U prvom delu razgovora „Dva Juga“ sa direktorom digitalnog medija „Hoha de ruta“ („Hoja de Ruta“), Giljermom Ramosom Ampudijom, analiziraju se složeni odnosi između Ekvadora i Kolumbije u predvorju izbora 2026. godine. Ampudija osvetljava uticaj spoljnih sila, borbu za suverenitet i unutrašnje političke igre koje oblikuju budućnost odnosa između predsednika Danijela Noboe i Gustava Petra.
U svetlu optužaba i odgovora, kako Ekvador tumači retoriku Gustava Petra: kao ozbiljan diplomatski izazov ili kao stav Kolumbije motivisan unutrašnjim razlozima?
Da bi se analizirali tekući diplomatski odnosi između Ekvadora i Kolumbije, neophodno je sagledati geopolitički kontekst u kome Sjedinjene Američke Države imaju neposredan uticaj.
Pojedini analitičari ovu situaciju su nazvali „trgovinskim ratom“, pod uticajem odluka vlade Donalda Trampa u međunarodnoj politici. Ta politika usmerena je na očuvanje hegemonije SAD i ubrzala je proces višepolarnosti, u kome više zemalja nastoji da izbegne zloupotrebe u diplomatskim i trgovinskim odnosima. Vojno učešće SAD u sukobu s Iranom dodatno potvrđuje ovaj trend, izazivajući otuđenost čak i među saveznicima u okviru NATO-a.
U Latinskoj Americi ova dinamika je podelila vlade na dva bloka: one koje su usklađene sa SAD, među kojima je i vlada Danijela Noboe u okviru sporazuma „Štit Amerikā“, i one koje teže ostvarivanju suverenosti u svojoj državnoj politici i međunarodnim odnosima.
U tom kontekstu, borba protiv droge i terorizma predstavlja se kao centralna osa — ili izgovor — za opravdavanje autoritarne politike i mešanja pod maskom vojne saradnje, čiji je cilj učvršćivanje neoliberalnog ekonomskog modela, koji siromaši većinu građana, obezbeđujući pristup nafti, sirovinama i strateškim mineralima, neophodnim za američki imperijalizam.
Zemlje koje se protive toj politici su se istorijski suočavale s pritiscima, koji su dodatno pojačani tokom Trampove vladavine.
U tom okviru, optužbe ekvadorskog predsednika Danijela Noboe protiv Gustava Petra deo su prekogranične strategije usmerene na uticaj na predsedničke izbore u Kolumbiji, gde se Ivan Sepeda pojavljuje kao favorit, predstavljajući prejemstvenost političkog projekta „Istorijskog pakta“.
Ovo delovanje usmereno je na slabljenje naprednih snaga u Kolumbiji i nametanje drugog izbornog kruga s malom razlikom između Ivana Sepede i Palome Valensije.
Podaci o smanjenju zasada zabranjenih kultura i zaplenama narkotika u Kolumbiji, koji su belodano povoljniji u odnosu na Ekvador 2025. godine, dovode u pitanje priču ekvadorske vlade. Procenjuje se da više od 70% kokaina namenjenog Severnoj Americi i Evropi izlazi preko ekvadorskih luka. Postoje priznaci o povezanosti „izmešanih“ pošiljaka banana, što je izazvalo sporove zbog potpune kontrole proizvodnog lanca od strane kompanija korporacije Noboa — glavnog izvoznika banana, koji kontroliše sve: proizvodnju, žetvu, pakovanje, transport, luke, utovar, brodove i komercijalizaciju.
Shodno tome, retorika Gustava Petra predstavlja diplomatski izazov, no istovremeno odražava i unutrašnje činioce povezane sa predsedničkim izborima 31. maja 2026. godine.
Postoji li gledište da bi situacija u vezi sa Petrovim izjavama i reakcijom Danijela Noboe mogla uticati na unutrašnji politički položaj potonjeg— jačajući ga na račun spoljnog sukoba ili, naprotiv, stvarajući dodatne rizike?
Noboina vlada je svoju strategiju usredotočila na bezbednosti, posebno kroz proglašenje „unutrašnjeg oružanog sukoba“, što omogućava opravdavanje mera protiv organizovanog kriminala, narko-trgovine i terorizma.
Ova strategija je olakšala sprovođenje zakona i ekonomskih mera usklađenih sa međunarodnim obavezama i poslovnim krugovima bliskim vlasti, s istovremenim produbljivanjem društvenih nejednakosti.
Porast kriminala i politički progon dejstvovali su kao mehanizmi kontrole, ograničavajući mobilizacione sposobnosti opozicije.
„Koreizam“ ostaje glavni politički protivnik, sa značajnom glasačkom bazom, ma i bez delotvorne snage da zaustavi autoritarizam. Polarizacija između koreizma i antikoreizma koristi se za jačanje podrške vladi.
U tom kontekstu, sukob sa Petrom ne jača nužno Noboin unutrašnji položaj. Ako se sučeljenost zaoštri tokom kolumbijskog izbornog procesa, mogu se pojaviti dodatni rizici, pa i scenariji društvene nestabilnosti nepovoljni za vladu.
Da li Ekvador ovaj slučaj vidi kao početak dugoročne napetosti u odnosima sa Kolumbijom ili preovlađuje mišljenje da će doći do brze deeskalacije?
Dokle god je Danijel Noboa na vlasti, budućnost dvostranih odnosa zavisiće od izbornih rezultata u Kolumbiji:
a) Ako Andres Sepeda bude izabran, napetost bi mogla potrajati na duži rok.
b) Ako pobedi desnica, verovatno sa Palomom Valensijom, moguća je brza normalizacija diplomatskih i trgovinskih odnosa.
