У земљи до пре неколико месеци, многи од нас нису знали да постоји особа по имену Родриго Паз; међутим, знали смо за полицајца с презименом Лара, који је пријављивао корупцију у својој институцији, који је био ухапшен, а затим се превратио у популарног тик-токера; ама, ко би могао замислити да ће једна ником непозната личност и тик-токер постати председник и потпредседник земље? Сигурно су они први били затечени таквим обртом.
На међународној разини се питају: шта се догодило у Боливији? Како је народ могао предати власт десници? Па, десница мора бити захвална Луису Арсеу, јер јој је баш он поплочао пут. Сећамо се да су Арсе и његови људи покушали да поделе МАС-ИПСП, преузели партијску симболику и на крају свим средствима спречили да се Ево Моралес кандидује на изборима; да су у потпуности постигли свој циљ, Арсе би остао као кандидат, али, када су постали свесни неумитног пораза, истакли су „Соњину“ (Дел Кастиљову) кандидатуру; наравно, могли би рећи да нико не зна за кога ради; ама су на крају постали главни лакеји Империје.
Народ је онда одговорио јасним сигналом: поништен листић! Као никада у историји земље, поништени и бели листићи и негласање беху већински. То не значи да се народ „разочарао у демократским илузијама“, како би рекли троцкисти. Пре ће бити да је то био гневни вапај народа због ускраћеног права да представи свог кандидата; осим тога, народ је упозорио оне који ће бити изабрани да се земљом може упављати само с народом.
У другом кругу, требало је бирати између два сектора ретроградне деснице. И — шта је преостало народу? Да изабере оног ко му је ближи, то јест —популарног полицајца Лару. Иронија је управо у томе што је Паз постао председник зато што је већина земље гласала за Лару. Ово такође значи да је Паз био Тројански коњ деснице; пошто је Паз био толико безличан да је, приликом његовог постављења, једна госпођа узвикнула: Ју, како је ружан! Међутим, Лара, као сваки тик-токер, може имати хиљаде виртуелних пратилаца, али у стварном животу он нема организацију, нема људе, нема покрет или партију која би га објективно и делотворно подржала, тако да се Паз од њега лако одвојио.
Од првог тренутка, Паз је показао да служи англоционистичкој империји: похитао је на поклоњење у САД, свесно иступио против Венецуеле, Никарагве и Кубе; после постављења, одмах је напао симболе нација и домородачких народа, као што је вифала и други; такође ликвидира социјалне тековине из времена Ева Моралеса. На пример, укинуте су различите повластице за упис на високе педагошке школе особа с инвалидитетом и домородачких народа. Свим тим антинародним мерама остварују се снови питита, хајлита и осталих к´ара земље[1]; другим речима, влада окреће леђа већини која ју је изабрала и угађа мањини.
Али, нека се не радују, јер у сваком тренутку народ може узети судбину земље у своје руке.
Сукре, децембар 2025.
Извор: Bolivia Multipolar
[1] Презриви називи за десничарску елиту и противнике Покрета ка социјализму Ева Моралеса — прим. прев.
