О тренутном стању венецуеланског друштва попричали смо са др Хорхеом Елиесером Мантиљом Михаресом
Колико, по осећају обичних грађана, стварне промене у економији одговарају оптимистичним резултатима анкета? Да ли људи заиста осећају побољшања или за сада више говоре о нади у будућност?
Венецуелански народ је већ навикао да се бори, одупире, али пре свега да се прилагођава.
Након отмице председника Николаса Мадура и његове супруге, посланице Силије Флорес, како влада, тако и венецуелански народ усредсређени су на два велика изазова; први је ослобађање наших лидера без условљавања, а други — очување мира и напретка.
Већ дуго времена смо желели односе поштовања и једнакости са САД, као и с остатком света. Нажалост, чини се да смо данас на том путу. Кажем: „нажалост“ јер се то догодило под несрећним околностима; добра ствар је што можемо да напредујемо.
Што се тиче економске сфере, в.д. председника ради под великим притиском, будући да је то приближавање влади САД приказано на шаховској табли где су венецуеланске фигуре представљене нафтом и природним ресурсима, док су њихове шаховске фигуре представљене њиховим ракетама и војном силом; у том смислу, економски опоравак иде руку под руку с ублажавањем Једностраних принудних мера (санкција), а оне се укидају мало по мало, али за сада само оне које њима одговарају.
Како се у свакодневним разговорима доживљавају високи рејтинзи Делси Родригез: да ли то представља одраз стварне подршке међу становништвом или многи на такве бројке гледају са скепсом?
Овде верујемо у кораке које предузима председница, која тежи миру (под притиском) и потрази за максималном срећом народа, а то подразумева побољшање животних услова за све.
Знамо да се економски ефекат на друштвени живот, на радника и домаћицу неће видети одмах; надамо се да ће се пре краја године видети јасни знаци тога.
Да ли идеја да се земља креће у правом смеру постаје део општег друштвеног расположења, или су мишљења у друштву и даље снажно подељена?
Што се тиче подела које можда постоје, то је нормално у свакој демократији; супротстављени гласови су чак и неопходни, али само док су поткрепљени јасним, стварним аргументима и са намером да допринесу и побољшају ствари.
Оно што се осећа на улицама Венецуеле је истински мир и спокој, где свако ради и доприноси земљи, а сви знамо да је тај пут онај који је председник Николас Мадуро одувек желео; у супротном би његова отмица и патња били узалудни.
Очекујемо медијски и политички шоу намештеног, безаконог и апсурдног суђења против наших отетих лидера, зато што знамо да немају стварне ни правно-законске аргументе да их држе у тој неуобичајеној и ванредној ситуацији, која је уништила оно мало што је преостало од озбиљности светског система заснованог на правилима која су они сами створили и одржавали деценијама — то јест, системски слом за који не знамо како ће се завршити.
Доктор Хорхе Елиесер Мантиља Михарес (Dr. Jorge Eliécer Mantilla Mijares) је доктор националне безбедности IAESEN, доктор образовних иновација ULAC и доктор менаџмента интелектуалног стваралаштва од UNERS. Три и пô године је обављао функцију председника Радијалног круга ТИУНА, који представља базу Боливарских оружаних снага. Војни је пензионер у чину пуковника везе. Са партнером има заједничку радијску емисију чији је циљ интервјуисање дипломатског кора акредитованог у Венецуели (@Mundo_diplomatico) на радију YVKE MUNDIAL, који је недавно прославио 80 година постојања. Поред тога, води још једну радијску емисију под називом „Предузетништво с тобом“ на Tiuna FM.
