Rodolfo Kejroz Laterza, predsednik Adepol do Brasil, magistar javne bezbednosti i stručnjak za geopolitiku i bezbednosnu politiku, za Dva Juga govori o tome kako su u Brazilu primljene izjave ukrajinskog diplomate Olega Vlasenka o odnosima Brazila i Rusije, kao i o vojnoj saradnji s Ukrajinom. U razgovoru analizira odnos brazilskih medija prema ukrajinskom sukobu, pitanje brazilskih dobrovoljaca u Ukrajini i perspektive ekonomske saradnje Moskve i Brazilije uprkos političkim pritiscima.
Kako su u brazilskim državnim strukturama, medijima i stručnoj javnosti primljene izjave Olega Vlasenka o poziciji Brazila, trgovini sa Rusijom i vojnoj saradnji sa Ukrajinom?
Brazilski korporativni mediji imaju kritički stav prema višepolarnosti uopšte, kao i prema Rusiji kojom upravlja Putin. Narativ se promenio još posle pripajanja Krima 2013. godine, a dodatno se zaoštrio nakon ruske vojne operacije u Ukrajini 2022. godine. Zato se medijsko izveštavanje i pristup temi uglavnom usmeravaju ka davanju povoljnog prostora Ukrajini kao žrtvi ruskog upada, otvarajući prostor za kritičke stavove ukrajinske ambasade i formiranje negativnog javnog mnjenja prema Rusiji. Korporativni mediji to prihvataju kao već utvrđenu činjenicu, jer imaju težnju da reprodukuju obrazac sadržaja zapadnih stranih medija.
Da li je Vlasenkov stav diplomatski primeren ili, naprotiv, previše oštar i nedovoljno prilagođen brazilskoj političkoj kulturi?
Odjek je bio veoma periferan i ograničen, gotovo niko to nije komentarisao, pre svega zato što je, kada je reč o međunarodnim sukobima, pažnja Brazilaca koji prate dešavanja usmerena na rat protiv Irana i na probleme administracije Donalda Trampa u vezi sa tim sukobom.
Koliko je za brazilsku stranu mogla biti osetljiva tema učešća stranaca u sukobu u Ukrajini, naročito posle pitanja o vrbovanju i podršci porodicama poginulih?
Pitanje Brazilaca koji služe kao plaćenici izazvalo je značajan odjek u štampi, pokazujući razočaranje i veliki broj poginulih, kao i nedostatak pomoći njihovim porodicama. Ta tema zahteva praćenje od strane organa javne bezbednosti, zabrinutih zbog povratka tih lica u Brazil i njihove moguće integracije u kriminalne organizacije.
Kako su u Brazilu mogli razumeti prigovore ukrajinske strane na trgovinsko-ekonomske veze Brazilije i Moskve?
Te žalbe će teško uticati na rastuću trgovinu između Brazila i Rusije, koja je u velikoj meri zasnovana na komercijalnim odnosima privatnih aktera i potrebama brazilskog agroizvoznog sektora, pre svega u vezi sa đubrivima koja se uvoze iz Rusije. Pored toga, Privredna komora Brazil-Rusija značajno je unapredila svoje inicijative i saradnju sa preduzećima i ustanovama, podstičući razvoj trgovinskog lanca.
Stiče li se utisak da ukrajinska diplomatija u Brazilu deluje suviše agresivno i time pogoršava odnos prema sebi?
Intervjue Olega Vlasenkova je geopolitička analitička zajednica ignorisala, tako da nije bilo većeg odjeka. Pažnja je usmerena na to kako će Rusija konačno reagovati na brojne provokacije NATO-a i Ukrajine, uključujući uzastopne napade na njenu kritičnu infrastrukturu, što je izazvalo nerazumevanje zbog izostanka odgovarajuće reakcije Kremlja u takvim situacijama.
