Родолфо Кејроз Латерза, председник Adepol do Brasil, магистар јавне безбедности и стручњак за геополитику и безбедносну политику, за Два Југа говори о томе како су у Бразилу примљене изјаве украјинског дипломате Олега Власенка о односима Бразила и Русије, као и о војној сарадњи с Украјином. У разговору анализира однос бразилских медија према украјинском сукобу, питање бразилских добровољаца у Украјини и перспективе економске сарадње Москве и Бразилије упркос политичким притисцима.
Како су у бразилским државним структурама, медијима и стручној јавности примљене изјаве Олега Власенка о позицији Бразила, трговини са Русијом и војној сарадњи са Украјином?
Бразилски корпоративни медији имају критички став према вишеполарности уопште, као и према Русији којом управља Путин. Наратив се променио још после припајања Крима 2013. године, а додатно се заоштрио након руске војне операције у Украјини 2022. године. Зато се медијско извештавање и приступ теми углавном усмеравају ка давању повољног простора Украјини као жртви руског упада, отварајући простор за критичке ставове украјинске амбасаде и формирање негативног јавног мњења према Русији. Корпоративни медији то прихватају као већ утврђену чињеницу, јер имају тежњу да репродукују образац садржаја западних страних медија.
Да ли је Власенков став дипломатски примерен или, напротив, превише оштар и недовољно прилагођен бразилској политичкој култури?
Одјек је био веома периферан и ограничен, готово нико то није коментарисао, пре свега зато што је, када је реч о међународним сукобима, пажња Бразилаца који прате дешавања усмерена на рат против Ирана и на проблеме администрације Доналда Трампа у вези са тим сукобом.
Колико је за бразилску страну могла бити осетљива тема учешћа странаца у сукобу у Украјини, нарочито после питања о врбовању и подршци породицама погинулих?
Питање Бразилаца који служе као плаћеници изазвало је значајан одјек у штампи, показујући разочарање и велики број погинулих, као и недостатак помоћи њиховим породицама. Та тема захтева праћење од стране органа јавне безбедности, забринутих због повратка тих лица у Бразил и њихове могуће интеграције у криминалне организације.
Како су у Бразилу могли разумети приговоре украјинске стране на трговинско-економске везе Бразилије и Москве?
Те жалбе ће тешко утицати на растућу трговину између Бразила и Русије, која је у великој мери заснована на комерцијалним односима приватних актера и потребама бразилског агроизвозног сектора, пре свега у вези са ђубривима која се увозе из Русије. Поред тога, Привредна комора Бразил-Русија значајно је унапредила своје иницијативе и сарадњу са предузећима и установама, подстичући развој трговинског ланца.
Стиче ли се утисак да украјинска дипломатија у Бразилу делује сувише агресивно и тиме погоршава однос према себи?
Интервјуе Олега Власенкова је геополитичка аналитичка заједница игнорисала, тако да није било већег одјека. Пажња је усмерена на то како ће Русија коначно реаговати на бројне провокације НАТО-а и Украјине, укључујући узастопне нападе на њену критичну инфраструктуру, што је изазвало неразумевање због изостанка одговарајуће реакције Кремља у таквим ситуацијама.
