije, s omalovažavanjem rezultata, izmišljanjem priča o kršenju ljudskih prava i neefikasnosti.
Ono što je jasno jeste nastavak politike ekonomskog rasta i jačanje kapaciteta venecuelanskog stanovništva. Nedavni izbori za komunalne projekte, gde je zabeleženo veliko učešće naroda u diskusijama o lokalnim projektima za poboljšanje usluga i kvaliteta života, dokaz su legitimizacije sistema. Bolivarska revolucija je kurs participativne i protagonističke demokratije, gde narod učestvuje u donošenju odluka.
Stabilnost Venecuele koju je učvrstila Delsi Rodrigez i vladina struktura pokazuje da resursi idu narodu. Iako nije sve savršeno i ima još problema za rešavanje, narod zna šta mu donosi veću korist — a to su ekonomska i politička stabilnost. Venecuela ne traži promenu strukture države, već prostor za dijalog, demokratsko učešće i sporazume sa zemljama sveta, uključujući Sjedinjene Države.
Svetska geopolitička situacija se promenila, ne samo zbog moći Sjedinjenih Država, već i zbog odgovora Irana na nepravedne napade. Ovaj element menja međunarodni pejzaž i svet je danas znatno drugačiji nego pre samo nekoliko meseci.
