Nažalost, situacija u Ekvadoru je veoma zatrovana. Tokom poslednjih sedam-osam godina traje toliko intenzivno ideološko bombardovanje usmereno na mržnju, društvenu polarizaciju i diskvalifikaciju, pre svega naprednih stavova. Svaki napredni čovek već se označava kao narko-terorista, pa je teren pogodan da određeni sektori uopšte ne argumentuju, odnosno da ne pristupaju stvarima razumom, da logos ne učestvuje — sve je čist patos, čist bes.
Prema anketama, između 15 i 25 odsto stanovništva sa pravom glasa reaguje tako da, bez obzira na argumente, daje idenitetsku podršku najreakcionarnijim predlozima. Zato im savršeno odgovara ova povratna sprega oko etikete „narkoterorizam“, i dovoljno je to što je Petro nekada bio u M-19 da bi se, takoreći, potvrdila predrasuda i da bi se taj mehanizam sâm održavao. Nasuprot tome, dokazi ukazuju na situaciju koja bi, nadamo se, mogla biti razjašnjena na sudu — pre svega na nezavisnom sudu. Bilo bi poželjno pokrenuti javnu debatu u okviru neke institucije koja prevazilazi nacionalne okvire, gde bi se mogli predstaviti dokazi.
U Evropi je izvršeno osam velikih zaplena pošiljki povezanih sa kompanijama porodice Noboa, predsednika Ekvadora, koje su u Evropu stigle sa kokainom. Takođe, tu su i veze prethodnog predsednika Giljerma Lasa, zabeležene u policijskom izveštaju „Trojanski lav”, o povezanosti njegove banke s albanskom mafijom i Dritanom Đikom, koji je upravo uhapšen u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nije slučajno što porodica Noboa očajnički želi da potpiše ugovor o zaštiti investicija kako bi olakšala arbitraže i tužbe protiv države od strane tih interesa. Podsetimo, porodica Noboa je partner emiratskim interesima u jednoj od luka iz kojih izlaze upravo ovi pošiljke droge, a to je luka Posorha.
Agenda eskalacije protiv Kolumbije proizlazi iz šireg okvira stvaranja problema u Latinskoj Americi, odnosno razbijanja mogućnosti da kontinent bude zona mira, što su CELAC i UNASUR odlučile pre 10-15 godina. Danas je, naprotiv, svako protiv svakoga. U tom smislu, Noboa ne samo da je izvršio upad na meksičku teritoriju u ambasadi Meksika u Kitu radi otmice bivšeg potpredsednika Horhea Glasa (kome je već bio odobren azil u Meksiku i koji je, uz to, dobio kolumbijsko državljanstvo, a kome se ne poštuje nijedno ljudsko pravo), već je ovde na delu vrlo naročita agenda ometanja izbora u Kolumbiji i dodatnog trovanja atmosfere mržnje i polarizacije u Ekvadoru.
Nažalost, sve se to dešava u kontekstu operacije psihološkog rata protiv ekvadorskog stanovništva, gde svakodnevni teror rastućeg nasilja, nesigurnosti, potpunog nezadovoljstva javnim uslugama, uslovima zaposlenja, ekonomskim prilikama i najosnovnijim uslovima preživljavanja dovodi do duhovnog povlačenja, logike „spasavaj se ko može“, individualizma i raspada svake zajednice — što zahteva žrtvenog jarca. Tada je veoma lako pronaći izgovor za preusmeravanje nasilja pod etiketom „narkoterorizma“, ne samo protiv opozicije, društvenih pokreta i levice, već i protiv svakog disidentskog glasa, čak i ako dolazi iz same oligarhije.
To se već dešavalo: porodica Noboa koristi ceo državni aparat, u najboljem stilu Somoze, Batiste ili Divalijea, čak i za obračun sa rivalskim kompanijama.
Posebno zabrinjava izostanak reakcije, ne samo nacionalnih, već i međunarodnih stručnjaka, koji su na sve to zažmurili. Kada govorim o međunarodnim stručnjacima, mislim ne samo na Sjedinjene Američke Države, koje se predstavljaju kao šampioni u borbi protiv droge, već i na najviše evropske vlasti u ovoj i drugim oblastima, koje su morale reagovati na ponavljanje slučajeva u kojima su isti akteri istovremeno političari i biznismeni, i to tako očigledno povezani sa zaplenjenim pošiljkama kokaina.
Slučaj porodice Noboa, kao i slučaj banke bivšeg predsednika — Banke Gvajakilj, čiji je predsednik, zet bivšeg predsednika Giljerma Lasa, gospodin Danilo Karera, već osuđen u pravosudnom sistemu koji je očigledno pod uticajem tih istih interesa, ali koji ipak nije mogao zanemariti nivo društvenog pritiska i sramote koji su dokaze o povezanosti tako važne banke s organizovanim kriminalom učinile neospornim.
Smatram da je veoma važno to što su upravo ta banka, sama porodica Noboa i njihove kompanije prvi zainteresovani da se stvari razjasne — ali to nisu učinili. Trebalo bi da oni predstave dokaze da nemaju ništa sa tim, da su, na kraju krajeva, čak i žrtve. To bi očekivali njihovi partneri, to bi očekivali građani — ali se to nije dogodilo.
Očigledno je da se, tzv. „brend države“ veoma brzo urušio i da posledice neće trpeti samo ekvadorski proizvodi, nego ih već trpe i sami građani Ekvadora, jer je njihov pasoš na međunarodnom nivou postao stigmatičan.
Pedro Paes, doktor ekonomskih nauka s Univerziteta u Teksasu. Bio je ministar ekonomije, nadzornik za kontrolu tržišne vlasti, član Stiglicove komisije UN, direktor Instituta za ekonomska istraživanja PUCE, univerzitetski profesor u Ekvadoru i SAD.
