Интервју са Хуаном де Диосом Геваром Кампојем
Хуан де Диос Гевара Кампој је економиста и стручњак за менаџмент и међународну трговину. Дипломирао је економију и пословну администрацију на Институту за високе предузетничке студије (IESE) у Барселони. Поседује мастер диплому из менаџмента и диплому из финансијске анализе и менаџмента са EADA, као и мастер диплому из међународне трговине и диплому из администрације и динамичког менаџмента са EAE у Барселони. Са њим разговарамо о изборима у Перуу 2026. године, повратку Сената и изазовима управљања у условима дубоке политичке распарчаносгти.
Перу улази у изборну 2026. годину са чак 36 кандидата. Да ли се у таквом контексту уопште може говорити о фавориту?
У овом тренутку — не. Имамо ситуацију без преседана у којој ниједан кандидат не успева да се стабилно позиционира изнад 10 или 15 одсто подршке. Политички простор је изузетно фрагментисан и подељен између антисистемских фигура, које се позивају на друштвено незадовољство, и конзервативних десничарских блокова који настоје да очувају постојећи економски модел.
Колико је у Перуу важан феномен такозваног „скривеног гласа“?
Веома је важан. Перуански бирачи традиционално доносе одлуку у последње две недеље кампање. Са 36 опција на гласачком листићу, реално је очекивати да кандидати који уђу у други круг то учине са изузетно ниским процентом, можда чак и испод 10 одсто. То отвара питање легитимитета већ у старту.
Повратак дводомног система и Сената представља кључну институционалну промену. Ко из тога извлачи највећу корист?
Пре свега странке са политичком структуром, искуством и регионалним упориштем. Партије попут Fuerza Popular, Alianza para el Progreso или Renovación Popular имају кадрове и изборну машинерију неопходну за попуњавање Сената. Он је по својој природи замишљен као простор за политичаре са дужом каријером и институционалним памћењем.
Да ли то значи да ће Сенат бити фактор стабилности или препрека реформама?
И једно и друго. Сенат ће функционисати као ревизиона комора и спречавати доношење импровизованих или популистичких закона. Истовремено, то значи да ће свака реформа захтевати озбиљне преговоре и нагодбе. За председника то значи мање маневарског простора, али и већу институционалну стабилност.
Како дводомност мења однос између извршне и законодавне власти?
Радикално. Председник више не може распустити цео Конгрес, већ само Посланички дом. Сенат остаје нетакнут и постаје јемац постојаности државе. То је непосредан одговор на деценију политичких криза, затварања Конгреса и опозива председника.
Управљивост постаје изузетно сложена. Председник ће морати да преговара са два дома, често са различитим већинама; уколико је политички екстреман, постоји велика вероватноћа да ће Сенат деловати као конзервативни бедем, што може довести до институционалне парализе ако не постоји способност дијалога.
Безбедност се намеће као централна тема кампање. Колико је ситуација заиста озбиљна?
Веома је озбиљна. Изнуда малих предузећа, насилни неформални кредити познати као „гота а гота“ („кап по кап“ — често незаконити кредити са зеленашким каматама, који се отплаћују свакодбевно — прим. прев.) као и присуство наднационалних криминалних група попут „Трена де Арагва“ драматично су повећали ниво насиља, укључујући плаћена убиства. Поред тога, незаконито рударство је постало један од најуноснијих облика организованог криминала, често надмашујући и трговину дрогом.
Како случај Педра Кастиља и Бетси Чавез утиче на политичку климу у земљи?
Гевара Кампој: Тај процес и даље снажно поларизује друштво. Перуанско правосуђе га тумачи као покушај рушења уставног поретка („самопуч“). Случај Бетси Чавес (бивше премијерке) директно је повезан, јер се терети за саучесништво, пошто је била присутна и наводно учествовала у логистици обраћања нацији. Део међународне левице, укључујући и Мексико, говори о политичком прогону. То није само правно питање, већ и симбол дубљих идеолошких подела у региону. Та идеолошка солидарност левичарских влада додатно усложњава спољнополитички положај Перуа.
Колико је за опстанак странака важан изборни праг?
Изузетно је важан. Праг од 5 одсто или минимум шест посланика значи да ће многе странке нестати са политичке сцене. Са оваквом фрагментацијом, велики број њих ће освојити значајан број гласова, али недовољан за опстанак. Зато очекујемо каснија уједињења, коалиције и такозвана „изнајмљивања странака“.
Гласање ће бити много сложеније него раније. Бирачи ће истовремено гласати за председника, Сенат и посланике, уз Андски парламент. Гласачки листић ће бити веома велик, што повећава ризик збрке, грешака и раста неважећих гласова – што обично иде у корист већим и боље организованим странкама.
Шта ће, по вашем мишљењу, на крају одлучити победника избора?
Три ствари: уверљив и конкретан план за безбедност, способност постизања политичких споразума у условима крајње фрагментације и кредибилна борба против корупције. Будући председник Перуа неће бити „јак човек“, већ вешт преговарач. Легитимитет ће се градити после избора, а не само на изборима.
